Новости из хришћанског света:
СВЕТА СОФИЈА
Од турских власти је затражено да дозволе да се 17. септембра, на празник Свете Софије, и њених кћери, први пут након 557 година од пада Константинопоља, служи Света Литургија у древној „Аја Софији”. Иницијативу, која је наишла на велики одјек у јелинском свету, поднео је Крис Спиру, Грк из Америке, који стоји на челу једне организације основане 2005, која већ годинама скупља потписе за враћање „мајке свих храмова” Цркви. Идеју је подржао и Митрополит солунски (Цариградске патријаршије) Антим. Организација има хиљаде чланова широм света.
Спиру је на конференцији за штампу, одржаној у Солуну, истакао да је ова црква уједно и „симбол Православља”. Зато ће се он, на њен празник, наћи у Цариграду са бројним истомишљеницима.
ЦАРИГРАДСКИ КОДЕКС
„Европски савет верских лидера” заседао је у Цариграду и усвојио „Кодекс о заштити светих места”. У овом савету су представници хришћанства, ислама, јудеизма, будизма и Сика. Три православне Цркве су имале високе представнике – цариградска, руска и грчка.
Документ дефинише „свето место” као свето за неку религијску заједницу, где долазе њени припадници. Место обухвата и најближи околни простор. Нека места су, међутим, света за више религија. Кодекс се бави заштитом таквих места у случају конфликта, и онемогућавањем њиховог присвајања или национализације. Предвиђени су васпитни, образовни и истраживачки програми. Тражи се да се, у вези са светим местима, оснује „међународни орган”. Изнети су захтеви да, у реализацији принципа овог кодекса, треба припремити списак светих места и установити стање у коме се она данас налазе.
СВЕТА ЗЕМЉА
На простору Свете земље, као и околине (Јордан, Сирија, Либан), влада незапамћена суша. Падавине су ове зиме биле ретке и недовољне да натопе поља и подземне природне резервоаре вода. Кише је непотребно било на југу у пустињским пределима, а не у насељеним и пољопривредним областима.
У Галилејском мору (заправо језеру), које Израелци називају Кинерет, забрањено је ловити рибу. Из језера површине 165 квадратних километара, дубине до 45 метара, истиче река Јордан, идући ка Мртвом мору. У овим водама рибарили су свети апостоли. Последњих година се рибљи фонд у језеру, и због неконтролисаног лова, редуковао на „опасно низак ниво”.
Државна компанија за снабдевање и бригу о водама „Мекорот” саопштила је да је, током свих зимских месеци, у Јерусалиму било само 200 милиметара падавине, па вода није продрла до својих подземних путева. У Израелу има све више постројења за претварање слане морске воде у слатку и питку.
Бројни библијски извори су такође привремено пресушили.
ГРУЗИЈА
Влада Грузије је донела одлуку да се од ове године као „Дан полиције” слави празник Светога Георгија Победоносца, 6. мај. До сада је она обележавала 10. новембар, уведен у време Стаљина, а 30. новембар као „Дан државне безбедности”.
Свети Синод се о овој одлуци није изјаснио. Након заседања, којим је председавао патријарх Илија, први пут после болничког третмана, саопштено је да је стање земље озбиљно. Влада подељеност, све се више користе наркотици, пропагира се безверје, патолошке перверзије, неморал. Ко се овим бави, за Цркву је преступник и може бити искључен из ње.
Зилотски усмерен „Народни православни хришћански покрет” запосео је телевизијску станицу „Кавказија” у знак протеста против округлог стола који је емитован. Приликом те акције било је повређених.
ДАН ПОБЕДЕ
Поводом 65. годишњице победе над фашизмом и краја Другог светског рата, у свим руским храмовима у земљи и дијаспори је, након Свете Литургије, 9. маја служен „Благодарствени молебан Господу Богу за даровање победе”. Део молебана је и молитва коју је патријарх за ову прилику сам саставио „у част и сећање на избављење Цркве и државе”. Подсећа се да је некада, након победе над Наполеоном, свети Филарет Московски написао молитву захвалности Господу.
Патријарх Кирил је положио венац, са крстом од црвених ружа у средини, на месту „вечног огња” у зидинама Кремља, у присуству око две стотине свештенослужитеља и појања хора „Војинам, жизањ своју за Отечество положившим”. Истакао је да је овај дан празник свима у Русији, без обзира на веру и нацију.
Првојерарх је „Велики отаџбински рат” означио „казном за наше грехе”, али, Господ је, после времена искушења, милошћу својом, не желећи наше вечне муке, спасао Русију и свет, и то представља чудо Његово.
У патријаршији је речено да никаква достигнућа из совјетских времена, такође ни сама ратна победа, не могу оправдати Стаљина за његове преступе. Он је створио „нечовечан систем”, власт се заснивала на терору, насиљу, гушењу човекове личности, лажи. Режим је урушио самог себе. Победу је извојевао народ, а не Стаљин. Резултати стаљинизма су и екстремизам, ксенофобија, национализам. Једино што је остало целовито на територији којом је он руководио, јесте Црква.
НОВИ ТОМ ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ
У храму Христа Спаситеља, презентацији 22. тома „Православне енциклопедије” 29. априла присуствовао је патријарх Кирил. Овим томом наставља се слово И (код Срба је такође И, али и Ј), које је најобимније по броју чланака.
Следећи, 23. том ће се, како је најавио патријарх, вероватно појавити пре летње паузе. У њему је наставак истог слова, и готово цео је посвећен светитељима и делатницима који носе име Јован. До краја године појавиће се и том 24, а припреме 25. тома ће се до тада окончати. Овим се обележева и десетогодишњица пројекта енциклопедије.
Патријарх је похвалио и кинопродукцију Енциклопедијског центра. Филм „Поп”, о животу свештеника под условима ратне окупације, наишао је на позитиван одјек, а Црква ће га 25. маја наградити посебном премијом. Припрема се филм о животу светога Алексеја, митрополита кијевског и московског. За његово снимање је покрај Астрахана саграђен читав град, копија главног средишта Златне хорде.
ХРИСТО ЈАНАРАС
Посета грчког теолога, професора Христа Јанараса, на позив патријаршије, изазвала је у Москви велику пажњу. При универзитетском храму свете Татјане, Јанарас је одржао предавање на тему парохијског живота на почетку трећег миленијума. Предавања је имао и на московској и петроградској Духовној академији, као и на Сретењској богословији престонице. Готово су сви чули за њега, а многи по нешто и од његових дела прочитали. Представљен је као „знаменити савремени православни богослов, професор философије Атинског института политичких наука”.
Разговор 7. маја између госта и митрополита Илариона (Алфејева) о савременим питањима Православља био је веома дуг и садржајан.
Јанарас, рођен 1935, написао је 50 књига, превођен је на 11 језика, предавао је у Солуну и Паризу, истраживао различитости између грчке и западноевропске философије и традиције. Октобра прошле године је био гост Богословског факултета у Београду.
У Москви су такође желели од Јанараса да чују његово „превођење” квантне физике на философију (књига Postmodern Metaphysics).
РЕФЕРЕНДУМ О ВЕРОНАУЦИ
Православна црква Молдавије, која је у канонском јединству са Московском патријаршијом, затражила је да се у земљи организује референдум о увођењу веронауке, пошто влада нема намеру да је укључи у наставни програм. Жели се руски модел предмета „Основе Православља”. Како митрополит кишињевски Владимир у својој посланици овим поводом истиче, деца треба да изучавају веру, јер она чува национални идентитет, језик и историју.
Молдавски свети Синод је пролетос разматрао питање референдума и скупљања потписа, као подршке захтеву за његово расписивање. Дата је сагласност за оснивање „иницијативне групе” коју ће Црква подржати „свим средствима”, такође материјално. Власти још нису реаговале на ову иницијативу.
СВЕПРАВОСЛАВНА САРАДЊА
У светском Православљу са посебном пажњом размотрен је недавни интервју митрополита Илариона (Алфејева), задуженог за спољне послове, у вези са припремама Свеправославног великог сабора.
Митрополит је рекао да су готово све теме предвиђене за фазу припреме Сабора размотрене. Усвајани су документи који остају у статусу предлога, док их не усвоји Свеправославна предсаборска комисија и проследи за Велики Сабор. Средином децембра у Швајцарској усвојен је документ о аутокефалији и аутономији. Аутономија је унутрашње питање сваке Цркве, док за аутокефалију, подсећа митрополит, треба сагласност „Мајке-Цркве” као и „свеправославни концензус”, при чему Цариград има координирајућу улогу. Још треба да се усагласи питање садржаја томоса о аутокефалији, који потписује васељенси патријарх, као и редослед потписа испод акта свих помесних цркава.
У вези са овим је и још нерешено питање диптиха. Када ће бити следеће заседање у Швајцарској, митрополит није био у стању да саопшти. Приликом рада користе се три језика, грчки, руски и француски. Документи су такође на тим језицима, све три верзије имају карактер аутентичности.
КРИЗА У ГРЧКОЈ
Поводом смрти три особе у просторијама једне атинске банке, у пожару изазваном „Молотовљевим коктелом” убаченим од анархиста који су се убацили међу демонстранте против владине привредне политике”, цариградски патријарх Вартолојеј изразио је своје најдубље саучешће.
Смртно је настрадала 35-годишња трудна банкарска службеница Параскеви Зулиа. Јецаји њеног супруга и мајке на атинском гробљу Амарусиу потресли су цео јелински свет, а ни гробари, при спуштању тела у гроб, нису остали без суза. Гркиња је настрадала од руку Грка.
Свети Синод Атнске архиепископије је саопштио да треба разумети бриге верника због привредне кризе и њене последице за сваког појединца. У исто време, морају се подржати напори владе за опоравак економија и државних финансија. Црква ће помоћи тиме што ће увећати своју харитативну делатност и помагати погођенима. Она ће плаћати далеко већи порез на некретнине и приходе него до сада. Архиепископ Јероним је поново све у Цркви позвао на штедљивост, смањење свих расхода и непотребног украшавања.
НОВИ ПАПСКИ САВЕТ
У Ватикану је наговештено да папа Бенедикт Шеснаести има намеру да оснује још један папски савет који би се звао „Савет за реевангелизацију”. У земљама у којима је Јеванђеље пре много векова раширено, као што је простор запада Европе и оба америчка континента, оно у свакодневном животу све више губи на значају. Установљење ове јединствене институције могло би бити „једна од најзначајнијих досадашњих одлука” садашњег папе.
За новог ректора „Папског универзитета Грегоријанум” именован је француски исусовац Франсоа-Ксаве Думортије. Рођен 1948. студирао је у Паризу и Америци. Предавао је философију и етику, био ректор у Севру, а потом је руководио исусовачком француском провинцијом.
На Грегоријануму, основаном 1584. године, има шест факултета (теологија, канонско право, философија, историја са културним наслеђем, мисиологија, социјалне науке), три института (за духовност, психологију, и област религија-култура), и четири центра. Кроз овај универзитет је последњих година прошло 3.000 студената из 130 земаља света.
ПРОТИВ КАРИЈЕРИЗМА
Са патријархом Кирилом сусрели су се „аспиранти”, свршени богослови који су на путу даљег унапређења образовања, све до докторирања. Аспиратуру је Црква увела прошле године, и за њу је надлежан митрополит Иларион (Алфејев). Током три година, изучавају се језици и поједине науке, полажу испити а добија се статус „кандидата наука” (Candidatus scientiarum – CSc), многи након тога желе и да докторирају. Циљ увођења је стварање кадра за више црквене службе. Патријарх је благословио молбу митрополита да се уведе и „магистарски програм” усавршавања, који би највећим делом био идентичан оном на Западу.
Патријарх је истакао да монаси који се на овај начин усавршавају у знању, то не треба да схвате каријеристички, да су по завршетку аутоматски кандидати за епископа. „Цркви је потребан висококвалификован богословски кадар, у томе имамо дефицит већ готово цео век”. Образовање и „интелектуални потенцијал” Цркве се стално побољшава. Аспиратура нека се не сматра „пропусницом” за епископат. „Кад ми кажу да смо овим створили школу за припрему архијереја, ја кажем да са тим нисам сагласан”. Каријеризма има и у Цркви, истакао је првојерарх. Сваки кандидат за епископа мора да има високо образовање, али „и други квалитети потребни су за архијерејско служење”. |
