Грешке и заблуде родитеља чија су деца наркомани

ПРЕПРОДАЈА

У наркоманској средини се готово одмах обучавају за овај метод. Купиш дрогу, одаспеш одатле мало праха а затим уместо њега наспеш нешто друго и онда прах, који је разблажен на тај начин, продајеш некоме другом, најбоље неком „почетнику’’. Ако си заврбовао неколико „почетника’’, онда већ имаш свој сопствени ланац. У том ланцу млада особа ради као растурач дроге и тим путем, осим што ће добити бесплатну дозу за себе, може да заради чак и нешто новца. Требало би приметити да се, као резултат таквих „разблаживања’’, на улицама великих градова готово не могу пронаћи „пакетићи’’ хероина у којима би било више од 4-10 % чистог хероина.

КРАЂА

Наркомани обично почињу да краду од родитеља. При том се труде да новац узимају са оних места где га има у дебелим свежњевима, како би крађа била „неприметна’’. Најчудније је што се често догађа да родитељи не примећују систематско нестајање невеликих количина новца. Познат нам је пример једног нашег пацијента који је током три године од оца крао доларе, али је отац на то обратио пажњу тек када је сума прешла 3000 долара! Наркомани ретко краду од непознатих људи, и то само онда кад им се укаже прилика. Они своје крађе извршавају или у сопственом дому, или у домовима својих рођака и пријатеља.

МАНИПУЛАЦИЈА

Ова група обухвата читав низ форми понашања усмерених на то да се дође до новца од родитеља или од рођака, а да се при том не прибегне крађи. Тако се може десити да дете затражи новац с изговором да се нешто страшно догодило или њему, или некоме од његових пријатеља (на пример, дете може рећи да се тешко разболео неки његов пријатељ којега родитељи не познају, или ће рећи да се оно само задужило и да је сада изложено претњама, итд). Постоје и деца која достигну циљ једноставним одбијањем да разговарају са родитељима, лежећи на кревету с трагичним изразом лица. Дете на тај начин ствара модел „ако ми не даш новац ја више нећу разговарати с тобом и ништа ти нећу рећи''. Ако дете успе да се на такав начин домогне новца, родитељи, као по правилу, никада неће дознати зашто му је тај новац био потребан.

„ДИНАМО-МАШИНА''

Стратегија понашања усмерена је ка томе да се до новца дође неиспуњавањем обећања. „Положићу испит, али ми је потребно нешто новца'', „свакога дана ћу поспремати стан, али данас ми треба новац'', „хоћу да баки честитам рођендан, али морам да купим поклон'', и сл. У већини случајева, родитељи не контролишу испуњавање обећања. Њих умирују речи обећања саме по себи. Занимљиво је да деца на овај начин успевају да добију новац од родитеља супротног пола, јер очеви више верују кћеркама, а мајке синовима.

ИГРА УМАЊЕЊА

Тактика понашања која је усмерена ка добијању мањих сума новца, уз изговор да је за ово или оно потребна велика сума. Младић се, на пример, обраћа мајци: „Моја девојка се разболела и потребно јој је 1000 еура, знам да то не можеш да даш, али дај бар 50...''. Мисао о томе да се не мора давати велика сума новца доноси олакшање родитељима, коју су спремни да је дају а да се при том и не запитају због чега је заправи њиховом сину или кћери тај новац потребан.

„ПОДЕЛИ ПА ВЛАДАЈ''

Међу причама које деца користе да би дошла до новца за наркотике постоје оне које су намењене оцу, и оне које су намењене мајци. Почаствовани „поверењем'' које уживају код свог детета, ни отац ни мајка не говоре једно другоме о тајнама које су им поверене, као што не помињу ни новац који су дали детету. Ако супружници пронађу времена да размотре када је и ко је давао новац детету, биће им лакше да разумеју на који начин деца долазе до новаца за наркотике.

ПРОСТИТУЦИЈА И ОТВОРЕНО УЦЕЊИВАЊЕ

Tакође се сурећу, али не исувише често. Девојке, у већини случајева, проституцијом почињу да се баве тек у позним стадијумима развоја наркоманије.

У ЧЕМУ СЕ САСТОЈЕ НАШЕ ГРЕШКЕ И ЗАБЛУДЕ?

1. ЗАБЛУДА:

Мој син (кћер) користи наркотике, то је страшно и срамотно. Морам учинити све што је могуће да нико за то не сазна.

Наркоманија је заиста једна од најстрашнијих болести. Нисте, међутим, болесни ви, него ваше дете. Ваш се задатак састоји у томе да детету отворите све могуће путеве помоћи. Иако је то вама непријатно, о томе морате да обавестите све своје рођаке и пријатељи који су значајни за ваше дете. Оно ће, као прво,  услед тога бити уверено да се ви не мирите с наркоманијом и да не желите да ћутите о том проблему, јер је ћутање - знак сагласности.Као друго, дете ће после тога јасно разумети да сте ступили на пут бескомпромисне борбе не са њим лично, него са проблемом наркоманије која је његова стварна болест. Као треће, можда ћете таквим поступком туђу децу спасти од наркотика, будући да ваши рођаци и пријатељи такође имају децу и да се и њима може догодити слична несрећа. Као четврто, можда ће управо од тих блиских људи, користећи разне изговоре, ваше дете затражити новац и ваша је дужност да им предочите за какав ће циљ он бити употребљен. Најзад, оваквим поступком сачуваћете љубав, поштовање и подршку вама блиских људи. Морате да разумете да није најважније да сачувате сопствени „имиџ'', него да помогнете детету да се суочи са наркоманском зависношћу.         

2. ЗАБЛУДА:

Једино сте ви криви што је ваше дете наркоман, јер ви сте га тако васпитали.

У таквој ситуацији, не поставља се питање „ко је крив'', него „шта да се учини?'' Ма колико да је то тешко, покушајте да заборавите на прошлост  и да све своје мисли и напоре усредсредите на будућност. Покушајте да пронађете нове стратегије и тактике утицаја на ваше дете „овде и сада''. Ни у ком случају не преузимајте на себе одговорност за то што ваше дете користи наркотике. То ће детету само помоћи да сав терет одговорности пребаци на ваша плећа, а оно је ионако значајно узнапредовало у томе и научило је како да вама манипулише.  Најважније што треба да учините - јесте да измените свој однос према сопственом детету. Као прво, треба да схватите да је ваше дете већ довољно одрасло и да је због своје сопствене лакомислености и умишљености почело да узима наркотике, иако је врло добро знало да је то опасно. Са становишта вашег понашања, то ће значити да сте свесни да је то одлука коју је дете само донело и да за њене последице одговара оно само. Када је први пут пробало наркотике, није се посаветовало са вама, што је значило да је издало и вас и све чему сте га учили. Ваша је дужност да се дистанцирате и да са стране посматрате своје дете. Дан када сте сазнали да је наркоман мора постати последњи дан вашег безграничног поверења и давања новца детету. У свим уџбеницима посвећеним наркологији, ваш први корак назива се - лишавање новчаних средстава. Још једном ћемо поновити да главни принцип вашег односа према сину или кћери морају бити речи: „Сам си одлучио да користиш наркотике, тако да си сада сам одговоран за све последице''. Од тог тренутка, ваша деца неће више од вас добијати уобичајена финансијска средства: ни за џепарац, ни за одећу, ни за летовање, ни за излазак са девојком (младићем)... Многи млади људи навикли су се на мисао да је ваш новац уједно и - њихов новац. По цену хистеричног напада, морате детету ставити до знања да једноставно - није тако.

3. ЗАБЛУДА:

Моје дете је, користећи наркотике, пало тако ниско да то заслужује највећу казну.

Не судите, да вам се не суди. Не покушавајте да преко ноћи промените своје дете. Ни вама се не допада када неко силом покушава да вас промени. Обратите пажњу на то какву је реакцију наркоманија моментално изазвала код вас. Ви сте истог тренутка почели да прекоревате дете због свих грешака и промашаја које је током живота направило. Заборављате при том да је немогуће и апсолутно бесмислено да човека одједном кажњавамо за све. Друга је ствар постављање одређених правила његовог понашања и живота у породици. Сами захтеви морају бити разумни и не смеју се мењати ни под каквим околностима. Дете мора да зна да ће на сваки његов погрешан корак истог тренутка уследити ваш одговор. Претње и казне не помажу много у таквим ситуацијама. Уколико атмосфера у породици постане „усијана'', дете ће све више времена проводити ван куће а то значи - у свом уобичајеном друштву.

4. ЗАБЛУДА:

Ако ваше дете не поштује обећања које је више пута дало, то за вас значи катастрофу.

У датој ситуацији, катастрофу за вас може да представља само оно стање у којем нисте у могућности да реално процените насталу ситуацију и да створите нове стратегије сопственог понашања. Између осталог, одређена правила понашања постоје и за вас: независно од ситуације, увек се понашајте достојанствено, јер ви сте одрасла особа и не доликује вам да се у непријатним ситуацијама препуштате хистерији. Имајте на уму да се несрећа која је задесила вашу породицу може поправити, уколико се будете смирено и разборито односили према њој. Немојте се плашити уцена и претњи, а посебно не би требало да се плашите претње самоубиством. Они који су способни за такве уцене изузетно су ретко способни за сам чин самоубиства: чак и ако покуша да нешто учини са собом, таква особа учиниће то пред вама, тако да на време можете да је спасете. Не заборавите да се наркоман, чак и онај који је старији од 20 година, понаша као дете. Вишечасовни разговори и убеђивања неће много помоћи, него ће имати супротан ефекат. Он се не плаши ваших претњи, јер никада ниједну од њих нисте спровели у дело. Због тога ће, после ваших дугих монолога, радо дати свакаква обећања а да при том неће чак ни помислити да их испуни. Наркоман никада неће веровати вашим речима: он вас сматра својим власништвом и не очекује од вас никакву акцију. Услед тога ће, ако сакупите снагу и речи претворите у дело, и он нешто променити у свом понашању.

5. ЗАБЛУДА:

Пошто су вам познате многе болне последице употребе наркотика почев до разарања личности па до тако тешких болести као што су хепатитис или СИДА, непрестано се морате бринути о томе и бити усредсређени на такву могућност.

Ваш задатак се састоји у томе да свом детету у што је могуће приступачнијој форми предочите последице употребе наркотика. Не покушавајте да од њега сакријете информацију, ма колико да је она страшна и непријатна. На тај начин вратили смо се на питање о одговорности - одговорност вашег детета за његово сопствено здравље у потпуности лежи на њему самом. Нажалост, степен ризика од добијања болести као што су хепатитис или СИДА веома је висок, али ако будете непрестано размишљали о томе довешћете себе у стање хроничног стреса.

6. ЗАБЛУДА:

Ја у сваком погледу зависим од свог детета. Ја морам да живим његовим животом и са његовим проблемима.

Ако сте сагласни са овим убеђењем, онда је и вама самима потребно лечење. Уместо тога, мора се поставити јасна граница између вашег и живота вашег детета, између ваших и његових интереса и, што је најважније, између ваше и његове мере и степена одговорности за оно што се одиграва у вашој породици. Омогућите другим члановима ваше породице да и они живе својим животом. Не супротстављајте се њиховој жељи да се не  уплићу у живот наркомана. Исто тако, не заборавите да и осталим члановима породице поклоните исту пажњу коју поклањате наркоману.   

7. ЗАБЛУДА:

Немам више снаге да се борим с наркотицима, не знам како да истрајем у таквој ситуацији.

Сваки човек, па чак и онај најјачи и најуспешнији, има право на тренутке слабости и очајања, и свако у неком животном тренутку изгуби емоционалну равнотежу. Сасвим је природно да се то догоди и родитељима наркомана. У таквим тренуцима, допустите себи тренутак предаха - то може бити сусрет са пријатељима који су упознати са вашом ситуацијом и који ће вас охрабрити и подржати. Отиђите у позориште или на концерт, отпутујте негде, промените средину. Имајте на уму да и ви имате право на одмор од непрестане борбе. Не заборавите, међутим, да се са наркотицима не борите ви, него ваше дете и да одговорност за ту борбу у потпуности лежи на њему.  Ваша одговорност састоји се само у томе да га емоционално подржите уколико чини реалне кораке ка оздрављењу. Уколико, пак, ваше дете жели да се излечи а не жели да оде код лекара, допустите му да покуша да се самостално излечи (ако је у питању хероински зависник, то је пракатично немогуће, али је потребно да се ваше дете и само у то увери). Ако већ одлучи да посети лекара, требало би да, у својству „моралне подршке'', и ви присуствујете њиховом првом сусрету. Сви ваши поступци, о којима смо раније говорили, требало би да имају само једна циљ: одлазак код лекара - специјалисте.

Лекар са стране посматра вашу породичну ситуацију и у стању је да вам понуди конкретне савете везано за ваше понашање, уместо оних општих који су овде дати. Нека сусрети са лекаром буду дуготрајни, јер ће сигурно проћи неколико година пре него што вам његови савети више не буду потребни.      

8. ЗАБЛУДА.

Моје дете је уништило свој живот и никада више не може да буде нормалан човек.

Човекова прошлост сигурно утиче на његов потоњи живот, али тај утицај не мора увек бити негативан. Свако дете у развоју покушава да пронађе своје „ја'' и управо је у том трагању начинило огромну грешку када је, уместо реалног, почело да трага за наркотичним „ја'', али то не значи да је лишено наде за будућност. Из вашу свесрдну помоћ и адекватно лечење постоји могућност да се наркоман избори са зависношћу. Не заборавите, међутим, да често и ви својим непрестаним подозрењем и неповерењем провоцирате сина или кћер на поновну употребу наркотика. Ваше дете мора поново задобити ваше поверење чим престане са употребом наркотика. Требало би да тада и у породици престане свака даља расправа о тим средствима, јер свака прича о наркотицима подстиче и сећање на њих.

                                                                                        ***

Наркоманија је болест, која се у великој мери разликује од осталих болести. Она је у почетку болест карактера, а касније прераста у телесну болест. Лечење наркоманије врши се истовремено са преваспитавањем личности. Извесно је да постоје одређене законитости у развоју личности током пубертетског периода. Постоје и одређени типови личности и једном од њих припада и ваше дете. То значи да постоје и правила према којима ће се изграђивати ваши односи. Најзад, постоје разне медицинске и психотерапеутске школе које могу да помогну управо вашем детету и типу личности којем оно припада. Веома је важно да од самог почетка будете упознати са стратегијом за достизање жељеног резултата. Када разрадите и усвојите ту стратегију, почните да је оваплоћујете на делу. Још увек није све изгубљено и много тога заиста зависи од вас. Ако сте постали свесни својих заблуда и грешака, ако сте спремни да анализирате своју породичну ситуацију и да пронађете индивидуални начин лечења детета, без оклевања приступите том процесу.

Ирина Данилина, психолог

Превод: Антонина Пантелић