Србија – свето тле европске културе наслов је изложбе с којом Народни музеј прелази границе наше земље и – са изузетним фондом ремек-дела сакралног и световног сликарства – излази пред европске љубитеље уметности.
За изложбу отворену крајем марта у Фемероу, у француској области Вандеја, а која ће трајати до маја ове године, биће представљени одабрани експонати из Народног музеја, Етнографског музеја и Музеја Српске Православне Цркве.
Профаним и световним предметима карактеристичним за Србију у раздобљу од 16. до 19. века, типичним примерима српске народне ношње, као и атрактивним примерцима накита из колекција Народног и Етнографског музеја, посетиоцима изложбе Србија – свето тле европске културе биће предочена слика о Србији и њеном месту у контексту развоја европске културе.
У том својеврсном пресеку наше средњевековне уметности посетиоце ће дочекати чак 40 икона, које могу да посведоче о развоју уметности код нас.
У жељи да се људима изван нашег духовног простора на најадекватнији начин омогући увид у изузетне вредности српске уметности и јединствен уметнички израз, настао и развијан под утицајем византијске културе, кроз поставку ће бити испричана занимљива приповест о Србији. Замишљено је да иконе у изложбеном простору буду постављене у распореду какав срећемо у нашим храмовима, е да би се уласком у галеријски простор створила слика уласка у православни храм. Уводећи савременог западног посетиоца у духовност православног народа, нуди им се да погледају предмете пред којима се српски народ кроз векове моли за своју будућности и свој опстанак. 
На изложби су две камене рељефне плоче из 17. века постављене да прикажу положај парапетне плоче олтареске преграде. Плоче су донете из цркве Св. Ђорђа у Ораховцу у Метохији.
Царске двери на изложби заступљене су примером из 18. века, а, на основу стручне анализе, ове двери се приписују свештенику и иконописцу активном у подручју Карловачке митрополије.
Икона Деизис говори о уметности која се нашла на самој ивици фолклора, радом карактеристичним за 18. век.
Апостолски чин је представљен низом апостола предвођеним Светим Петром, радом с краја 18. века.
Велика престона икона Христа Пантократора из друге половине 16. века потиче из села Чабићи на Косову и представља пример рада пећко-дечанске сликарске школе.
Икона Богородице Одигитрије потиче из цркве Св. Николе у селу Шишеву, садашња Македонија.
Са полијелеја изложена хоросна икона потиче из неког од великих манастира у Војводини, а верује се да је настала у првој половини 17. века.
У изузетно обимном информативном тексту каталога који прати ову изложбу, ауторка текста и, уз Бојана Поповића, кустос збирке, Бранка Иванић је француским посетиоцима скренула пажњу на чињеницу да је зачуђујући број сачуваних икона будући да су се на овим просторима одвијали безбројни ратови вођени мимо међународних права и правила ратовања, односно витештва, где је мало шта остајало недирнуто и свето.
У тексту се скреће пажња и на то да су у првом реду велики манастири Пећка Патријаршија, Дечани, Грачаница, Студеница, Жича, Милешева, Морача, Хиландар и многи други били центри у којима су се чували стари уметнички предмети, реликвије.
Дуборезни рад представља плочица из 17. века са ликом архијереја, рељефна стојећа фигура пророка Јеремије.
Верност средњовековном обичају чувања честица светитењских моштију на изложби документује кивот, а у овом случају и комплет предмета за вршење Светих тајни.
У фонду сачуваних икона доминирају иконе Богородице. Икона Богородице опточене сребрним оковом потиче из 17. века.
Читајући текст из каталога, посетиоци изложбе ће бити у прилици да открију српску духовност, историјски контекст стварања дела уз утемељивање народа у православној хришћанској вери, али и да сазнају о утицајима на иконописачки стил заступљених икона који су стизали из Цариграда са итало-кристким стилом, јадранског залеђа, северне Грчке, Бокекоторске, Русије, Свете земље, па до утицаја новог доба очигледног на типичном примеру иконе Рођења Христовог настале у првој половини 19. века.
Ова изузетна поставка један је од корака представљања наше сакралне уметности западном свету, а у наредном периоду можемо очекивати да се наше културно духовно наслеђе представи и по другим градовима Европе. Најпре се у Паризу, у Културном центру Србије, очекује изложба Србија – земља фреска, потом ће уследити гостовање у Бриселу, док ће у Бечу бити остварена изложба Србија – културна спона Истока и Запада. |
