Образник православне културе

Оче Радомире, шта је главни циљ Светигориног издаваштва које доминира на српском језичком простору?

- Главни циљ Светигориног издаваштва било је и остало, како то и поднаслов часописа Образник казује, духовно образовање људи нашега рода и свакога рода који српски језик разумије, по образу Божијем и обрасцу православног култа и културе, у духу светосавског завјета, што значи „пуног и правог Православља српског духовно-историјског стила, искуства и непоновивости“.

Колико је наслова изашло у протекле две деценије у Светигори, најплоднијем православном издавачу код нас?

- Светигорине књиге и мјесечник Светигора су кроз проповједничку ријеч и у форми критичког бављења савременом историјом и културом пред своје читаоце током двије деценије изнијели широк спектар текстова – ауторских чланака и књига савремених српских, руских, грчких, француских и америчких православних богослова и философа. У оквиру библиотеке „Свети Петар Цетињски“, Светигора је током двадесет година свога постојања издала преко 500 наслова у укупном тиражу од преко милион књига, и тако постала један од наших најплоднијих православних издавача, док је часопис данас једна од познатијих колорних ревија у православном свијету уопште.

Како је дошло до оснивања издавачке куће Светигора и нове библиотеке црквене књиге под називом Свети Петар Цетињски?

- Одмах по преласку из Баната у Црну Гору, на Цетиње, Митрополит Амфилохије благословио је својим с почетка сасвим малобројним сатрудницима, свештеницима и лаицима, да пораде на потпуном васпостављању традиција ободског књигоиздаваштва. Тако је дошло до оснивања Издавачке куће Светигора и нове библиотеке српске црквене књиге, под називом „Свети Петар Цетињски“, а годину дана касније и до покретања истоименог мјесечног часописа.
Издавачка кућа и мјесечник постепено су, у оним временима сиромаштва, чудесно умножавајући број својих добровољних посленика, израсли у заокружени медијски систем, у чији састав данас још улазе Радио Светигора, и информативна агенција Светигора-прес и часописа за дјецу Орлић и Ћирилко и творе јединствену Издавачко-информативну установу Митрополије црногорско-приморске. По замисли митрополита Амфилохија, ова мисионарска установа, у којој данас дјелује већ више од 50 редовно ангажованих и исто толико сарадника из свих области наше отачаствене Цркве, понијела је име Светигора, по знаменитом извору воде живе, који избија из самих темеља манастира Мораче, древне немањићке задужбине у срцу данашње Црне Горе. Јачајући све више трудом својих посленика из свих његових крајева, од Призрена, Цетиња, Требиња и Бања Луке до Книна, Сент Андреје и Темишвара, који су је изграђивали као чланови редакције и сарадници, Светигора је прерасла у снажни интегративни чинилац наше помјесне, светосавске Цркве не само на матичним територијама већ, благодарећи благословима помјесних епископа, и у расијању.

Часописи Светигора - образник за веру, културу и васпитање, омладински часопис Орлић и дечији часопис Ћирилко читају се и у Београду. Светигора се продаје и на киосцима што не успева многим верским издавачима. Каква је концепција ових часописа?

- Концепцију часописа Светигора, чији ће двјестоти број изаћи на Тројичин дан ове године, најбоље карактеришу ријечи митрополита Амфилохија дате за Уводник првог броја у којем се каже да је „задатак овог образника да нас у границама својих могућности подсјећа на образовање, не просто као стицање знања, него као на битијно – знанствено – етичку категорију постојања.“

Орлић је илустрована ревија чији је задатак да одговори на бројне и све разноврсније и дубље изазове који се постављају пред младе људе. Задатак и обавеза наше Цркве је да се активно укључи и понуди хришћанске одговоре, хришћанску љубав, разумијевање и стрпљење у складу са својим исконским искуством.

У Ћирилку је, што му и само име казује, акценат на језику. Намјера је да дјеца схвате да је у језику суштина и да припадност српском језику значи припадање једној великој и сјајној култури. Светигора припрема и још један часопис - Коло, за дјецу предшколског узраста који је замишљен као сликовница, а чији ће се први број, ако Бог да, појавиће се уочи Тројичина-дне ове године.

На који начин сте успели да оформите и одржите медијски систем који чине издавачка кућа, часопис, Радио Светигора и информативна агенција Светигора-прес?

- Радио Светигора појавио се са својим духовним порукама у етру Црне Горе на Духове, 7. јуна 1998. године. Тога дана Његова Светост, Патријарх српски г. Павле благословио је рад Радија, освештао његове просторије и први се обратио слушаоцима прве црквене радио станице у овом дијелу Балкана. До Божића 1998. године Радио је емитовао трочасовни експериментални програм, када је прешао на емитовање шесточасовног редовног програма. Када је 24. марта 1999. почело бомбардовање наше земље од стране западне војне алијансе, по благослову митрополита Амфилохија Радио Светигора почео је са емитовањем двадесетчетворочасовног редовног програма.
У вријеме када је медијски простор Србије и Црне Горе фактички већ потпао под контролу иностраних центара моћи и њихових домаћих марионета, Светигора је била јединствени медиј који је о крвавим збивањима на Космету својим слушаоцима и другим медијима саопштавао пуну и неуљепшану истину.

Покренули сте ново коло Светитељи , коло луксузних монографија које се штампају у високим тиражима од пар стотина хиљада примерака, богато илустроване, у пуном колору. Колико је књига објављено у овој едицији посвећених светитељима СПЦ, колика је њихова едукативна оправданост?  

- У едицији Светитељи објављено је осам књига: о Светом Сави, Светом кнезу Лазару, Светом Николи, Светом Ђорђу, Светом Јовану Крститељу, Светом Петру Цетињском, Светом Василију и Светој Петки. Вјековима је српски народ у највећим мукама и искушењима прибјегавао у молитви својим Светитељима, тражио од њих помоћ и заштиту и исказивао им захвалност и љубав. Ова Светигорина едиција је слика тог разгранатог, и у у љубави изобилног, односа српског народа и православних Светитеља. Књиге су у тврдом повезу, на луксузном папиру, савремено дизајниране и прилагођене перцепцији модерних читалаца, рађене у великим тиражима и као такве наишле су на добар пријем код публике. Огромни тиражи наших књига из едиције Светитељи су готово исцрпени. И то говори да није тачно да наш народ данас више не воли да чита. У општој скупоћи при општем осиромашењу, до кога га доводе себичне политике, он просто или одбија да купује књигу садржајно потпуно туђу или, чак, супротстављену његовој православној свијести и душевности, која данас доминира у издавачким кућама као по нечијем добро смишљеном диктату или не може да купује прескупу књигу, чију цијену издавачи зидају, руководећи се већином самим економским интересима.

Који наслови се посебно издвајају по свом значају у разноврсној понуди Светигоре?

- Најобимнији досад Светигорин издавачки подухват, започет у другој половини 2009. године, свакако су Изабрана дјела митрополита Амфилохија. Прво, већ објављено коло Изабраних дјела чини пет књига: Историјски пресјек тумачења Старог завјета, Нема љепше вјере од хришћанске: православна вјероунаука, допуњено и измијењено издање, Увод у православну философију васпитања, Свети Сава и Светосавски завјет и књига изабраних пјесама, записа и путописа - У Јагњету је спас. Издавачким планом предвиђено је да друго коло од нових пет књига изиђе до Тројичина-дне и Видовдана 2010.године, када треба да прославимо двадесетогодишњицу Светигориног издаваштва и обиљежимо јубиларни 200-ти број часописа Светигора и дванаестогодишњицу Радио Светигоре, чиниће га Божићни загрљај Бога и човјека и Васкрс - дар живота вјечног, зборници бесједа, предавања на божићне и васкршње теме, књига о језику - У почетку бијаше Слово, књига пастирских бесједа на јеванђелске теме Са извора воде живе и зборник Косовски завјет, као прва књига митрополитове Косовске трилогије, која је већ у припреми. Издавање Изабраних дјела по равномјерној динамици од 10 књига годишње, требало би, с Божијом помоћи, да се оконча до Божића 2014. г. Уређивачки одбор и редакцију Изабраних дјела чине духовна чеда митрополитова, која су се, са благословом предсједника и главног уредника, Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија, једнодушно сабрала да испуне свој дуг према оцу духовноме и саберу и за нова покољења Цркве светосавске сачувају плодове његовог личног подвижничког труда и пастирског богословесног свједочења ријечи Божије, слова Слова Божијега, како воли да каже митрополит.




Истрајно и научно утемељено сте радили на пописивању и извештавању о страдањима нашег народа током ратних сукоба 90-их до данас. Ваша архивска грађа поуздано говори о страдању Крајишких Срба, српској косовској голготи и ратним страдањима у БиХ 1992–95. Какви су ваши планови када је у питању критичко бављење савременом историјом?

- Посебно бих нагласио Светигорин  рад на праћењу, биљежењу и извјештавању о страдањима српског народа током посљедњега балканског рата и безочне агресије НАТО пакта. Плодови таквог рада, започетог на страницама самог нашег часописа Светигора, јесу двије монографије посвећене страдању крајишких Срба - Изгон - српска западна Славонија, мај 1995. љета Господњег и Бљесак и олуја, август 1995. љета Господњег, капитално четворотомно издање Нова косовска голгота - антихришћански поход на православне светиње 1999. љета Господњег, која је на 1600 страница, са преко 1000 фотографија, наставши у јеку натистичке окупације Старе Србије, забиљежила нову Голготу Српске Цркве и народа. Овдје спада и двотомна „Црна књига“ Мирослава Тохоља, на преко 1200 страна говори о страдањима у Босни и Херцеговини 1992–1995. г. Светигора је 2007.г издала капитално дјело од националног значаја на енглеском, руском и српском кезику Атлас Старе Србије - европске карте Косова и Метохије др Мирчете Вемића и мр Младена Стругара, чије је српско издање употпуњено старим путописним текстовима и географско-историјским појмовником за читање старих карата Јохана Јакоба Хофмана. Овај Атлас урађен је и као одговор на злонамјерне тврдње тадашњег њемачког амбасадора, недавно преминулог Андреаса Цобела да је „Косово дио Србије постало тек са освајањем 1912.г.» и, као својеврсна, збирна српска тапија Косова и Метохије, коришћен на званичним преговорима наше државне делегације око статуса Косова и Метохије. Исте, 2007. у Светигориној едицији Светитељи објављена је књига Свети кнез Лазар и Косовски завет, а 2008. г. објавили смо први дио исповиједног свједочења о светој земљи косовској угледног новинара „Политике“, Зејнела Зејнелија, Косово и Метохија, ми или они. Године 2009. објавили смо роман Деспа краља Николе у оквиру његових Сабраних дјела, у којем је на драмски начин у судбини кћерке цара Лазара Јелене (Балшић) приказана сва историјска трагика косовског пораза. Сва ова издања, пак, изникла су из темељне књиге Светигориног издаваштва уопште, а посебно косовског - из завјетног зборника наше косовске мисли и докумената о шест вјекова српског распећа и васкрсавања са Косовом и на Косову - Косово 1389–1989 - Земља живих, објављеног о 600-годишњици Косовске битке 1989. године, која је и данас, послије 20 година идејни програм Светигоре и надахнитељ њених посленика у свему.

Приближили сте веру најмлађима кроз богату духовну литератиру за децу и омладину. Који су тиражи тих издања и шта посебно издвајате?

- Значајно мјесто у Светигорином издаваштву има и духовна литература за дјецу – више десетина бојанки и сликовница у тиражима од по неколико хиљада примјерака, у боји, са вјерским садржајима за млађу и старију дјечицу, као што су „Живот и чуда Светог Николе“, „Светигорина појанка“, „Златно детињство“ и „Моја прва исповест“, двотомна историја Православља за младе Софије Куломзине – „Хероји Истине Христове“ и „Идите и крстите све народе!“, сликовницу са напоредним српско-енглеским текстом „Косовски божури“, „Како да се молим“, „Обојимо Васкрс“, „Како да се крстим“, „Божићни вертеп (пећина)» и „Дечији молитвеник“ .

Шта је у Светигори тренутно у припреми и какви су даљи планови?

- Ове године припремамо 40 нових издања, од којих бих, поред митрополитових Изабраних дјела, издвојио књигу из едиције Светитељи - „Свети апостоли Петар и Павле“, а уочи Аранђеловдана, ако Бог да, објавићемо у истој едицији и књигу „Свети арханђели Михаило и Гаврило“, затим Православни буквар и Љетопис обнове храмова и манастира у Црној Гори. У штампу нам управо улазе „Грбови, заставе и химне у историји Србије“ и „Грбови, заставе и химне у историји Црне Горе“.

Светигора је последњих година много учинила и као дародавац и добротвор деце и младих. Подсетите нас на неке чињенице...

- Да, Бог је дао и Светигора је 2008. године, у сарадњи са Министарством рада и социјалног старања Републике Србије, купила и поклонила дјеци прогнаној са Косова и Метохије слаткише у вриједности од милион динара. Исте 2008. године је у сарадњи са јавним предузећима, подијелила основним и средњим школама у цијелој Србији 30.000 књига. Дијелом прихода од часописа Ћирилко помогнута је „Дјечија кућа“ у Грачаници на Косову и Метохији. Ове, 2010. године, у сарадњи са Радио-телевизијом Србије дјеци на Косову за Божић је расподијељена значајна количина разних Светигориних издања, а на Светога Саву поклоњено је 5. 500 књига Свети Сава - принц и просветитељ.