Васкрсењем својим Он их осуђује на бесмртност Свети Јустин Ћелијски опширније »

Изузетна ми је част и задовољство да вечерас могу пред вама по први пут у оквиру обиљежавања празника Светих Методија и Кирила, узнијети слово у част ових свесловенских учитеља и просветитеља. Надам се да ова прва академија у њихову част неће и не смије бити и последња, јер ово је само једно слово у химнама које су испјеване у част ових угодника Божијих. опширније »

Лутеров покушај оздрављења верске праксе у западној цркви донео је нову теологију која је традиционалну католичку догматику поставила на другачије основе. Реформатско богословље, за разлику од уходаних схоластичких система средњег века, усвојило је принципе рационализма и слободоумности која је слободи израза и људској личности дала веће достојанство. опширније »

Слободно се може рећи да је човек нашег времена изгубио осећај за светитељство као меру животног остварења. Изгледа да смо, можда и несвесно, подлегли идеји борбе за опстанак, где су истицање, похвале и иметак скоро једине меродавне чињенице. На тај начин се обезвређује добро стваралаштво свођењем свега на потрошачко-произвођачке релације. опширније »

Књига др Војислава М. Јовановића – Марамба „Потрага за украденом историјом“ штампана је захваљујући ангажману Владимира Давидовића, саветника у Министарству правде, љубитеља историје који годинама трага за српским културним благом расутим по свету и Издавачке књижаре „Југоисток“ из Београда. опширније »

Гранична нервно-психичка растројства, међу којима значајно место припада неурозама, чврсто држе водећу позицију међу великим бројем психичких болести. Према подацима Светске здравствене организације, у индустријски развијеним земљама око 10 % становништва болује од неуроза и за последњих 65 година број оболелих се увећао чак 24 пута. опширније »

О томе какав је и колики утицај парохијских свештеника који све чешће улазе у наше домове, разговарамо са о. Драгомиром Убипариповићем, парохом Храма Светог Саве на Врачару. Прота Драгомир је најпре био постављен за пароха у Високом, а неколико година касније постаје парох при Старој и Саборној цркви у Сарајеву, где остаје све до прогонства 1992. године. опширније »

Кружи Русијом необична прича: каже да је у совјетско време живео хирург-свештеник. Положи болесника на операциони сто, очита над њим молитву и нацрта крст на месту где треба резати, па тек потом узима скалпел. И резултати његових операција су били чудесни: слепи би прогледали, непокретни би стајали на ноге. Да ли је то помагала наука, да ли Бог... опширније »

Тихо и неприметно, устанак губи свој „демократски“ карактер. У почетку се среће велики број имена поменутих у мало прилика, а затим се списак сужава и своди на неколико, која се одржавају кроз цео устанак као „монополисана“. По Проти, било је некад више браће него господе. Прилике земље су такве, да се више зна прича и пише о писарима него о јунацима. Наративних извора сад је мало, и остају углавном писма, лична или званична. У писму султану нису одрицали поданство, али су одлучно одбијали да поново потпадну под јарам одметника. „Живот нам је на терет и ако смо осуђени са потомством нашим на вечито ропство, волимо сами жртвовати своју децу него ји оставити свирепости наших угњетача“. опширније »