Хрватска православна црква-авет из прошлости

Тадашњи Павелићев режим извршио је геноцид над српским, јеврејским и ромским народом у НДХ, а циљ фантомске ХПЦ је био да уништи сваки траг постојања православља и православних Срба на овим просторима. Српска православна cрква и српски народ постоје већ вековима на просторима Далмације, што најбоље потврђују и сведоче њене парохијске цркве и манастири, који су у највећем броју подигнути од XIII до XV века и представљају значајну културну баштину, која је као таква, под заштитом надлежних институција хрватске државе. Већ приликом објављивања сајта и програма удружења у формирању „Хрватске православне заједнице“ постало је извесно да се ово удружење поистовећује и органски повезује са усташким режимом из времена Анте Павелића и тзв. ХПЦ. Они су, као једна неодвојива целина, имали геноцидни програм уништења и истребљења свих нехрвата у време злочиначке НДХ, па формирање овога удружења јасно изазива људску стрепњу пред могућношћу поновног остварења њиховог програма.Иза њега су у време Другог светског рата остали безбројни логори, стратишта и јаме од којих је свакако најзлогласнији и највећи логор истребљења - Јасеновац. Ми се искрено надамо да ово Удружење, које се везује за најмрачнији период новије историје Хрватске - због свог отворено милитантног и проусташког карактера неће моћи да буде регистровано у надлежним институцијама данашње Хрватске - која се налази пред вратима уласка у Европску унију. Исто тако апелујемо на органе правне државе и надлежна министарства Р. Хрватске, да заштите објекте и имовину Српске православне цркве, као и наше вернике од евентуалног узнемиравања и напада, што су неки од челника овога фантомскога удружења најавили. Они су ових дана промовисали и тиме јавно рехабилитовали једну „авет из прошлости“, којом се повампирује фашизам и усташство на овим просторима Европског континента. Нашем свештенству и верницима у пастирској бризи и одговорности препоручујемо да појачају свој пост и молитву Богу, који је једини Господар и Судија васељење и заштитник наше мученичке Цркве у вековима распињаној и распетој Далмацији, да се не плаше и не примају ове лажне пастире и проповеднике, „који долазе у оделу овчијем, а унутра су вуци грабљиви“ (Матеј 7:15), већ да чувају своју свету православну Цркву и своју веру, своју Крсну славу и своје далматинске светиње, које су га очувале и чувају кроз историју. ‘’

ПИСМО ПРЕДСЕДНИКУ ХРВАТСКЕ

Епископ далматински Г. Фотије упутио је председнику Р. Хрватске др Иви Јосиповићу писмо, у којем му је најпре честитао на избору, а потом наставио: „Повод овог нашег писменог обраћања Вама је добронамерна и искрена потреба да Вам укажемо на могућу опасност од наговештеног формирања тзв. Хрватске православне заједнице и објаве да ће ускоро бити формирана и тзв. ХПЦ...Поменута „Хрватска православна заједница“ у свом оснивачком програму износи да она своје утемељење и историјско извориште има у Павелићевој НДХ. Иза НДХ, као што нам је свима познато, остали су безбројни лешеви, јаме и логори, где су највећим делом побијени невини људи, само зато што су били друге вере или нације. Усташки поглавник Павелић је поред свирепих злочина и геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима, 1942. године формирао тзв. Хрватску православну цркву, са циљем потпуног уништења и затирања Срба и Српске православне цркве на просторима Хрватске. Да не бисмо пуно дужили у историју, осећамо своју људску и пастирску дужност да Вам укажемо на милитантну и проусташку природу овога Удружења у формирању. Надамо се да ћете ово наше кратко обраћање разумети најдобронамерније и својим председничким ауторитетом помоћи да се заустави и сузбије евентуална регистрација оваквог удружења. Ово удружење са собом не доноси мир, нити просперитет, већ наговештава нову и нову трагедију, која никоме не би била од користи, а посебно не држави Хрватској и њеним грађанима, који теже уласку у Европску унију".

ОДГОВОР ПРЕДСЕДНИКА ХРВАТСКЕ

Председник Хрватске Иво Јосиповић након пет дана упутио је одговор Епископу далматинском Фотију, у којем, захваљујући на честиткама, пише: „Упознат сам са ситуацијом везаном за оглашавање предсједника Хрватске православне заједнице и његове најаве оснивања Хрватске православне цркве. У намјери оснивања и регистрирања Хрватске православне цркве као вјерске заједнице споменути господин позива се на континуитет с Хрватском католичком црквом утемељеном у липњу 1942. године, на иницијативу Анте Павелића, у вријеме Независне државе Хрватске. Због позивања на усташки режим и негативне конотације које Хрватска православна црква носи из тога раздобља, провокативне и неодмјерене изјаве предсједника Хрватске православне заједнице могу бити схваћене као позив на нетолеранцију и несношљивост према другим православним вјерским заједницама у Хрватској, па и у ширем друштвеном окружењу. Увјети за регистрацију вјерских заједница у Републици Хрватској прописани су Законом о правном положају вјерских заједница. Формулација из чланка 3 (ставак 1) истиче да „вјерске заједнице у промицању вјере и другом свом дјеловању не смију ширити нетрпељивост предрасуде према другим вјерским заједницама и њиховим вјерницима или другим грађанима“, што се може исчитати из изјаве предсједника Хрватске православне цркве, у којој претендира на преузимање чланства односно вјерника осталих православних заједница у Хрватској. То је непримјерен говор у земљи у којој, унаточ ратним страдањима, екуменски дух није сасвим заборављен, а што се јасно може препознати и из Ваших ријечи. Увјеравам Вас да ћу се увијек залагати за поштивање људских права и закона који важе у нашој домовини, па тако и у овом случају који Вас је оправдано узнемирио".

ИНТЕРВЈУ СЛОБОДНОЈ ДАЛМАЦИЈИ

Одлучна реакција СПЦ на најаву формирања тзв „ХПЦ“ изазвала је велику пажњу у Хрватској и у целом региону. Тим поводом владика далматински Фотије дао је бројне изјаве, а Правосавље преноси део интервјуа који је Преосвећени Епископ далматински 23. марта ове године дао једном од најчитанијих листова у Хрватској – Слободној Далмацији.

Ових дана одлучили сте се за релативно ријетку кореспонденцију: у име Српске православне цркве и Епархије далматинске обратили сте се писмом предсједнику РХ Иви Јосиповићу и апелирали да својим ауторитетом спријечи регистрирање нове тзв. грађанске удруге Хрватске православне заједнице која је у Задру прије неколико дана најавила и оснивање ХПЦ-а. О чему се заправо ради, и зашто се СПЦ узнемирила тим догађајем?

– Ми смо писали председнику Јосиповићу са намером да му укажемо на то, да ова удруга већ по законима државе Хрвтаске не би могла бити регистрована, јер у свом програму заговара негацију другог и другачијег, те наговештава деструкцију и националну у међуверску нетрпељивост. Посебан проблем представља то што се ова удруга темељи на периоду НДХ и Анте Павелића, што њихови представници јавно и нескирвено говоре. Ако овакво удружење може бити регистровано и тиме добије свој легитимитет, онда смо у опасности да се вратимо у период Другог светског рата када је владала идеологија крви и тла, која је иза себе оставила безбројне лешеве невиних и апокалиптичку пустош. Председнику државе смо писали из разлога што он по својој функцији има велику одговорност за мир и просперитет у држави, те је гарант Устава и уставних права свих грађана Републике Хрватске без обзира на њихову веру или нацију.

Како гледате на изјаву тајника државне комисије за вјерске заједнице Фрање Дубровића да не види ништа спорно у тој иницијативи, односно њезиној интернетској презентацији, осим својатања манастира Гомирје и лика Николе Тесле?

– Ако једно удружење претендује да обнови идеје из НДХ, идеје искључивости и нетолеранције онда је то већ велики проблем. Поред тога, својатање манастира Гомирја, као и личности Николе Тесле, свакако су велики проблем, јер се јасно указује у ком правцу би то удружење могло да иде. Својатање туђе својине је у свим земљама и по свим законима кажњиво дело – јер је право својине једно од основних људских права.

Хрватска православна заједница има своје повијесно исходиште у Павелићевој НДХ од чега нимало не бјежи. Напротив! Како тумачите чињеницу да се тако ретроградне, проусташке иницијативе промичу данас, када је Хрватске на прагу уласка у ЕУ?

– Ми смо управо на тај феномен и хтели да укажемо, јер је по нама просто немогуће, да се дозволи оживљавње идеја Павелићеве НДХ што ова удруга отворено заговара. Лично сматрам да би регистрација оваковог удружења највише шкодила самој држави Хрватској, која се бори за улазак у Европску Унију, где су овакве идеје неприхватљиве, па чак и законом забрањене.

Што је за вас особно и за СПЦ најспорније у програму ХПЗ-а, осим чињенице да се и сами декларирају као баштиници ХПЦ-а из НДХ, основане 1942. године? Је ли ријеч и о томе да ХПЗ и потом ХПЦ не крену својатати и имовину Српске православне цркве?

– Анте Павелић је 1942. године основао фантомску „Хрватску православну цркву“ са циљем потпуног уништења и затирања Срба и СПЦ на просторима Хрватске. Ако неко каже, ми данас обнављамо „ХПЦ“ шта то треба да значи? Зар не исто што и тада? Што се тиче наше имовине ми имамо уредне папире, уредне власничке листове из Катастра и Суда, да су наши црквени објекти својина СПЦ. То је у нормалној и цивилизованој држави довољно да би та имовина била у сваком смислу заштићена.

Тко су „хрватски православци“ окупљени око идеје прононсираног хрватског националисте Иве Матановића, који тврди да имају већ преко 500 чланова?

– Ми се не бавимо питањем ко су чланови овог удружења у формирању. Ми желимо само да укажемо на њихов дух и програм који је неприхватљив, јер заговарају идеје искључивости и негирања другог и другачијег. Колико чујемо ови људи манипулишу бројем чланова овог удружења, јер је недавно једна новинарка са ХРТ-а правила репортажу о њима и рекла да они по њеном сазнању имају само неколико чланова, све друго је њихова конструкција и маркетинг.

Ако је точно, како тврдите, да је темељ њихова рада негација другога, односно сада Срба и СПЦ-а, о каквим је то православцима ријеч, и је ли то само профашистички (проусташки) конструкт?

– Још један проблем око овог удружења је што се они лажно представљају, јер њихови чланови нису крштени ни у једној канонски признатој православној Цркви. Ово је исто један од разлога зашто они не би требали бити регистровани под именом којим се представљају.

Тко су људи који промовирају идеју „хрватског православља“, тко је најконкретније, новоизабрани предсједник удруге ХПЗ игуман Јелисеј?

– Колико знамо господин Лалатовић је био ученик Цетињске богословије, па је због црквених преступа избачен из школе. А касније када је у СПЦ задобио свештенички чин рашчињен је због свештеничких преступа и финансијских малверзација. После је једно време био у удружењу грађана тзв. ЦПЦ, одакле је из истих разлога протеран. Лично ми је жао тог човека због трагедије коју чини сам себи упуштајући се у један овакав душегубни посао.

У јавности се чини да СПЦ ову бизарну, ретроградну идеју доживљава опаснијом неголи јест. Иако представља опаки реликт прошлости, воде је маргиналци и у основи јест маргинална политичка опачина, зар не?

– Дај Боже да тако и буде тј. да не заживи идеја овог удружења без обзира колико је мали број људи заговара. Она је и као таква опасна, јер прети да оживи „авет из прошлости“, који је иза себе оставио милионе лешева и на стотине логора, да поменемо само Дахау и Јасеновац. Због тога њихова идеја није ни мало безопсана нити наивна.

Оживљавање идеје ХПЗ-а нагнало вас је и да апелирате на институције правне државе да додатно заштите објекте и имовину СПЦ-а, али и вјернике, од могућих напада које су челници фантомске удруге наговијестили. Је ли било и неких примјера њихова изравног удара на људе и материјална добра?

– Они већ на свом рекламном сајту користе бесправно слику манастира Гомирје и слику Николе Тесле. Неко од њихових челинка је изјавио да ће они, ако буду регистровани, тражити и објекте за своје удружење. У нормалним условима и у демократском друштву није могуће да нечија имовина буде угрожена од било кога ко се данас региструје, са тим и тим називом, са намером да на тај начин узурпира туђу имовину. Отуда је велика одговорност државе и државних институција како ће реаговати на евентуалну регистрацију оваквог фантомског удружења, које у наше време покушава да оживи идеје Анте Павелића и злогласне НДХ.

Каква је, иначе, сигурносна ситуација на подручју Далматинске епархије и јесу ли данас грађани српске националнсти сигурнији у Хрватској него прије десет и више година?

– И о томе смо говорили у писму председнику Јосиповићу. Таман када смо помислили „ево мира“ и да су „расковани мачеви и направљени плугови“ појави се као гром из ведра неба, ово удружење које прети да уништи све оно што је позитивно стечено у периоду после недавне ратне трагедије у Далмацији. Отуда је наш глас о њима, „глас вапијућег у пустињи“, који ће надамо се меродавни и одговорни у хрватској држави на време чути.

Приредила Сања Лубардић