Патријарх српски Иринеј служио је у цркви Светог Марка у Београду парастос невино пострадалима и бранитељима Отаџбине током НАТО бомбардовања 1999. године. Патријарху српском су саслуживали викарни Епископ хвостански Атанасије и свештенство Архиепископије београдско-карловачке. Поводом дана који српски народ подсећа на жртве НАТО-бомбардовања Србије, у присуству многобројних верника, проф. др Богољуба Шијаковића, министра вера у Влади Републике Србије, и Његове Екселенције Александра Конузина, амбасадора Руске Федерације у Београду, Његова Светост Патријарх српски је истакао да је ово дан тужног и молитвеног сећања на оне који су пострадали на тлу наше Отаџбине и оне који су пали бранећи своје домове и светиње.
„Страдао је народ коме је слобода важнија од коре хлеба, а тачан број жртава још увек се не зна“, подсетио је Патријарх Иринеј у беседи после молитве за оне који су се страдалничком крвљу уписали у Књигу Живих у Царству Небеском. „Уздамо се у правду Божију, јер ни силници овога света неће остати без суда Господњег, њему ће морати да дају одговор за зла која су починили“, речи су Патријарха Иринеја, који је на крају беседе поручио да се моли Господу да се страдање и проливање невине крви нигде на свету никада не понови.
Са благословом Патријарха српског Иринеја, викарни Епископ хвостански Атанасије присуствовао је у 250. ракетној бригади ПВО на Бањици традиционалном обележавању Дана сећања у спомен на припаднике ракетних јединица херојски погинулих у одбрани Отаџбине.
Неколико стотина Срба окупило се у Грачаници на парастосу и освећењу крста на месту где ће ускоро бити подигнут споменик жртвама албанског терора и НАТО агресије. Освећење је обавио администратор Епархије рашко-призренске Атанасије, који је подсетио на убијене, нестале и отете, оценивши да је „продукт цивилизације која нас је бомбрадовала страшан и поразан“.
Епископ бачки Иринеј, у касарни „Аеродром“ у Сомбору извршио је чин благосиљања обележја подигнутог у спомен бораца погинулих у свим отаџбинским ратовима вођеним кроз историју нашега народа. Епископ Иринеј је подсетио да су догађаји који су повод за окупљање тужни, али да Часни крст који краси овај споменик није само знак страдања већ и знак победе. Према његовим речима, овај спомен борцима је за свако поштовање и сведочи силу Крста Божјег, али и духовну победу и опредељење нашега народа за Царство Божје.
На 11. годишњицу почетка бомбардовања, огласиле су се сирене које су емитовале знак за престанак ваздушне опасности. Одлука о нападу донета је без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу о почетку акције под именом „Савезничка снага“ америчком генералу Веслију Кларку пренео је 23. марта тадашњи генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана. Кларк ће касније у својој књизи „Модерно ратовање“ признати да је планирање ваздушне операције НАТО-а против СРЈ „средином јуна 1998. године већ увелико било у току“ и да је завршено већ крајем августа.
У бомбардовањима, која су без прекида трајала 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе. Према проценама различитих извора, погинуло је неколико хиљада људи. Напади на Југославију почели су 24. марта 1999. године, а тадашња југословенска влада исте ноћи прогласила је ратно стање. Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети, а Црна Гора је углавном била поштеђена масовних удара. Током операције извршено је 2.300 ваздушних удара по 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе невероватних 22.000 тона. Уз употребу најубојитијег оружја, Северноатлантска алијанса је у рату против Србије употребила и забрањено наоружање - муницију са осиромашеним уранијумом.
Након неколико неуспешних дипломатских покушаја, агресија је окончана посредничком мисијом финског председника Мартија Ахтисарија и бившег руског премијера Виктора Черномирдина. Јединице ВЈ повукле су се са Косова након доношења резолуције УН, а прве међународне трупе ушле су на територију Косова из Македоније већ 12. јуна 1999. године. Била је ово највећа операција НАТО-а, а највише војника је дошло из Немачке, Француске, Италије и САД.
Према подацима УНХЦР, Косово је од доласка мировних снага напустило око 230.000 Срба. Према српским изворима од почетка бомбардовања киднаповано је око 1.500 неалбанаца. Повратак расељених није успео ни након девет година, јер више од 200.000 људи и даље, без решења, живи ван својих домова. Као најтежа и најважнија последица бомбардовања Србије, појавила се, међутим, самопроглашена држава Косово. Ако је за утеху – још увек непризната од већине држава и међународних институција.
С. Л. |
