Дани српске културе у Истри

Електронски медији, као и писана реч, с правом су дали простор и значајан допринос овој духовној и културној манифестацији, која је имала задатак да охрабри остатак српске националне заједнице у Истри, као и да онима који су последњих деценија можда били ускраћени или, пак, били у сукобу сопственог и туђег идентитета, покаже високи ниво и културу српског народа.

Важна је и више него тачна констатација пулског градоначелника господина Бориса Милетића: Ако се неки град борио за очување суживота и мултикултуралности, онда је то Пула. Поносан сам што сам градоначелник града као што је Пула јер се никада нисмо дијелили по вјери и националности, већ је за нас било важно да ли је неко добар или не. Пулски градоначелник је ово изјавио с радошћу као да је и он припадник једне од националних мањина у Истри.Захваљујући присебности и високом степену културе истарских националних заједница, Истра је заиста остала мирна и пример суживота у региону и шире. Као што је историјски, не тако давно, италијанска мањина у Истри била већина, тако је у ближој прошлости српска заједница у Истри припадала једном народу.

Срби су свој културни прилог Истри дали и пре заједничке државе, као и у тешким данима етничког чишћења и распада СФРЈ. Празновали су своје празнике уз помоћ великих уметника, глумаца и националних писаца. Долазили су студенти и професори највишег квалитета, који данас заузимају водећу улогу у духовном животу СПЦ. Време комунизма посебно је било време духовне провере, у коме смо противно времену и његовом тадашњем кретању сачували свој народни идентитет. На отварању овогодишње манифестације Дани српске културе потпредседник хрватске владе, господин Слободан Узелац, изјавио је следеће: Славили смо Светог Саву у Истарском народном казалишту у временима тешким и загонетним. Захваљујући континуитету прослава које је водила Српска Православна Црква, а посебно напорима њеног тадашњег пароха о. Данила Љуботине, ми смо вечерас овдје, гдје продужујемо и продубљујемо корисне сусрете у побољшању односа, данас двају народа и двије државе, омогућујући тиме економски, културни и животни напредак. Од 16000 Срба крајем осамдесетих година данас Пула живи 5317 изјашњених Срба.

Овогодишњи културни догађаји у Истри – посебно у Пули, Ровињу, Умагу, Лабину и Раши – били су висококвалитетни, и штета што је Истарско народно казалиште било слабо посећено. Одјек свих културних збивања био је охрабрујући за српску етничку заједницу, као и за друге који искрено воле праву уметност и њене квалитете.

Представљање српске културе започело је веома успешно отварањем изложбе академских сликарки у галерији Винсент из Каства, која је била веома посећена. Излагале су и Тара Караматијевић, Наташа Радисављевић Нара и Љиљана Симић, као и карикатуристкиња Светлана Крстић, чије су карикатуре председника држава оставиле дубоки утисак.

Национални фолклорни ансамбл Коло побрао је овације и симпатије свих који су дошли да их гледају у истарским градовима у којима су гостовали.

Глумице Рада Ђуричин, Вјера Мујовић, Љиљана Јакшић и Маша Дакић остале су у срцима пулске публике. Оперске певачице, првакиње београдске опере, Александра Ангелов и Сузана Шуваковић-Савић, пијанисткиња Весна Ивановић-Оцвирк, као и диригент хора Мокрањац Јелена Јеж нису могле тако једноставно да се растану од пулске и ровињске публике, и добиле су четири најлепше истарске руже.


Хор Мокрањац, при Храму Св. Саве, поред концерата у Пули и Ровињу, у пуном саставу учествовао је и на две Литургије (у суботу у цркви Св. Спиридона у Пероју и у недељу у цркви Св. Николе (из VI века) у Пули). Ово је већ други пут да хор Мокрањац у кратком временском размаку својим анђеоским гласовима охрабрује наш православни народ на том мору Јадранском. Обећан је и наступ на летњем фестивалу духовне музике у организацији Туристичке заједнице Истре.

Свој значајни допринос свему овоме дао је у Истри већ познат Драган Млађеновић Шекспир, водитељ ансамбла Ренесанс.

Током Дана културе Срба у Истри представљени су часопис за Балкан Think tank и роман Саше Стојановића Вар. Филмски центар Србије је приказао три новија филма српске кинематографије (Свети Георгије убива аждаху, Тамо и овде и Турнеја).

Цео наш програм није могао проћи, а да Београд не представи своју Скадарлију. Представљање скадарлијске кухиње, као и београдске староградске музике, било је на пулској обали у једном угоститељском објекту. Простор је био исувише мали да прими све заинтересоване, који су хтели да прођу четири скадарлијска дана у Пули и да уживају у интерпретацијама ансамбла Банатски кицоши.

У Хрватској господарској комори, Подружници Истре, представљена је Туристичка организација Београда, а лист Политика је успешно представио свој недељни додатак Путовања.

Дани српске културе у Истри прошли су у веома знатижељној и пријатној клими. Модератор увода у програм био је познати пулски новинар Будимир Жижовић.

Учеснике, као и све присутне, почаствовала је висока делегација српских и хрватских политичара: Станимир Вукићевић – амбасадор Републике Србије у Загребу, Зоран Миливојевић – генерални конзул Републике Србије у Ријеци, Миодраг Јакшић – државни секретар за дијаспору Републике Србије, Миломир Јеремић – председник Српске заједнице у Истри, као и Дамир Каин – заступник у Хрватском Сабору за Истру, осведочени хуманиста у току грађанскога рата и поштовалац српске мањине и њеног вековног присуства у Истри, који до данас једини ужива поверење Срба у како у Истри, тако и шире.


Имали смо част да нам се обрати заменица жупана истарског и представница италијанске националне заједнице, госпођа Вивијана Бенуси, која је изразила очекивање да Дани српске културе неће бити само културни догађај, већ да ће постати залог будуће сарадње не само међу српском заједницом и матичним народом, већ и Истарске жупаније и Србије.