Свет књиге

МУЛТИМЕДИЈА О ПАТРИЈАРХУ ПАВЛУ

Са благословом Епископа врањског Пахомија, недавно је објављен мултимедијални CD о Његовој Светости Патријарху српском Павлу, „Светлост међу нама“. Ово је свеобухватни зборник о животу, делу и речи блаженопочившег српског патријарха, његовом времену и народу. Мултимедија је дизајнерски оригинално урађена, уз мноштво фотографија, видео-снимака, текстова и музикe.

Највећи број фотографија чине остварења знаменитог мајстора фотографије, Милинка Стефановића, као и светлописца, ђакона Драгана Танасијевића, Архива СПЦ и Архива Саборног храма у Београду. То су фото-записи са богослужења, историјски догађаји, посете страних делегација и званичника помесних Цркава, посете нашим епархијама, опроштај стотина хиљада људи крај његовог одра у Саборној цркви и на дан погреба... Међу видео-снимцима је чин устоличења у Саборној цркви, један од најбољих интервјуа Његове Светости, снимак спасовданске литије, као и погребни испраћај у највећој и најтишој литији икад доживљеној на овим просторима.

Текстови о животу, делу и речи патријарха Павла подељени су на прегледне тематске целине, које се подробно баве мировном, просветитељском, научном и духовном мисијом блаженоупокојеног патријарха. У прикупљању ове драгоцене грађе, поред новина Светигора и Двери српске, значајан допринос дале су и новине Православље, уступивши свесрдно део своје богате архивске грађе. На CD -у се налазе и до сада необјављене анегдоте из патријарховог живота, као и најлепши записи из Књиге жалости Саборне цркве, у коју се уписало на стотине хиљада људи, одајући последњу почаст вољеном патријарху.

Мултимедија „Светлост међу нама“ је драгоцен документ једне епохе, једног народа, његове Цркве, страдања и обожења, што се, као кроз чисто сочиво, прелама кроз личност, дело и светост патријарха српског Павла. Може се наћи у Саборној цркви у Београду, манастирима Острог и Фенек, а ускоро ће бити доступна и у највећем броју храмова широм земље.

Ивана Радовановић

НА БРАНИКУ ВЕРЕ И СВОГА РОДА

ПРОТОЈЕРЕЈ ЈОВАН СИЛАШКИ

БАНАТСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР, НОВО МИЛОШЕВО, 2010.

 Када се човек, по слободи воље своје коју је од Бога на дар добио, пре определи за мучеништво и страдалништво, него да се одрекне вере Православне и свога рода, а и пре тога је живео по јеванђељским принципима, он се самом Господу приближи. Ово је владика горњокарловачки Сава Трлајић својим животом и страдањем показао, а прота Јован Силашки сабрао и објавио у књизи „На бранику вере и свога рода”, која је посвећена овом свештеномученику.

 Светозар Трлајић је рођен 1884. године у Молу. Завршио је богословију и правни факултет. Био је парох у Башаиду, а као удов свештеник замонашио се и постао прво епископ сремски, а онда горњокарловачки, где га је затекао Други светски рат. Супротставио се надбискупу Алојзију Степинцу, не хтевши да напусти Хрватску. Усташе су га живог одрале, ране му насолиле, закопале га до врата у земљу и преко главе му вукле дрљачу док није издахнуо.

 Ову, обимом невелику, али садржајно значајну и квалитетом вредну књигу, аутор је, рекао бих, писао истовремено двема рукама; једном свештеничком и црквеноисторијском, а другом књижевничком. Историјску грађу: податке, факсимиле и фотографије, употпунио је сећањима Башаидаца, којима је и сам био парох, а затим је у основну причу уткао и пасаже, делове проповеди владике Саве, али и своја размишљања о овом нашем великану. Све је то прота Силашки упрео, зналачки, у једну јасну и упечатљиву нит, која одаје и његов књижевни таленат.

 Читав живот, па и страдање владике Саве, сведочанства су да се ради о интелектуалцу који је дубоко својом душом, али и умом укорењен у вери православној и своме народу, што су за Србе нераздвојиве категорије. Аутор књиге за ово износи много доказа, а посебно проницљиво пише о односу сина и мајке, Светозара, потоњег Саве и мајке његове Јелисавете, који је сличан односу оних Сина и Мајке који се великим словом пишу. Књига „На бранику вере и свога рода” наводи на помисао да је живот овог свештеномученика био по Божјој промисли, па је тако и треба и читати.

 Иако прота Јован Силашки није имао намеру да се додворава ниједној циљној групи, ова књига ће привући и ширу читалачку публику, па и ону млађу, јер је писана чистим и јасним језиком, а композицијски конципирана занимљиво, фрагментарно и сажето. Осим тога, у другом делу аутор предочава и неколико теолошких текстова који читаоцима могу помоћи да боље схвате и суштину вере православне, а у том контексту и живот и чињење владике Саве.

Драган Батинић

РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАТО-А

Када се буде писала студиознија историја ратова који су се водили током целе последње деценије двадесетог века на тлу бивше Југославије, незаобилазно дело, на кога ће се позивати историчари, биће књига „Ратни злочини НАТО-а“ француског мајора-обавештајца Пјер-Анри Бинела. Ова књига се појавила и на српском језику, у издању београдске издавачке куће „Гутенбергова галаксија“.

Књига је и аутобиографског карактера, и у њој аутор Пјер-Анри Бинел бележи тренутке највећег успона у својој каријери, али уједно и пад, где се суочава са суровом машинеријом НАТО-а у оквиру које Американци, под маском хуманитарних мисија, играју своју игру, где се нимало не води рачуна о народима у име којих се, тобоже, воде ратови. Књига показује и то са каквом су озбиљношћу западне земље приступиле разарању бивше Југославије, и како су обавештајне службе одиграле своју улогу. Из ове књиге може се назрети на који начин су организоване тајне службе појединих западних земаља, какви су њихови односи у НАТО-у, којим се методима и техничким средствима служе у обављању појединих послова.

Мајор Пјер-Анри Бинел је школовани обавештајац француске војске, припреман за најсложеније послове. Добро говори енглески, а школовао се и на Блиском истоку, где је научио и арапски језик. У жижу светске јавности дошао је почетком октобра 1998. године, док је службовао у Бриселу, у Команди НАТО-а. Тада су га, по захтеву Америке, ухапсиле војне службе његове земље са тужбом да је југословенском обавештајцу Јовану Милановићу, који је службовао у Бриселу, дао планове НАТО-а, где су прецизно назначени циљеви у тадашњој Савезној Републици Југославији које НАТО намерава да гађа. Пошто је у затвору одлежао девет месеци, Бинел је написао књигу којом је, пре свега пред француском јавношћу, намеравао да докаже своју невиност.

Пре овога догађаја, Пјер-Анри Бинел је боравио извесно време у Босни 1996. године. Тамо је упућен у оквиру Корпуса за брза дејства НАТО-а, који су чинили војници САД и многих западних земаља. Дошао је са обавештајцима француског 13. драгонског падобранског пука. Пошто је добро говорио арапски језик, његов задатак је био да открије опасну мрежу муслиманских фундаменталистичких организација на тлу Босне и Херцеговине. Центар те мреже био је у Зеници, у згради „Металпромета“, бившој дирекцији зеничке железаре. Бинел је учествовао у акцијама разбијања те мреже у неким селима у околини Фојнице и Травника, где су међународни исламски терористи, после Дејтонског споразума, успоставили своје војне штабове.

Ту, на лицу места, уочио је неке чудне ствари. Обавештајне службе неких европских земаља, свака за себе, радиле су свој посао. Американци су, опет, играли своју игру. Бинел се уверио како, без знања других западних савезника, Американци и Иранци тесно сарађују, а са њима је била „увезана“ и влада Алије Изетбеговића.

На основу неких америчких потеза на Блиском истоку, у Босни против босанских Срба и после, у време агресије на Савезну Републику Југославију, Бинел се уверио да Американци ратују и због тога да би наплатили трошкове производње својих застарелих крстарећих ракета којих су пуна складишта, својих непоузданих система за извиђање, не обазирући се на циљеве које гађају и патње и жртве које проузрокују приликом дејстава. Већину злочина у Србији, у пролеће 1999. године, како тврди Бинел, починили су Американци.

Јово Бајић

„МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ“ НА РУСКОМ ЈЕЗИКУ

Још једнo дело Светога Николаја Велимировића управо је изашло на руском језику. У издању Белоруског егзархата Руске Православне Цркве, и са благословом његовог високопреосвештенства Филарета, митрополита минскога и слуцкога, Патријаршијског егзархата целе Белорусије, изашла је књига „Молитве на језеру“ Светога Николаја Српскога, у преводу академика Српске академије наука и уметности Ивана Чароте.

Тако су „Молитве на језеру“, можда најпоетскија књига Владике Николаја, пред којом, како рече ава Јустин Поповић „границе између времена и простора ишчезавају“, засјале и на језику Пушкина, Љермонтова и Достојевског. На православним просторима где се говори руски, тек предстоје нова вредновања овог великог богословског, али и поетског дела објављеног 1922. године, створеног у одсјају воде Охридског језера и неба које га наткриљује.

Ово је још једна књига Владике Николаја Велимировића на руском језику, за чија дела на руском говорном подручју влада велико интересовање. Како нам је рекао академик Иван Чарота, тренутно се књиге овога великог православног духовника преводе и издају у Русији на десетак места, у Москви, Петербургу, Саратову и манастирима широм Русије. Пре тога, Иван Чарота је превео на руски језик и у Белорусији објавио осам књига Владике Николаја. Неке од тих књига имале су по два-три издања у тиражу од пет, десет, па и дванаест хиљада примерака.

Преводилац „Молитава на језеру“ Иван Чарота један је од највећих србиста у свету који већ четири деценије истрајава на изучавању и афирмацији српске књижевности и српске културе. На руском и белоруском језику објавио је око хиљаду библиографских јединица из области србистике и југославистике. Превео је бројна дела најзначајнијих српских писаца, оснивач је Катедре за србистику на Белоруском државном универзитету у Минску.

Поред тога, ангажован је и у Цркви. Члан је редакција више угледних белоруских, руских, али и међународних часописа који се баве питањима Православља. Објавио је више књига из историје Православља на просторима Белорусије. Секретар је Библијске комисије Белоруског егзархата РПЦ и научни консултант Белоруске енциклопедије, где припрема одреднице о српском народу и његовој Цркви. За велики пројекат „Православне енциклопедије“, који је покренут у Русији, а који још није завршен, такође припрема одреднице о српској Цркви, српским светитељима и светињама и о српској историји.

 Много пута су му за тај рад одата признања. Синод РПЦ одликовао га је Орденом Светога Сергеја Радоњешког, а Свети архијерејски Синод СПЦ Орденом Светога Саве. Поред чланства у Српској академији наука, Чарота је члан и Међународне словенске академије наука, образовања, уметности и културе, Удружења писаца Белорусије и Удружења писаца Републике Српске.

Један од важних послова на који је посебно поносан проф. др Иван Чарота, јесте издавачки пројекат „Српско богословље ХХ века“, који је  осмислио и који проводи у дело. До сада је у оквиру овога пројекта припремљено двадесетак књига. Поред већ поменутих књига Светога Владике Николаја, Иван Чарота је превео и три дела аве Јустина Поповића. Превео је и дела патријарха Павла, митрополита Амфилохија (Радовића), епископа Артемија (Радосављевића) и епископа Атанасија (Јевтића).

 За те књиге на руском говорном подручју влада велико интересовање. Дела Светога Владике Николаја и аве Јустина, како тврди академик Чарота, представљају сам врх православне богословске мисли средине двадесетога века. Дела ове двојице великих православних духовника, са делима њихових настављача у другој половини двадесетога века, представљају српску богословску школу.

Сама чињеница да се као издавач јавља Белоруски егзархат Руске Православне Цркве, са благословом Високопресосвећеног митрополита Филарета, довољно говори колика се пажња придаје овом издању „Молитава на језеру“ Светога Николаја Српског. Још 2001. године, професор на Катедри за светску књижевност Филолошког факултета у Београду, др Владета Кошутић, у своју антологију „Светска духовна лирика“ међу деведесетак светских, а и наших песника, уврстио је и једну песму из књиге „Молитве на језеру“ Владике Николаја Велимировића. Овај нови превод Ивана Чароте смешта поезију Светога Владике Николаја тамо где јој је у ствари и место, у сам врх светске духовне лирике. Можда би ова нова књига која нам стиже из Минска могла да подстакне размишљања да се дела овога великог писца и званично уврсте у и у наше званичне програме књижевности.

Јово Бајић