Новости из хришћанског света:
ХРИШЋАНИ ТУРСКЕ
Највећу хришћанску заједницу земље, јерменску, турске власти могу да протерају из земље, саопштили су високи државни чиновници. У досад 20 земаља, парламенти су усвојили резолуције у којима се констатује да су Турци одговорни за геноцид над Јерменима који је посебно спровођен 1915–1917, мада и пре и после тога. Настрадало је 1,5 милиона Јермена. Анкара тврди да је у „ратним околностима“, на разне начине, али не систематски, умрло око 400.000 Јермена. Свако ко тврди другачије је „непријатељ Турске“. Најновија резолуција, усвојена у Шведској, изазвала је до сада нечувене претње јерменској заједници.
Сада у Турској живи још око 100.000 Јермена, већина никада није успела да у потпуности регулише свој правни статус. Отуда им се може претити протеривањем, мада нема где да се изгнају.
Јерменска црква је веома спутана у свом деловању, а већ више година њен патријарх је због неизлечиве болести спечен да обавља послове. Нови јерменски цариградски патријарх треба ускоро да се бира.
У исто време, према Цариградској патријаршији Анкара шаље први пут „позитивне сигнале“. Заменик премијера Булент Аринц је рекао да би се ускоро, 40 година након насилног затварања, отворила богословска академија на Халки. Влада је саопштила да „хришћани свакако имају право да образују свештенике“. Патријаршија сматра да су турске најаве у последње време вероватно „искреније“, ради се о благом отварању, мада и о резултату притиска Европске уније, Русије и Америке. Католички бискуп за Турску Падовезе се средином марта у европским центрима жалио на неподношљив статус 22.000 католика у тој земљи, они су „дискриминисани“ а бискупије нису правно признате у свом статусу.
БЛАГОСЛОВ ИЗВИЂАЧИМА
Московска патријаршија је поводом стогодишњице оснивања руског скаутског покрета дала благослов за оснивање „Братства православних извиђача“. Свети Синод је у својој одлуци констатовао да овај покрет представља „успешну форму православног васпитања деце и подмлатка“, препоручивши да се подршка укаже покрету и на епархијском нивоу широм земље.
Блаженопочивши патријарх Алексије је 1991. благословио зачетак братства које сада има 12.000 чланова у Русији, Украјини, Белорусији и Казахстану. Учествовали су на бројним литијама и поклоничким путовањима. Духовна брига за њих поверена је архиепископу костромском Александру, у Синоду задуженом за младе.
Чланови скаутског покрета су обично стари између осам и 27 година. У свету их има 38 милиона у 217 земаља. У принципе њиховог деловања спадају и лојалност отаџбини и вери и друштвене активности.
РУСИЈА – ЈЕРМЕНИЈА
Московски патријарх Кирил је од 16. до 18. марта боравио у посети Јерменској апостолској цркви (монофизитског усмерења). Том приликом осветио је камен-темељац руског саборног храма у главном граду Еревану, при коме ће деловати и руско подворје.
Други повод је био братимљење Сергијевог Посада (недалеко од Москве), где је најзнаменитији руски манастир, Тројице-Сергијева лавра, и Еџмијадзина (недалеко од Еревана), у коме је духовни центар свих Јермена света, „свети првопрестолни град“. У присуству двојице патријараха, градоначелници оба града потписали су уговор о братимљењу.
Иако две Цркве немају евхаристијско јединство, нагласио је патријарх Кирил, обе се држе древног апостолског предања, заступају исте моралне вредности. Две Цркве имају „висок ниво односа“. Русија је током историје помагала Јерменији да очува своју самобитност. 
Гост је обишао Меморијал геноцида над Јерменима (1915–23) у Турској, а додељен му је, у присуству председника, највиши јерменски црквени орден, светога Григорија Просветитеља.
Поглавари су потписали заједничку декларацију у којој истичу да ће наставити дијалог Цркава по пастирским и богословским питањима, сарађивати у образовању и социјалној области. „Благодаримо Господу на великом дару – пријатељству наших Цркава“.
НОВИ ПРАЗНИЦИ
Председник Русије Дмитриј Медведев потписао је указ о „Празновању Дана словенске писмености и културе“, којим се одређује да се, од ове године надаље, 24. мај има обележавати, ради консолидације руског друштва, као и за „учвршћење односа с братским словенским народима, на основу историје, духовно-моралне и културне традиције“. Одредио је да се има основати „Руски организациони комитет за припрему и спровођење празновања Дана словенске писмености и културе“. Органима локалне самоуправе ван престонице налаже се да учествују у обележавању празника, већ 2010. године. Равноапостолну браћу Кирила и Методија Руска Црква слави 24/11. маја, као и „још неколико народа“.
О празновању 28. јула као „Дана крштења Русије“, када се слави равноапостолни велики кнез Владимир, тек треба да се одлучи. „Закон о данима војне Славе и спомен-дана Русије“ регулише ово питање на федералном нивоу. О његовој измени се одлучује у парламенту (Думи). Како сваки празник изазива одређене издатке, њих је потребно укључити у федерални буџет.
ПРЕМУДРОСТ БОЖЈА
На Богословском факултету „Св. Климент Охридски“ у бугарској престоници одржан је дводневни међународни симпосион на тему „Софија – Премудрост Божја“. Након десетак реферата, вођена је стручна дискусија. Обухваћени су појмови софиологије и софиоборства, естетика, дела Евгенија Трубецкоја, Г. Флоровског, С. Булгакова, Г. Флоренског, учење Григорија Паламе. Анализирани су и иконографски аспекти богословске науке софиологије.
Најстарији храм у престоници Софији, у римско доба Сардика (и Сердика), посвећен је Премудрости Божјој, у њему је 342. одржан веома познат сабор. Турци га претварају у џамију, а 1858. је у земљотресу сружен минарет. Тумачено је да се „разгневио каурски Бог“, па од тада није више џамија, а 1978. после устанка је храм освећен. Иако је већ дуже рестаурација у току, у њему се без прекида служи. Ту се бирају бугарски патријарси.
АТИНСКА АРХИЕПИСКОПИЈА
Црква Грчке је спремна да помогне у савлађивању незапамћене привредне кризе, али сматра да је одлука владе да плаћа порез од 20% на приходе и некретнине, што је десетоструко увећање, морално недопустива. Црква констатује да су нове мере владе, које треба за који дан да се усвоје у парламенту, неуставне и не искључује могућност да се овим поводом обрати домаћем, али и Европском суду. Она остаје спремна за дијалог, као и да плаћа порез, међутим не на бруто основи, како се најваљује, већ у складу са стварним приходима и расходима.
Ово питање размотрио је у више наврата, ванредно и редовно, Стални Синод, а архиепископ Јероним води одвојене разговоре са вођама више политичких партија. Бајке су да је Црква баснословно богата, како неки процењују, рекао је архиепископ. Милиони за спасавање државних финансија неће се наћи у црквеним установама. „Дођите и покажите нам где је тај наводни новац“, позвао је он државне чиновнике. Понудио је да држави препусти све црквене акције у Народној банци. Ако заиста дође до „финансијског удара“, Црква ће тешко „нормално на функционише“, речено је. Двојица митрополита, месогејски и александрупољски, одрекли су се месечне државне плате од 2.000 евра. (уз коју иду разни додаци), што остали митрополити нису подржали.
Црква има око 6.700 правних лица – дијецеза, парохија, манастира, установа, друштава. У њеном поседу је „неколико стотина хиљада“ хектара земље, ливада, шума. Власнички листови често су османлијске тапије, много некретнина није заведено у данашње катастре. Отуда ће и влади бити тешко да попише све црквене некретнине да би их опорезовала. Увешће се да све епархије, парохије и манастири морају да објаве своје годишње билансе.
Порез би се односио и на поседе и имовину у Грчкој других јелинских патријаршија, Цариградске, Јерусалимске и Александријске. И оне су изразиле своје незадовољство новим мерама.
ТЕОЛОГИЈА КРИЗЕ
Архиепископ атински Јероним је, са 12 митрополита Сталног Синода, објавио посланицу о „теолошким димензијама привредне кризе“, која, иако глобална, Грчку посебно погађа.
Влада уводи драстичне мере које наилазе на велико противљење становника. Демонстрације су свакодневне, неретко праћене вандализмом анархистичких група.
У посланици се наглашава да Црква није од овог света, али је у свету, делује у историји и времену. Кризу су изазвали, констатује се, политичари, а Црква је ту да установи симптоме, да укаже на правичност, пружи богословске оквире, укаже на духовне циљеве, умири, ране залечи. У животу треба имати храброст и оптимизам, наду и веру, и онда када је све тамно и безизгледно: има наде, човек који верује нема страха, чак ни од смрти. Нека нам то буду данас оруђа. Исказујмо према онима који су због кризе у невољи љубав, доброчинство, солидарност. Погледајмо на необезбеђене удовице, незапослене очеве породица, болеснике без новца за лекове, студенте без средстава, пензионере. Не називајте Господа на небесима Оцем ако у ближњем не видите брата. Треба бити поносан на то што су у прошлости бројне кризе побеђиване.
Шта доводи до кризе? Страст за стицањем, поседовањем, неконтролисана потрошња. Жеља за угодним животом је разумљива, али мора бити неких граница. Хришћани треба да живе у скромности, разумном трошењу материјалних добара, не у претеривању. Ако земља не усклади производњу са потрошњом, долази до кризе, као и ако утрошимо превише и задужујемо се.
ПРАВОСЛАВЉЕ КИПРА
Становници Кипра су пренеражени што се у последње време скрнаве гробови познатих јавних личности. То се никада није раније дешавало. Тело покојног председника Тасоса Пападопулоса извађено је из гроба, да би се од његове породице тражио откуп. Након тога оскрнављени су гробови тројице архиепископа кипарских, Софронија Трећег, Кирила Другог и Кирила Трећег. По свему судећи, један дошљак из Румуније тражио је у гробовима вредне предмете. Он је ухапшен. Архиепископ Хризостом Други захвалан је полицији на ефикасном разјашњењу најновијег случаја.
Архиепископ Хризостом је 11. марта оперисан и успешно се опоравио. Најавио је да ће од 16. до 20. априла посетити Фанар, и замолио васељенског патријарха Вартоломеја да посредује у Анкари како би се сусрео са турским премијером Ердоганом, да би издејствовао обнову манастира на северу Кипра.
После 35 година окупације севера острва од стране Турске, и оснивања у свету непризнате државе, архиепископу је омогућено да посети окупиране просторе, где је провео своје детињство. Обишао је два манастира, Св. апостола Варнаве, оснивача кипарске Цркве, и Св. апостола Андреја. Оба треба обновити, а пројекти о томе већ постоје. Окупационе власти нису ометале ову историјску посету. Првојерарх је рекао да је сигуран да ће се уједињење оба дела острва десити ускоро.
Црква Кипра разматрала је своје финансијско стање. Она, између осталог, поседује девет хотела у Пафосу, Лимасолу и Агиа Напа. Они су, према речима архиепископа, прошле године донели упола мање прихода. Да би се њихова конкурентска способност повећала, даваће се већи рабати гостима и агенцијама.
СТАТИСТИКА ВАТИКАНА
Према „Папском годишњаку 2010” (Annuario Pontificio), у свету има 1,166 милијарди римокатолика што, у односу на претходну годину, представља повећање од 19 милиона. Како на планети има око 6,7 милијарди људи, то католици чине 17,4 посто светског становништва. Подаци се односе на стање 31. децембра 2008. године (њих бискупије накнадно доставе Ватикану).
Број свештеника износи 409.000, што представља пораст за хиљаду. Од тога, 47% их делује у Европи а 30% у Америци. Удео Европе је за десет година опао за пет посто.
Монахиња има 739.000 (2000. године 801.000). За годину дана основано је 170 нових бискупија. Бискупа у свету има 5002. Број семинариста благо расте, достигао је 117.000.
Још од 1716. постоји нека врста годишњака, у данашњој форми од 1870. Излази на италијанском, обично на око 2.500 страница танке хартије. Садржи списак и адресе свих централних органа у Ватикану, податке о свим дијецезама у свету и монашким редовима, има индекс по местима и лицима. Први примерак новог издања кардинал-државни секретар, обично средином марта, уручује папи. У ватиканској књижари, овај алманах стаје 60 евра. |
