Новости из хришћанског света:
ЦАРИГРАДСКА ПАТРИЈАРШИЈА
На Фанару се сматра да ће посета турског председника владе Реџепа Ердогана Атини бити “историјска” и допринети регулисању положаја Васељенске патријаршије. Два дана, 14. и 15. априла, са њим су били и бројни турски министри, такође образовања и туризма. Никада у историји није било овако обимног и пријатељског сусрета највиших представника грчких и турских власти.
Како највиши представници грчке владе, тако и лидер опозиционе „Нове демократије” Антонис Самарас, у разговору са Ердоганом покренули су питање поновног отварања академије на Халки. Две земље потписале су сада 21 споразум, један од њих односи се и на културу под којом су и верски објекти. Супрузи премијера Ердогана, Емини, Грци су показали атински музеј Бенаки, где је разгледала и иконе.
Јермени, Курди и Кипрани су протестовали, такође и потомци Грка протерани са црноморске обале, такозвани Понтијанци. Они су изразили своје незадовољство због става Турске, непризнавања њиховог страдања и садашње дискриминације.
ДРЖАВЉАНСТВО МИТРОПОЛИТИМА
У случају избора новог цариградског и васељенског патријарха, круг могућих кандидата увећан је за петнаест митрополита, чија су седишта у Америци, Азији, Аустралији и по Европи. Турска влада је у Анкари донела одлуку да удовољи молби патријарха Вартоломеја да се овим архијерејима са страним држављанством да и турско, како би могли да бирају и буду бирани. По турском закону, патријарх може бити само онај ко има турско држављанство.
Митрополити ће доћи почетком јуна у Цариград, поднети молбу и по скраћеном поступку одмах примити исправе. Међу њима није ниједан са грчким држављанством, пошто они који тамо имају седиште, иако су јурисдикцијски под Цариградом („Нове територије” – север, Крит, Родос, Кос, Крф и сва остала јонска и егејска острва), учествују само у избору једног првојерарха, архиепископа атинског, али не и васељенског, на Фанару.
ПОСЕТА БУГАРСКОЈ
Цариградски патријарх Вартоломеј је посетио Сливенску епархију на позив митрополита Јоаникија. У Бургасу је на Слободном универзитету проглашен за почасног доктора а посетио је и некадашњи грчки Богородични храм у граду. Такође, најзначајнију црноморску бању Несебар и летовалиште Созопол, са бројним старим храмовима. У месту Свети Влас, 2006. проглашеном за град, био је гост угледних бизнисмена браће Румена и Димитра Динева, који одатле потичу. Патријарх се помолио у новом храму посвећеном светом Власију, саграђеном средствима ове браће. У граду има остатака пет средњовековних манастира.
На позив митрополита пловдивског Николаја, патријарх Вартоломеј ће од 16. до 18. јула поново доћи у Бугарску, у Пловдив (древни Филипопољ), поводом Славе митрополијског храма, посвећеног светој Марини, саграђеног 1856. од стране грчких владика.
У Софији се разматрају последице нове праксе да поједини архијереји самостално позивају у посету стране црквене поглаваре, што до сада није био случај, а нема ни канонске основе. О овим посетама патријарх Максим је обавештен.
ЦАРИГРАД- МОСКВА
Десетодневну канонску посету Руској Православној Цркви обавио је цариградски патријарх Вартоломеј, од 22. до 31. маја. У његовој пратњи били су митрополити аустријски Михаило, мириофитски Иринеј и галијски Емануил. Двојица поглавар два пута су заједно служили Свету Литургију, 23. маја на Духове у Свето-Тројицко Сергијевој лаври, и 24. маја на празник свете браће Кирила и Методија у храму Христа Спаситеља. Обележен је и имендан руског првојерарха.
Гост се сусрео са највишим државницима Русије, а потом је више дана боравио у Петрограду, обишавши Кронштат, Царско Село, Ермитаж. Служио је у Исакијевском храму и у Валаамском манастиру.
Патријарх Вартоломеј је 1993. канонски посетио Русију у време блаженопочившег патријарха Алексија Другог, а патријарх Кирил је посетио Фанар кратко после свог устоличења 2009. године.
Цариградски патријарх Јеремија Други је 1589. руској Цркви дао аутокефалију, потврдивши избор митрополита Јова за првог патријарха.
Садашња посета означава се у Москви „историјском”. Патријарх Кирил је Цариград назвао ”местом одакле смо ми, Руси примили веру”, нагласивши уједно да је свети кнез Владимир је пре хиљаду година одатле примио свето крштење.
МОСКВА – ВАТИКАНУ
Митрополит волоколамски Иларион (Алфејев), задужен за спољне послове Московске патријаршије, боравио је током маја недељу дана на Апенинима.
У оквиру „Дана руске културе”, Руски национални оркестар и Московски синодални хор приредили су концерт у ватиканској аудијенцијској Сали (која има седам хиљада места), изводећи дела Рахмањинова, Мусоргског, Чајковског, Ваволова, Римски-Корсакова, као и делове симфоније самог митрополита Илариона. Присутан је био папа Венедикт Шеснаести, с којим је после музичког дела митрополит водио разговоре, уручивши му поруку руског првојерарха. Папа је нагласио да Европа „болује од амнезије”, заборављајући своје хришћанске корене. Део његовог обраћања је био на руском.
Митрополит је у Ватикану водио званичне преговоре са руководиоцима више конгрегација, између осталог са кардиналом Валтером Каспером о међуцрквеним односима, и државним секретаром, кардиналом Бертонеом. Сусрео се и са великим магистром Малтешког реда светог Јована Јерусалимског
Пре тога, митрополит је у Болоњи примио златну медаљу (sigillum magnum) једног од најстаријих универзитета Европе. У Равени је служио Свету Литургију у древном храму светога Аполинарија, у Милану у храму светога Амврозија Медиоланског у Торину, пред Торинском плаштаницом у католичкој катедрали Дуомо, а у Риму у крипти крај моштију светог апостола Петра.
Током ове посете, митрополит Иларион је истицао да, и поред богословских и еклисиолошких разлика, католици и православни су дужни да сарађују у очувању хришћанских вредности. Не треба да се међусобно односимо као непријатељи, већ као савезници. Приоритет у контактима мора да буд „заштита традиционалног хришћанског погледа на свет”. Цркве не могу живети у конфликту и конфронтацији. Историја Хришћанства је пуна трагичних сукобљавања, па треба имати на уму главну заповест Христа, ону о јединству. Дијалог је заправо процес учења, размена идеја такође.
Пред Христовом плаштаницом митрополит је служио јутрење на коме је било присутно 800 руских верника из западне Европе. Захваљујући се торинском надбискупу, кардиналу Полету на гостољубљу и допуштењу да служи, митрополит Иларион је подсетио да се пре десет година Плаштаници поклонио тадашњи митрополит Кирил, садашњи патријарх.
РУСКИ НАРОДНИ САБОР
Овогодишњи, шеснаести по реду, „Светски руски народни сабор” (ВРНС) одржан је 25. и 26. маја у Сали црквених сабора храма Христа Спаситеља у Москви. Осим пленарног заседања, радило је и шест секција: Руски језик, литература, историја; 65. година победе; Права деце, подршка породици и традиција васпитања; Међунационални односи у школама; Нова школа и духовно-морално васпитање, и Породична педагогија. Нагласци су стављани и на улогу учитеља, „границе физичког кажњавања деце од родитеља”, насиља над децом и младима, стања у дечјим домовима, такозване “јувеналне јустиције” – судскоправно кажњавање малолетничке деликвенције. На крају рада објављено је “Саборно слово”, као и више резолуција о горућим проблемима друштва.
Први Сабор је одржан 1993. године. На овим скуповима, којима председава патријарх, учествују клирици и верници из целог света, делегати парохија у иностранству, представници власти, партија, удружења, војске, верских заједница, културе и науке. Циљ је духовна, културна, социјална и економска обнова руског народа, уз помоћ Цркве и традиционалних верских заједница. За више стотина учесника резервише се велики хотел „Универзитетскаја”.
ЦРКВЕНО СУДСТВО
Први пут у историји Руске цркве (РПЦ) заседо је „Општецрквени суд”, а његови чланови су се заклели пред крстом и Јеванђељем.
Устав РПЦ из 2000. године предвиђа три нивоа судства: општецрквени, суд Архијерејског сабора и епархијски. Архијерејски сабор је још 2008. изабрао судије на четири године, и председника, митрополита екатеринодарско-кубанског Исидора. Веома опширан пропис о раду Суда има седам глава, на крају текст заклетве члана овог тела и сведока.
Суд има пет области у свом делокругу: преступе против вере; против ближњега и хришћанског морала; против монашких правила; против јерархијског поретка, и против пастирске службе. Истакнуто је да се Суду сви могу обратити у вези са „недобросавесним пастирима” и око поништавања црквеног брака. Допуштена су и обраћања људи који нису чланови Цркве.
Митрополит Исидор је пренео поруку патријарха Кирила: лични конфликти не треба да имају за последицу репресалије, било према клирицима, било према верницима. Такође, „личне симпатије” не треба да утичу на деловање.
РПЦ је током историје у више наврата покушавала да успостави највише црквеносудске органе. Овим питањем се посебно бавио и Помесни сабор 1917. године, међутим он није успео потпуно да доврши свој двогодишњи рад.
БУКУРЕШТ – ПРАГ
Румунска патријаршија има намеру да у неколико градова Чешке сагради или изнајми храмове. Протокол о овоме потписао је чешки првојерарх Христифор у Араду 17. маја. У овој земљи живи више десетина радника пореклом из Румуније. Први ће бити у граду Мост, северно од Прага, који има 70.000 становника. Дрвени спомен-храм у марамурешком стилу румунског црквеног градитељства подићи ће се у спомен на 140 војника једне букурештанске јединице, погинулих у том крају Чешке у Другом светском рату. Свештеник из Румуније који ће ту служити, биће под јурисдикцијом чешке Цркве.
Румунска црква у западноевропским земљама, Француској, Италији, Шпанији и Португалији била је у прилици да последњих година добије на бесплатно и неограничено коришћење већи број цркава, већином од римокатолика.
АТИНСКА АРХИЕПИСКОПИЈА
Грчка црква није коментарисала бројне извештаје да је атинска полиција, током претреса домова анархиста и „револуционара” у престоници, пронашла материјал (цртеже, планове објеката) који указује да су имали намеру да изврше оружани или бомбашки напад на архиепископску палату на Плаки. Безбедносне камере су снимиле ликове сумњивих лица.
Архиепископ Јероним је за шефа свог кабинета именовао проповедника саборног храма, архимандрита Хризостома (Папатанасијуа), рођеног 1950. Студирао је у Атини, Паризу и Женеви, докторирао је у области црквеног права.
Криза земље веома је погодила туризам. На Криту је знатно смањен број страних посетилаца, а тиме и приходи становништва. Први међу критским архијерејима, митрополит ираклионски Иринеј, наложио је свештеницима да више не наплаћују крштења, венчања и опела. Сазнавши да је један свештеник тражио 150 евра за крштење, митрополит је обавестио циркуларним писмом да се то не сме више чинити. Уколико неко свештенику да неки мали поклон, он га сме примити.
ЦРКВА КИПРА
Председник и влада Кипра траже да Православна црква плати 163 милиона евра пореза на некретнине, за период од 1981. до данас. Порез се односи на земљиште епархија, манастира и парохија, хотеле, банке и производне погоне у власништву Цркве. У своту су урачунате и казнене камате за досадашња неплаћања.
Архиепископ Хризостом је изјавио да свота неће бити плаћена, макар се ишло на суд. Црква је спремна да измирује порез за објекте и просторе који доносе зараду, али не и на оно што су непрофитне некретнине. Спор око овог питања траје већ годинама. Иако држава делимично плаћа месечне плате клирицима, Црква подсећа да је она поклањала некретнине држави. Тако је блаженопочивши архиепископ Марарије 1971. даровао 25.000 хектара земље. Промењени устав земље не предвиђа да се од обвезника траже плаћања уназад.
Архиепископ је одбацио инсинуације да он луксузно живи: рођен је у сиромаштву, много му не треба, срећан је и без банковног рачуна.
Свети Синод је у Никозији размотрио предстојећу посету папе Бенедикта Шеснаестог Кипру, од 4. до 6. јуна, и позвано клир и народ на гостољубивост.
Папа ће посетити Пафос и латинску и маронитску заједницу, једно преподне биће гост архиепископа Хризостома, с њим ће ручати и разгледати црквени музеј. Ахиепископ је јуна 2007. званично посетио Ватикан..
„ДУГА НОЋ ЦРКАВА”
По шести пут су у Аустрији (овога пута 28. маја), готово све цркве свих конфесија биле у исто време отворене, од 18 до 1 час после поноћи. Током ове ноћи, у храмовима су биле молитве, изложбе, програм за децу и породице, разговори, дискусије о актуелним темама. Вече је почело вечерњим у румунском православном храму. У Бечу је било отворено 180 богомоља, у целој Аустрији, од Боденског до Нижидерског језера у Градишћу (Бургенланд) укупно 730.
Прошле године је, истим поводом, у престоничке храмове долазило 130.000 верника и посетилаца, на нивоу земље 320.000. И у околним земљама је ова манифестација све више прихваћена. Тако је сада, поводом, како је у Чешкој називају “Ноц костела,”у тој земљи било отворено 320 храмова.
Управо због привредне кризе која влада по целом свету, речено је, потребно је да хришћани међусобно више разговарају, сусрећу се и упознају. О „дугој ноћи” размишља се и у другим, Аустрији суседним земљама. |
