Новости из хришћанског света:
АЛТЕРНАТИВА ЗА ХАЛКУ
Како турске власти и поред бројних обећања не издају дозволу да се поново отвори једина богословска школа Васељенске патријаршије на острву Халка у Мраморном мору, патријарх Вартоломеј размишља о алтернативи. У време Ускрса помињана је могућност да центар црквене школе буде у Александруполису. Град се налази у Грчкој, западна Тракија, префектура Еврос, на самој турској граници и има 53.000 становника. Настао је 1871. када је грађена железничка пруга Цариград-Солун, назван је Дедеагач. Данашње име је добио 1020. по грчком краљу Александру Првом, који је те године умро у 27. години и трећој години владавине. Његова кћи Александра, рођена после очеве смрти, удајом за краља Петра Другог, постала је краљица Југославије у егзилу. Упокојила се 1993. у Енглеској. Сахрањена је, где и њен отац, на краљевском гробљу Татои, 20 километара северно од Атине.
Одлука да богословска академија буде у Александруполису није још донета, иако се, како је у патријаршији речено, „озбиљно разматра“, мада има и „других предлога“. О овоме је обавештена и турска јавност. У исто време упућена је жалба Европској комисији за људска права у Стразбуру.
ПРЕД ПОСЕТУ МОСКВИ
Цариградски и васељенски патријарх Вартоломеј је у оквиру коначних припрема за посету Москви примио митрополита Илариона (Алфејева), задуженог за спољне послове Руске Цркве. Преговори су протекли веома успешно, утаначени су последњи детаљи протокола и маршруте посете у другој половини маја.
У некадашњем храму свете Ирине изведен је ораторијум „Страдање по Матеју“, који је компоновао митрополит Иларион. Заправо, ради се о музичком извођењу 26. и 27. главе Јеванђеља по Матеју у целини, уз симфонијску музику и певање, солистичко и хорско. Митрополит је објаснио разлике између распрострањеног католичког и протестантског жанра „пасија“, попут Баха, и његовог, јединственог у Православљу.
У интервјуу за грчке црквене медије, митрополит Иларион се осврнуо на припреме „Светог и великог Сабора Источне Православне Цркве“. Тај сабор би „консолидовао општеправославну позицију у вези актуалних питања савремености“. Досадашње предсаборске припреме он је означио „конструктивним“. Митрополит напомиње да у свом ради посебно тежиште ставља на чување и јачање свеправославног јединства. На то утичу „многи параметри међуцрквених односа“.
ПОСЕТА АЛЕКСАНДРИЈИ
Московски патријарх Кирил је са великом делегацијом посетио другу на диптиху помесних православних цркава, древну Александријску патријаршију. У недељу 11. априла, патријарси Теодор и Кирил служили су Свету Литургију у Благовештенској катедрали Александрије. Присутни су били дипломатски представници православних земаља као и коптске и јерменске цркве.
Двојица првојераха претходног дана посетили су старог папу и патријарха Коптске цркве Шенуду Трећег, која у Египту има милионе верника. У Коптској патријаршији дочекани су од десетина клирика уз појање и древне инструменте. Договорен је наставак богословског дијалога са хришћанима монофизитског усмерења.
Руска делегација је обавештена о раду 26 епархија (само четири у Египту), 35 архијереја (двојица пензионисаних), око хиљаду храмова и пет стотина свештенослужитеља који служе на 50 језика Африке. Од трећег века патријарси Александрије, до сада их је било 116, носе титулу папе. Тада су они на диптиху били на другом месту, иза римског, пошто је то било време када је Константинопољ био у настанку.
Патријарх Кирил је током посете истакао да је Москва стекла аутокефалију 1593. такође залагањем тадашњег александријског патријарха, светога Мелетија (Пигаса) на сабору у Константинопољу. На четири последње интронизације руских првојерараха долазио је александријски патријарх.
Патријарх Кирил сусрео се и са врховним исламским ауторитетом, шеиком универзитета „Ал-Азар“, Ахмедом Тајбеом, а посетио је и манастир светога Георгија у Каиру.
РЕЛИГИЈСКА КУЛТУРА
У 19 руских округа, за 240.000 ученика четвртог и делом петог разреда основне школе почела је експериментална двогодишња настава предмета „Основи религијске културе и светске етике“ у шест варијанти. У око десет хиљада школа предмет предаје 15.000 учитеља, већином са недовољном квалификацијом, „курс“ им је трајао готово свуда месец дана. Незадовољство начином почетка изразиле су Руска православна црква и јеврејска заједница, сматрајући да су до изражаја дошле „атеистичке структуре“ које желе да је религија што мање присутна у школама.
Аутор православног уџбеника, протођакон Андреј Курајев, ситуацију је назвао „идиотском“, оптужио је Министарство просвете за „саботажу“. Иако су уџбеници штампани пре месец дана, још тада већ били у целини доступни на интернету, они до данас нису дистрибуирани свуда где треба. Отац Курајев позвао је предаваче на „професионални бунт“ према органима просветних власти.
У ставропољском крају 60% ученика се определило за „Основе православне културе“, у неким местима само неколико процената, због „антипропаганде“. Директори школа у бројним градовима онемогућавали су изјашњавање за предмет религије.
Аутор уџбеника истиче да се неће допустити да наставници „шире фанатизам“. Њихов задатак је да упознају са вером, не и да „позивају децу на верску праксу“.
ОТПОР МУЗЕЈА
У Москви се припрема закон о повраћају „религијским организацијама имовине религијске намена која је у државном поседу“. Вратиле би се преостале некретнине, већи део је већ враћен, такође покретни објекти и богослужбени предмети и иконе, посебно из значајних музеја и галерија.
Музејски радници различито реагују. Неки се обраћају јавним писмима и апелима, такође и председнику Медведеву, с молбом да се, посебно иконе, не врате Цркви, јер би њихово изношење из музеја, где владају прецизни микроклиматски услови, било погубно. Црква, међутим, износи свој аргумент да се исти услови могу остварити и у храмовима или другим црквеним просторима. Враћање иконе Свете Тројице Андреја Рубљова из Третјаковске галерије у Тројице-Сергијеву лавру био би највећи „доказ добре намере“ према Цркви.
Намесник лавре, епископ Теогност, истиче да се не жели „опустошење музеја“. Најважније је да се иконе сачувају. Питање повраћаја треба решавати „колегијално и заједнички“, последњу реч треба да свакако имају стручњаци. Мора се бити захвалан музејима што су деценијама чували и рестаурисали хиљаде икона, без њиховог рада ништа не би опстало.
КРИТИКА ТАКСИСТА
Након две експлозије у московском метроу, грађани руске престонице су се трудили да помогну повређенима и да пруже утеху онима који су изгубили ближње.
Како је дошло до прекида подземног саобраћаја, многи су били принуђени да стигну на посао таксијем. Ту ситуацију су искористили таксисти наплаћујући двоструку и вишеструку тарифу. Сазнавши за то, патријарх је после помена настрадалима, у проповеди осудио понашање таксиста као цинизам, додавши да им тај новац неће бити на корист: „Вратите све, учините њиме неко добро дело“, поручио им је. Није на добро човека да се окористи невољом других. Солидарност према другима треба да се исказује како у радости тако и у невољи.
У храмовима се после заупокојене молитве за страдале, молило за оне који су се трудили да помогну, за лекаре и медицинско особље и за оне „који воде истрагу о злочинима“. Верници престонице позивани су да дају крв за повређене.
Како се терористички акт десио на почетку Страсне недеље, Црква је вернике позвала да се не боје да долазе на богослужења. Брзо су набављени детектори којима су контролисани они који улазе у храмове. Органи безбедности саопштили су да су цркве ове године биле далеко пуније него ранијих година. У 269 московских храмова на Ускрс је било 177.000 верника (прошле године 122.000). За безбедност се бринуло 3.200 полицајаца.
+ДУМИТРУ ПОПЕСКУ
У Букурешту је у 81. години живота умро најзначајнији савремени румунски богослов, Думитру Попеску. Написао је 11 књига, најчитаније су: Богословље и култура, Православље и савременост, Христос-Црква-друштво, Мисија Цркве у секуларизованом свету, Исус Христос Пантократор.
Школовао се у Букурешту, Лозани, Босеу и Риму, а докторирао је више пута. Био је директор Букурештанске богословије, декан и дугогодишњи ректор. Академија наука га је изабрала за почасног члана. Као ученик Думитру Станилоеа, посебно га је интересовала апологетика и „синтеза православног богословља с науком и културом“, такође и упоредно богословље.
БУГАРСКА ПАЛЕОГРАФИЈА
После 14 година научног рада, у Софији је објављена књига „Опис словенских рукописа из Црквено-историјског и архивског института“. У овом институту (ЦИАИ) при Бугарској патријаршији, основаном 1974. године, налази се 375 словенских, 220 грчких и 100 других рукописних књига, 600 штампаних старих књига и на хиљаде докумената. Најстарији материјал је из 10. века на пергаменту. Посебно су значајна стара јеванђеља, поп Ивана Кратовског из 16. века, друга су из Софије, Враца, Горње Бање, Етропоља, Бобошева, Стрелча.
Сада су објављени описи бројних јеванђеља, псалтира, апостола и Старог завета. Прецизирано је датирање а установљена су имена до сада непознатих преписивача. Посебне похвале изречене су трима научницама палеографије и археографије које настављају свој рад: Борјани Христовој, Елисавети Мусаковој и Елени Узуновој.
ПРОСВЕТНИ ЦЕНТАР
Митрополит Варне Кирил, осветио је 8. априла „Православно-просветни центар“ у градској четврти Чајка. Његов настанак омогућен је великом донацијом двојице месних пословних људи. Овај центар ће имати бројне програме. Бесплатну храну, односно „топлу супу и четврт хлеба“ за сада ће добијати око стотину грађана.
Просветни рад усмерен је на младе, посебно у припремама ученика за пријемне испите, уз симболичну накнаду. При центру ће се лечити зависници од дроге, одељење ће носити име „Свети кнез Бојан, првомученик бугарски“. Помагаће се и инвалидима да стекну неку квалификацију за посао. Митрополит Кирил истиче да, иако је Варна други град у Бугарској, он се труди да у нечему буде први. Чињеница јесте да је саборни храм Варне готово 40 година старији од софијске катедрале Светог Александра Невског.
СМОЉЕНСКА ТРАГЕДИЈА
У авионској несрећи 10. априла код Смољенска, у којој је погинуо пољски председник Лех Качињски, настрадали су и представници пољских цркава. Пољска православна црква саопштила је да је погинуо архиепископ хајновски Мирон Ходаковски, православни војни ординариј пољске војске у рангу бригадног генерала.
Архиепископ Мирон Ходаковски рођен је 1957. године. Замонашио се 1978. Од 1997. је војни каплан. За епископа хајновског хиротонисан је 1998. Председник Пољске Александар Квашњевски му је исте године дао чин генерала бригаде. Поглавар Пољске православне цркве, митрополит Сава, 2008. је епископу Мирону доделио чин архиепископа.
Погинули католички војни бискуп, дивизијски генерал Тадеуш Плоски, рођен је 1959. Свештеник је од 1982, а за бискупа га је папа Јован Павле Други именовао 2004. године.
У несрећи је настрадао и пољски главни евангелистички војни свештеник Адам Пилш. Међу настрадалима има више од десет клирика трију Цркава.
ТОРИНСКА ПЛАШТАНИЦА
Милион и по људи се унапред регистровало да се између 10. априла и 23. маја поклони „Торинској плаштаници“ у катедрали (Дуомо) светог Јована Крститеља у Торину. Стручњаци су одредили да дневно највише 48.000 поклоника може да има приступ, три хиљаде на сат. Храм ће свакодневно бити отворен до 22,15 часова. Не наплаћује се улаз, телефонирање ради резервације иде на терет катедрале. Град Торино је предузео све мере да се посетиоци осете сасвим угодно.
Плаштаница је дуга 4,41 метар, а широка 1,13, на њој је лик за који се већ вековима сматра да је Христов. На тканини су и трагови крви. Голим оком се готово ништа не примећује, међутим рентгенски снимак је прилично упечатљив. Израелски научници потврђују да је платно старо око две хиљаде година и да одговара примерцима насталим у Јерусалиму.
Савојска династија је дошла у посед Плаштанице 1453, није познато на који начин, а предала ју је катедрали 1578. године.
Плаштаница је током протеклих сто година излагана четири пута. Папа Бенедикт ће јој се поклонити 2. маја. Средином маја ће се у Торину, поводом излагања плаштанице, окупити високи представници највећех хришћанских цркава Европе. Из Москве се очекује већа делегација, у Русији се ова плаштаница веома поштује. Најављено је шест хиљада руских ходочасника. При чувеном престоничком Сретењском манастиру 1997. је основан „Руски центар за изучавање Торинске плаштанице“, тада је блаженопочивши патријарх Алексије осветио копију у пуној величини плаштанице, као нерукотворен образ Спаситеља. Центар сматра да се ради о платну које се вековима чувало у Константинопољу, а да су га 1204. крсташи однели на Запад.
Тек недавно се сазнало да је Хитлер планирао да присвоји плаштаницу. За време Другог светског рата она је дискретно пренета у манастир Монтеверђине на југу Италије, а враћена у Торино тек 1946. године. |
