Новости из хришћанског света:
ЦАРИГРАДСКА ПАТРИЈАРШИЈА
Следећих пола године, од 1. марта до 1. септембра, чланови Светог Синода Цариградске патријаршије, којим председава патријарх Вартоломеј, биће следећих дванаест митрополита: пергамски Евангелос, листријски Калиник, тиролојски Пантелејмон, мирликијски Хризостом, мошоносијски Апостол, детроитски (САД) Николај, буеносаирески (Аргентина) Тарасије, аркалохорионски Андреј, иберо-португалски Поликарп, острва Кос (Грчка), Натанаил и деркојски Константин.
Патријарх је са више чланова Синода примио у аудијенцију генералног секретара Светског савета цркава, пречасног Олафа Твајта, који је у јануару ступио на дужност.
У Цариграду је, на тему „Миграције на европском континенту“, од 7. до 11. марта, на позив патријарха Вартоломеја, одржано заседање заједничког одбора Конференције европских цркава и Савета европских бискупских конференција.
АЛЕКСАНДРИЈСКА ПАТРИЈАРШИЈА
Папа и патријарх Африке Теодор посетио је Етиопију и Судан. У Адис Абеби је, у палати цара Селасија, био примљен од председника Ато Гирме, коме је доделио Орден светога евангелисте Марка. Са патријархом „Етиопске православне цркве“ (монофизитског усмерења) Павлом договорено је „интензивирање односа“. Малобројна грчка заједница има велики углед у Етиопији. У време монархије, Грка је у овој земљи било десетак хиљада. Макрсистичке пучистичке власти, када су збациле цара, национализовале су сву имовину, па тако и власништво странаца.
Етиопија је једанаест пута већа од Србије, има 78 милиона становника, а 63% су хришћани.
У Судану, 25 пута већем од Србије, са 40 милиона становника, само 5% популације су хришћани. У главном граду Картуму је седиште митрополије Александријске патријаршије која у земљи има пет парохија. Председник Омар Хасан Башир, примајући патријарха Теодора, изразио је жељу да хришћани у његовој земљи уживају пуну слободу и обећао да ће их он штитити од екстремизма.
РУСКИ СВ. СИНОД
У Петрограду је заседао Св. Синод, размотривши делатност Цркве у последња два месеца, од свог последњег заседања. Образовано је „Синодално одељење Московске патријарпије за затворско служење“, на челу са епископом красногорским Иринархом. Нов је и Синодални комитет за односе за козаштвом, као и Патријаршијски савет за културу, на челу са архимандритом Тихоном (Шевнуковим), који треба да негује контакте са делатницима и организацијама културе. Основана је и Комисија за црквене дечје домове и бригу о њима. Седам епархијских и викарних епископа је премештено. Изабран је још један викарни епископ за Минск, са титулом „борисовски“. Донета је одлука да се у календар унесе име свештеномученика Филумена под датумом 16/9. новембар, по угледу на Јерусалимску патријаршију, која га је недавно канонизовала.
Деведесет година после затварања, обновиће се Зајконоспаски манастир, стотинак метара удаљен од Црвеног трга у Москви. Основао га је Борис Годунов 1600. године, ту је био први центар богословског образовања, претеча данашње Духовне академије. Сада је именован игуман, а братство би се уселило за две године.
Крстопоклоне недеље патријарх је служио у Казанској катедрали Петрограда, која је при завршетку рестаурације. Саграђена је 1811. У време бољшевика у њој је био „Музеј историје религије и атеизма“. Поново је освећена након повраћаја 1998. године.
Поводом Крстопоклоне недеље, у свим руским храмовима читана је посебна посланица патријарха Кирила у којој он храбри вернике да наставе са Великим постом и да имају на уму чињење доброчинства. „Нека пут ка празнику Васкрсења буде праћен подвигом делотворне љубави према ближњима“.
Над гробовима својих родитеља на петроградском Бољшеохтинском гробљу, патријарх Кирил је служио помен. Отац, протојереј Михаило, умро је 1974. а мајка Раиса, наставница немачког језика, умрла је 1984. године.
ЦРКВЕНО ШКОЛСТВО
Учебни комитет Московске патријаршије интензивно припрема реформу духовног образовања. Њену неопходност помињао је још блаженопочивши патријарх Алексије и затражио конкретне предлоге. Њих већ има, тичу се богословија и академија. Некадашњи систем 4 година богословије и 4 академије, био је замењен са 5+3. Применом Болоњског процеса може се прећи на 3+2+3, или 4+1+3. Разматра се увођење специјализације на академијама, и то четири: богословска, црквено-практична, црквено-историјска и библијска.
Како је наступила „глобализација образовања“, уз постојање „океана информација“ у коме се мора сналазити, студенте треба подучити у оријентацији и самосталном раду. Не треба да „доминирају лекције“, као до сада, јер је то „пасивност примања знања“.
„Модификација концепције духовног образовања“ наложена је од патријарха Кирила, њоме се сада бави већи број стручних клирика, а о разним димензијама промена говори се на све већем броју конференција и симпозијума.
АТОМСКИ ИНСТИТУТ
Патријарх Кирил је посетио МИФИ – Московски инжењерско-физички институт, да би осветио капелу посвећену Смољенској икони Богородице. Том приликом проглашен је за почасног доктора наука.
Ово је најважнији руски институт за атомску физику.
Руска наука је деценијама напредовала великим корацима, а у последње време запажа се назадовање. За постизање научног подвига потребна је и аскеза. Неки имају дилему „дискотека или библиотека“, а ко „побеђује себе“, тај бива личност, напоменуо је првојерарх. Човек никада до сада у историји није толико оправдавао грех, толико уклањао разликовање добра од зла.
Црква је „по природи“ конзервативна, али је она у својој историји „одржавала баланс између неопходности очувања вредности и њихове актуелизације“. Реформација је стављала, пак, нагласак само на актуелизацији. Патријарх је одговарао на питања студената о космосу, „црној енергији“, „антиенергији“, рекавши да пред тим не треба имати страх, јер ни материја „није зло“. Бог је то створио, а ђаво покушава да разара. Зло, пак, потиче из „природе самог човека“.
ЦРКВЕНА ДИПЛОМАТИЈА
Митрополит волоколамски Иларион (Алфејев), задужен за спољне послове патријаршије, саопштио је да ће током следећа два месеца посетити Јерменију (16–18. марта) заједно са патријархом Кирилом, од 19. до 24. марта Украјину и Молдавију, а 26–27. марта Цариград, ради припрема посете патријарха Вартоломеја Русији. После Васкрса, биће у пратњи патријарха током посете Александријској патријаршији, другој Цркви на диптиху помесних цркава. Након тога, посетиће Ирску, Немачку и Италију и „друге земље“. Сматра се да ће се током посете Риму састати и са папом Бенедиктом 16.
Митрополит Иларион је са председником Дмитријем Медведевим недавно посетио Париз. Још 1896. је цар Николај Други током боравка у Француској посетио париску катедралу Нотр Дам (Наша Богородица), да би се поклонио Трновом венцу Христовом, уз кога се чува и делић Часнога крста, као и један клин којим је разапет Господ Исус Христос. Митрополит је ту служио молебан. У француској престоници том приликом отворена је изложба „Света Рус“, са експонатима из московске Третјаковске галерије и других музеја. Гости су посетили и музеј Лувр. Са париским градоначелником обављени су коначни договори о градњи руске катедрале. Радови би почели 2012. године.
Митрополит је саопштио да се није сусрео са другим православним епископима Париза, због краткоће времена. Желео је да служи у саборном храму руског егзархата Цариградске патријаршије, међутим егзарх, архиепископ комански Гаврило га је обавестио да још „није време“ за то. Наиме, храм егзархата у Ници предат је Руској Цркви, одлуком француског суда. Митрополит сматра да је то био „имовински поступак“ који не треба да има утицај на међуцрквене односе. Цариградски париски митрополит Емануил тих дана је био на „службеном путу“. Московска патријаршија је у околини Париза недавно основала прву богословију на западу Европе.
ЕНЦИКЛОПЕДИЈА
Првих дана марта презентован је 22. том „Православне енциклопедије“ која се односи на слово И (од Икона до Инокентије).
Обухваћени су, на пример, појмови иконопис, иконопоштовање, иконоборство, иконостас, светитељи и делатници са именом Илија, Иларије, Иларион (Велики, Кијевски, Капрал, Шукало, Тројицки, Оптински, Алфејев), философи Владимир и Иван, појмови: икономија, император, инвеститура, имовина црквена, индивидуа, индулгенција, инквизиција, Индија, Индонезија, Индуси, Инка цивилизација. Следећи том, по плану, изашао би за три месеца.
Енциклопедија се издаје од 2001. године. По стручним проценама, треба да изађе још 60 томова, што може да потраје „још 20 година“. Сафинансијер пројекта, московски градоначелник Лушков, недавно је, на седници Издавачког савета енциклопедије, затражио да се рад „интензивира“. За десет година је издата тек четвртина томова. Овај предлог за сада није наишао на реакцију. Иако се дошло до слова И, указано је на то да је обим материјала по разним словима веома неравномеран. Биће још неких слова која ће се морати обрадити у неколико томова. Ангажован је изузетно велики број сарадника, не само из Цркве. Ради се о највећем енциклопедијском подухвату у историји хришћанства. Могуће је да 2030. године буде укупно око сто томова.
СОФИЈСКА ПАТРИЈАРШИЈА
За обнову бугарског светогорског манастира Зограф последњих пет година је потрошено скоро 9 милиона лева, највећим делом из државног буџета, а минимално прилозима, посебно општине Бањско. Обновљен је кров, изграђен нов водовод и резервоар за воду, сређена је кухиња, као и трпезарије. На манастирској кули се још ради. „Иницијативни комитет за рестаурацију Зографа“ као и игуман манастира Амвросије, као његов члан, сада траже нове донаторе, с надом да би то могао посебно бити, за бугарске прилике богат, приморски град Варна.
Дводеценијски раскол у Бугарској није залечен. Двојица расколничких епископа, Гервасије и Кирил, хиротонисали су трећег, Висариона, давши му титулу „агатопољски“ са седиштем у Бургасу. Присутни су били, како је извештено, „представници расколничких формација“ из Украјине, Грчке и Црне Горе. Епархијски суд у Сливену је 5. марта, по 10. и 11. правилу Картагинског сабора, архимандрита Висариона рашчинио, без одлучења од Цркве.
Свети Синод је 1. децембра прошле године разрешио митрополита западно и средњеевропског Симеона, у складу са Уставом, уколико архијереј више од пола године није у стању да управља епархијом. Митрополит је више година због оштећеног здравља одсутан из епархије и живи у Аризони. Он одбија да прихвати одлуку, крајем фебруара је упутио „отворено писмо“ патријарху Максиму, наводећи да ће се по овом питању обратити васељенском патријарху. У Софији је већ објављен званичан списак кандидата за будућег митрополита, до тада епархијом управља администратор.
Синод се поново обратио митрополиту Симеону, помињући и могућност његовог рашчињења. Друго писмо, упућено пастви, цитира 58. апостолско правило и 16. правило цариградског двократног сабора, по коме архијереј не сме да је изван епархије више од шест месеци.
Митрополит је наставио полемику тврдећи да „нигде не пише“ да не може да је због болести ван епархије, ако постоји заменик и да га никада нико није питао за здравље. У патријаршији се још увек надају „разуму митрополита“, како би се избегло његово рашчињење
Митрополит Симеон (Костадинов), рођен 1926, у Европи је од 1980, прво са седиштем у Будимпешти, од 1994. у Берлину. Митрополија има 21 свештеника и 31 парохију.
НАСЛЕДНИК КАРДИНАЛА КАСПЕРА
Председник Папског савета за унапређење јединства хришћана, кардинал Валтер Каспер, који је уједно копредседник Мешовите комисије за православно-католички богословски дијалог, има намеру да се повуче, пошто је 5. марта навршио 77 година. Његову оставку пре две године, када ју је поднео напунивши 75 година, папа није усвојио.
Према бројним извештајима, за његовог наследника би могао бити именован бискуп Базела Курт Кох. Њему је 60 година а бискуп Базела је од пре 14 година. Представник бискупије се уздржао да потврди вест, која је потекла из Ватикана. Каспер је 11 година био на челу овог Понтификалног савета, а пре тога бискуп Штутгарта. Савет је основао 5. јуна 1960. папа Јован 23, а пре Каспера на његовом челу били су кардинали Беа, Вилебрандс и Касиди.
Бискуп Кох је учествовао на сусрету Мешовите комисије у Београду септембра 2006. године.
НЕМАЧКИ ПРОТЕСТАНТИ
Поглавар Немачке евангелистичке цркве (ЕКД), која има преко 30 милиона верника, госпођа Маргот Кесман (51), поднела је оставку пошто је возила ауто са, како је саобраћајна полиција установила, 1,54 промила алкохола у крви. Њен наследник ће се бирати у касну јесен, а до тада ће ЕКД водити покрајински поглавар Рајнланда, Николаус Шнајдер (62). ЕКД има намеру да га тада кандидује за првог човека.
Кесманова се извинила верницима „Свесна сам колико је опасно и неодговорно возити под дејством алкохола. Шокирана сам самом собом, да сам могла да направим такву грешку“. У анкети скоро половина упитаних верника изјавила је да није требало да се повуче, тим пре што је „признала тешку грешку“, а друге истакнуте личности, у сличној ситуацији, до сада нису тако поступале. |
