У уторак, 4. маја, у свечаној сали Коларчеве задужбине у Београду, представљено је двотомно издање књиге „Док анђели спавају”, новинарке Марине Рајевић-Савић. Књига обухвата одабране интервјуе са тридесет саговорника, од две стотине са којима је ауторка разговарала у својој култној истоименој емисији. Вечери су присуствовали: Епископ захумско-херцеговачки Григорије, др Војислав Коштуница, муфтија србијански Мухамед еф. Јусуфспахић, свештенство Архиепископије београдско-карловачке, као и културна елита наше земље – академици, водећа имена српског новинарства, лекари, спортисти, књижевници, сликари, бројне личности јавног живота Србије.
На свечаности су говорили: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, академик Владета Јеротић, редитељ Драгослав Бокан, проф. др Дарко Танасковић, као и потпредседник Завичајног клуба Пећанаца, Предраг Бојић. Њихова излагања била су пропраћена инсертима из емисија, као спој занимљивих и дирљивих подсећања на оне којих више нема међу нама, као и оних присутних и данас својом мишљу, речју и животним остварењима.  Тако су се, кроз ова жива подсећања, сусретали у времену погледи и речи блаженопочившег патријарха српског Павла, академика Матије Бећковића, владике Григорија, проте Војислава Билбије, Моме Капора, Оливере Катарине, Милића од Мачве, Љубе Тадића...
Препуна сала Коларчеве задужбине и снажан духовни набој те вечери сведочили су о томе да се није радило само о представљању књига, већ да су сви ти сабрани и записани разговори били повод за једно још веће и значајније сабрање, које оставља свој запис у времену. Наиме, вече је почело снимцима Маринине породичне куће код Пећи, „златног врта Рајевића”, чије су идиличне слике пресекли застрашујући кадрови снимљени пре две године на истом месту, сасвим опустошеном ратним разарањима. 
Симболика ових потресних косметских слика показала је и сврху овог сабрања – борбу против заборава и за очување истинских вредности. То је, уједно, смисао који носе књиге „Док анђели спавају”, богате ризнице духа, културе, историје и традиције. Превођењем говорне речи у писану, од заборава су отргнути и сачувани наши сусрети са овим несвакидашњим личностима, будући да је емисија одражавала меру сазревања мислећих и верујућих појединаца у нашем народу. Својим одјеком је потврђивала мисао старих Грка да бити човек значи умети разговарати. 
Опомињала нас је на важност наше духовне пробуђености и свести о томе ко смо, одакле смо и куда стремимо. У режиму који је, крајем протеклог века, убијао у нашем народу све што је било Божје и од предака наслеђено, такве емисије су освајале простор слободе мисли, осећања и веровања. Зато ове књиге нису само забележени интервјуи, већ драгоцени записи о животу и људима, сведочанства о нама самима. |
