Новости из хришћанског света:
САХРАНА У ПОЉСКОЈ
У (мушком) Благовештенском манастиру у Супраслу, на крајњем истоку Пољске, Бјалистичка област, у крипти главног храма 20. априла сахрањен је архиепископ Мирон (Ходаковски), дивизијски генерал, православни војни ординариј, погинуо у 53. години у авионској несрећи код Смољенска, заједно са председником Пољске и 56 највиших званичника ове земље. У том манастиру је он некада био игуман.
После одавања највиших војних почасти, опело је служио првојерарх, архиепископ варшавски и свепољски Сава са шесторицом архијереја и великим бројем свештеника из Пољске, Чешке, Словачке, Украјине и Белорусије. Сахрану је преносила регионална телевизија Бјалистока.
Тројица монаха из Супрасла, Мирон, Јакуб и Григорије изабрани су 1998. за архијереје. Ова пољска православна светиња настала је 1505. У Другом светском рату, 1944, готово је потпуно разорен. Држава га је обновила пре двадесет година и предала Пољској Православној Цркви.
ЦАРИГРАД – ЈЕРУСАЛИМ
Јерусалимски патријарх Теофил посетио је средином априла васељенски трон на Фанару, како би са Патријархом Вартоломејем размотрио "актуелна питања православља и јелинства". Наглашен је значај припрема Свеправославног сабора. Констатовано је да православље данас има значај и за међународну политику, Цариград у светским релацијама, а Јерусалим за очување хришћанске мањине на Блиском истоку. Двојица патријарха осветили су потпуно обновљен храм Светог Георгија у цариградској четврти Неахори, који је под јурисдикцијом Јерусалима.
Патријарси су на Фанару заједно примили познатог грчког певача Гиоргиоса Алкаиоса (Γιώργος Αλκαίος), рођеног 1971, који своју земљу крајем маја у Норвешкој представља на такмичењу за Песму Евровизије. Од обојице провојераха је добио благослов са жељом "да победи" – на радост свих Јелина.
Фанар је посетио и поглавар Кипарске Цркве, архиепископ Хризостом Други. Он је са дводневним закашњењем из Брисела, где се налазио у посети, у Цариград стигао преко Шпаније, где је изнајмљена брза јахта за вожњу до Босфора преко Шпаније. Посета је веома важна, јер обе Цркве раде на заједничкој стратегији према турској влади, која по први пут показује скромну спремност да измени свој ригидан став према православљу. Премијер из Анкаре, могао би да се ускоро састане са кипарским архиепископом ради разматрања судбине подељеног острва.
ИСЛАНДСКИ ВУЛКАНСКИ ПЕПЕО
Цариград није био директно угрожен вулканским облацима са Исланда јер су били на великој висини, али је авионски саобраћај данима био онемогућен.
У патријаршији је подсећано на то да је "18. године владавине цара Лава Првог (472.године), петога дана месеце децембра, око подне, небо над градом било прекривено не црним, већ црвеним, као ватра, облацима". Народ се уплашио да ће "ватра пасти на земљу", као на Содому, многи су врискали, бежали; Господ је поподне дао дажд, до поноћи. Пепео је прекрио куће и улице, биљке су сагореле. То је био гнев Божји, греха наших ради – протумачено је тада. Цар, Трачанин по пореклу, имао је надимак "Месар" због покоља противника, а аријанство је у његово време било веома моћно. Радило се о ерупцији вукална Везув код Напуља. Ветрови су ватрени прах веома брзо раширили по целом Средоземљу. Ово је забележено и у цариградским хроникама, а помиње се и у црквеним текстовима на читањима уочи тога дана.
У руској парохији у Рекјавику на Исланду од првог дана избијања вулкана молило се "о благораствореју воздухов". Речено је да је то "древна форма молитве у сличним приликама непогода". Парохија је основана 2005, ту долазе православни верници који потичу из петнаестак земаља, а највише из Русије, Украјине, Пољске, Бугарске, Србије и Румуније и веома мало Исланђана.
Црква није придала никакав значај саопштењу мало познате "Асоцијације православних експерата" да је вулкански пепео над Европом знак "гнева Божијег" и да прети Содома и Гомора јер се континент одриче хришћанског наслеђа, а Исланд је постао центар паганских организација, окултизма и аријанства – пренето је од неких московских медија.
НОВ ПРАЗНИК
Руски парламент (Дума) одобрио је да се на нивоу земље уведе обележавање "Дана крштења Руса", 28. јули. Овим би се допунио закон "војним и другим спомен данима". Са предлогом су се још прошле године сагласили председник Дмитриј Медведев и председник владе Владимир Путин. Црква одлуку сматра "логичном и правилном", тим пре што ју је Сабор 2008. препоручио. Не спорећи значај крштења 988. године и "укључења у европску цивилизацију", неки посланици су били резервисани помињући да ће можда и друге признате религије тражити да се њихови празници унесу у општеруски календар.
Руска Црква 15. јули (28. по новом) слави "равноапостолног великог кнеза Владимира, покрститеља Руси". Украјина је 2008. увела "Дан крштења кијевске Руси", а исту намеру има и влада Белорусије. Ово не значи да ће дан бити нерадан, већ у рангу општег обележавања, посебно у школама. Таквих дана током године има двадесетак – међу њима је и Дан словенског писма и културе (24. мај), Дан младих (27. јуни), Дан заставе (22. августа), Дан старих (1. октобар) или 25. октобар (Дан цариника).
МИТРОПОЛИТ ИЛАРИОН
Митрополит Иларион (Алфејев), задужен за спољне послове Московске патријаршије, кога у Цркви означавају другим по рангу, затражио је да сви будући свештеници у богословијама и на академијама далеко интензивније изучавају стране језике. Будући свештеници треба да су у стању да сведоче православље на страним језицима, да говоре о духовној култури, да су у стању да "правилно и коректно преносе информације разним људима". Они који желе да докторирају или магистрирају ма у којој области морају обавезно да знају енглески, а, по избору, и неки други европски језик. Црква ће по овом питању сарађивати са Лингвистичким институтом у Москви.
Митрополит, који је такође и познати композитор, аутор веома успешног и похваљиваног ораторијума "Страдање по Матеју", обавестио је да је због недостатка времена прекинуо компоновање. Завршио је музички конзерваторијум и, како је рекао, "музе су га посећивале" између 40. и 42. године (колико сада има), али остаје "поклоник класичне музике".
Патријаршија је саопштила да ће митрополит Иларион од 14. до 20. маја посетити Италију (Милано, Болоњу, Равену и Рим) и Ватикан. У ноћи 17. на 18. мај служиће Свету Литургију код Торинске плаштанице, у Болоњи ће одржати предавање на универзитету, а у Ватикану ће сусрести кардинала Валтера Каспера и наступити на симпозијуму "Сведочење православних и католика у савременој Европи". Музици ће бити посвећен 20. мај, када ће концерту, на коме ће бити извођена и митрополитова дела, присуствовати и папа Бенедикт Шеснаести. Наступиће и Московски синодални хор.
БОГОСЛУЖБЕНИ ЈЕЗИК
У Атини и Москви се у оквирима Цркве води дискусија о томе да ли треба богослужити на савременом језику. У Грчкој епископ никопољски Мелетије и митрополит стијатијски Павле, на тражење Светога Синода, треба да објасне зашто они и њихово свештенство служе на језику свакодневице (димотики), а не на старијем, коришћеном, како је речено, у епохи Византије.
Неколико архијереја је нашло за сходно да јавности изнесе свој став. Митрополит месинијски Хризостом, такође професор у Атини, сматра да је ова тема осетљива за грчки клир и да се ипак мора сагледати у пасторалној димензији. Потребан је дијалог, никако само у епископату, већ и у академским, посебно теолошким срединама, али и у парохијама. Значајно је и питање адекватности превода – ко да га ради, ко контролише и усваја.
Када је 1900. објављен превод Јеванђеља, на улици су протестовали поједини епископи, професори, студенти. Сада је дошло до тога да је и тај превод "застарео". Бројни митрополити не желе да се тема уопште покреће и траже одговорност за оне који већ практикују савремени језик "улице".
Блаженопочивши архиепископ атински Христодул допуштао је да се у Атини Јеванђеље и Апостол читају на савременом језику, што је било праћено великим протестима.
Митрополит козански Дионисије превео је 1980. текст Свете Литургије.
У Русији се, надовезујући се на грчку дискусију, поставило питање да ли у Цркви постоји проблем језика. У различитим одговорима пошло се од тога да је питање постављено још у 19. веку, а њиме се бавио и Помесни сабор 1917/1918. Неки су изнели став да је тема данас актуелнија него икад – богослужење треба да је свима, до последње речи, јасно. Не спори се да је црквенословенски део "велике културе", али је еволуција говорног језика природна. Има предлога "русификације старословенског", постепеног "безконфликтног" преласка, допуштања "експерименталних форми", а у манастирима се могу придражавти досадашње праксе. Сви се, пак, слажу да је проблем адекватног превода веома велик, али не и нерешив. Треба објављивати и паралелне богослужбене текстове.
Други сматрају да паству треба "боље образовати" да би разумела црквенословенски. Преводити сматрају "бесмисленим" – није могуће "постићи красоту" на савременом језику. Верници нека се самообразују – препоручују они. Узимају пример Римокатоличке цркве, где прелазак са латинског на народне језике није довео до веће посећености богослужењима, а неке је и одвратио од долажења.
Како у Москви, тако и у Атини кажу да се за Русе и Грке у иностранству, у дијаспори, обично служи на језику тамошње средине – енглеском, немачком, француском, што се показало добрим.
РУМУНСКА ПАТРИЈАРШИЈА
Патријарх Даниел је од 16. до 20. априла посетио Шпанију, у коју је протеклих десетак година дошло десетине хиљада Румуна да ради.
У Мадриду је осветио камен темељац будуће румунске катедрале, сусрео се са иберијским цариградским митрополитом Поликарпом и мадридским надбискупом, кардиналом Родригезом Плацом. Посетио је град Толедо, у коме такође живи велики број Румуна.
Патријарх је Шпанско-португалској митрополији однео ново свето миро, освећено 29. марта ове године у букурештанском манастиру Антим, у коме су, како је истакао, поред маслиновог уља из Коринта и вина из томиске епархије у Румунији, примењени прописани мириси и биље из Шпаније (као и из Египта, Јордана, Сирије, Француске, Бугарске и Јерусалима).
САБОР ВИДЕО-ЛИНКОМ
По први пут у историји архијереји једне Православне Цркве одржали су своје заседање не сабирајући се на једном месту. Са благословом патријарха Кирила, Руска Загранична Црква, која је у канонском јединству са Московском патријаршијом, одржала је једнодневни сабор преко савремених комуникација (teleconference). Рад је био успешан, ушедело се доста времена, али и средстава. Архијереји, иначе, живе у Њујорку, Сан Франциску, Кливленду, Монтреалу, Минхену и другде.
Размотрена су текућа питања рада епархија и парохија на четири континената, именовања, награђивања и рашчињења оних клирика који и даље не прихватају канонско јединство са Москвом. Одобрено је да се Курско-Корена икона Богоматере на празник Вазнесења Господњег пренесе у Кијев.
ПАТРИЈАРХ НА ЛЕЧЕЊУ
Грузијски првојерарх, католикос – патријарх Илија Други, налази се на лечењу у чешкој престоници Прагу. Његови сарадници су саопштили да је стање његовог здравља стабилно, да нормално комуницира са околином и да се заправо ради о "рехабилитацији".
Критичари грузијског председника Сакашвилија, који му замерају не само бесмислен рат против Русије пре две године, већ и неспособност управљања земљом и диктаторске тенденције, желели су, пошто живе по Европи, да се сусретну са патријархом. Грузијска амбасада у Прагу је то спречила, чак је онемогућила да се сазна на којој је клиници првојерарх. Затражили су помоћ од организације ОЕБС, али ни то није помогло. Сматра се да Сакашвилијева влада, пошто није успела да добије подршку Цркве, жели да патријарха држи у некој врсти изолације. Католикос – патријарх је рођен 1933, а за првојерарха је изабран 1977.
ПРИЛИКЕ У МАЂАРСКОЈ
На недавним парламентарним изборима у Мађарској смењени су са власти социјалисти, а апсолутну власт су добили конзервативци партије Фидес. Привредна криза је веома погодила ову земљу – она се налази на ивици банкротства. Док доминантне католике и реформате не занима пласман ултрадесничарске партије "Јобик", која је по бројним проценама на ивици неофашизма, етничке мањине и мањинске цркве изражавају због тога велику забринутост.
Све цркве сумњају да ли ће влада моћи да извршава финансијске обавезе према њима, проистекле из споразума о реституцији. По том споразуму – издвајања за цркве у наступајућим годинама треба да расту. У становништву се већ ствара атмосфера да "цркве много траже" иако се ради о повраћају само дела вредности некада одузетих некретнина. Држава се такође обавезала да сноси све трошкове црквених школа, као и оних које су под патронатом цркава (гимназије и средње школе).
Мађарска има 10 милиона становника – 55% су римокатолици, 16% калвини, а три посто лутерани. По последњем попису из 2001. православних има 15300, већином Срба и Румуна. Јевреја званично има 12000, а муслимана 3000. |
