Новости из хришћанског света:
ПАТРИЈАРХ ВАРТОЛОМЕЈ У ПОСЕТИ МОСКВИ
Цариградска и Московска патријашија веома су задовољне и резултатима десетодневне канонске посете патријарха Вартоломеја, током које је, осим престонице, обишао и Петроград. Гост је имао сусрете и са највишим политичким представницима земље.
Улогу Московске патријаршије у Православљу патријарх Вартоломеј означио као „значајну и изузетно важну“. Како је рекао, међуправославна „административна питања“ решавају се у правцу јачања јединства. Од свеправославног сусрета на Фанару октобра 2008. веома се напредовало у припремама Светог и великог Сабора, а међуправославне консултације у Шамбезију и другде биле су плодотворне. Од када је на васељенском трону, већ 19 година, ради на сазивању Сабора који је данас „најважнији задатак православног света“. Остаје да се до краја ове или почетком следеће године доврши рад на двема темама: о начину проглашења аутокефалије, као и питање диптиха. Сазивање не треба „даље одлагати“. Дневни ред припрема обухватао је десет тема. Треба уз то размотрити и питања екологије и генетског инжењеринга. Већ следеће године би се могло тачно знати када би се Сабор, који се више деценија припрема, сазвао. Он би се могао одржати 2011, изјавио је патријарх Вартоломеј у интервјуу за телевизијски програм „Русија 24”. Позвао је такође оне који су у Украјини одвојени од канонске јерархије, да се „не колебају“ и да ступе у контакт са Москвом ради преговора о јединству.
„Православна црква непрестано се креће у корак са временом, не жртвујући ништа од свог учења, реагујући на изазове садашњости, помажући верницима да се снађу у актуелним околностима“. Благословио је руску земљу и народ „у име Мајке-Цркве константинопољске“, затраживши да молитва у Русији за „Велику Цркву Христову“, чије је седиште у Цариграду, никад не престане. Крст не сија само над храмовима Русије, већ и на државним установама, а што је најважније, свакодневно у срцима већине народа.
Патријарх Кирил је изјавио, опраштајући се од госта и дарујући му Теодоровску икону Богородице украшену драгим камењем, да су две Цркве сада „још ближе“, Православље савлађује све изазове, без обзира на јурисдикције и политичке разлике.
Митрополит волоколамски Иларион, задужен за спољне послове, саопштио је да је патријарх Кирил, од када је изабран, „изменио систем међуправославних односа“, унео у томе „динамику дијалога“. Цариграду су предложене „нове форме односа“, заједничког деловања и редовних консултација. Две патријаршије су имале од 1990 „конфликт“, настао због питања статуса Православља у Естонији. Митрополит истиче да је патријарх Кирил мудро и пророчки овај проблем (који још није у потпуности превазиђен) покренуо са мртве тачке и поставио га на другу раван.
ПОСЕТА ИМБРОСУ
Цариградски и васељенски патријарх Вартоломеј посетио је острво Имброс (турски: Гекче-Ада) на коме је рођен 1940. и провео првих петнаестак година живота. Острво је дуго 30, а широко 13 километара. Од обале, код улаза у Дарданеле, удаљено је 13 километара. По Лозанском уговору 1923. припало је Турској, као и суседно мало острво Тенедос, са правом на аутономију која никада није остварена. На њему сада има 250 Грка, а 1964. их је било преко седам хиљада. Некадашњи православни становници сада живе у Европи и Америци, нешто их је у Грчкој. Власти су током деценија досељавале Турке, затварале грчке школе, хапсиле митрополита, конфисковале црквену имовину.
Некадашњи становници, Грци и њихови потомци, повремено долазе лети. Сада су обновили једну капелу. „Жртве сте, без имало кривице, политичких околности“, рекао је патријарх бројним потомцима некадашњих становника који су само због ове прославе сада дошли на острво.
Патријарх је пренео информацију коју је добио од турског министра културе усмено, а потом и писмено, да се убудуће, први пут после 1922. године дозвољава да се једном годишње, на Велику Госпојину 15. августа служи Света Литургија у некадашњем манастиру, сада музеју, „Богородица Сумела“ (Панагиа Сумела ту Понту), недалеко од турског града Трабзунта. Манастир потиче из 4. века, а најстарији очувани делови су из 13. века. Ова светиња је символ свих црноморских Грка, Понтијаца.
РУСКИ СВ. СИНОД
Патријарх Кирил је поднео извештаје Светом Синоду (који заседа на два месеца) о својим посетама Александријској патријаршији, Јерменији и Азербејџану, као и о посети васељенског патријарха Вартоломеја Русији. Размотрена је молба за пензионисање митрополита минског и егзарха Белорусије Филарета, поводом испуњења 75 година живота, што је у складу са Уставом РПЦ (Глава 10, тачка 26). Митрополит је замољен је да још неко време настави управљање егзархатом. Архиепископ пензенски Филарет је пензионисан из здравствених разлога. Патријарху је одобрено да има још једног викарног епископа, са титулом орехово-зујевски, и то ће бити протојереј Аркадије Шатов. За викарног епископа јарославске епархије изабран је архимандрит Венијамин (Лихоманов) а за викарног епископа Алма-Ате архимандрит Генадије (Гогољев). Викарни епископ корсунске епархије (Париз) биће игуман Нестор (Сиротенко).
У октобру ће у Техерану бити одржан по седми пут дијалог Православља и ислама. Сада је именована седмочлана руска делегација. Одобрен је текст служби преподобној Јулијани и Евпраксији.
ПОМЕН У КАТИНУ
Московски патријарх Кирил је посетио град Смољенск у коме је провео преко две деценије као митрополит смољенско-калињиградски. Недалеко од града, обишао је „Меморијални центар жртвама политичких репресалија“, где је по Стаљиновој наредби у пролеће 1940. стрељано 4.400 официра из запоседнуте Пољске (по неким проценама и далеко више). Ту су стрељани и бројни Руси, жртве стаљинистичких чистки у периоду између 1937. и 1953.године.
Руска црква жели да она и католичка црква Пољске „дају велики допринос помирењу народа истока Европе“, уклањајући предрасуде и препреке међу народима.
Патријарх је служио помен пољској делегацији, на челу са председником Лехом Качињским, која је настрадала априла ове године у авионској несрећи, недалеко од Меморијалног центра, долазећи на комеморацију. „Дај Боже да наши народи буду што ближи, не само у несрећи, већ и у радости“, истакао је првојерарх. „Ми смо два братска словенска народа, судбина нам се стално преплитала“. Катин треба да је место молитвеног спомињања свих пострадалих обају народа, ту можемо да разумемо историјске процесе.
У Катину се гради спомен-храм Васкрсења Христовог. Освећењу темеља 7. априла ове године присуствовали су премијери Русије и Пољске, В. Путин и Д. Туск.
КАДАШИ
У престоничком рејону Кадаши, готово у самом центру Москве, поред Храма Васкрсења Христовог, отпочело је рашчишћавање терена површине 1,16 хектара, како би се ту саградили пословни објекти и луксузни станови површине 36.000 квадратних метара. Иако око овог пројекта већ годинама постоје спорења, изненада, ноћу 7. јуна појавили су се грађевинари са машинама и почели рушење старих зграда и једне мање фабрике. Неколико грађанских иницијатива и свештенство храма узбунили су јавност да се разара историјска целина и угрожавају темељи храма, који је саграђен на насутом терену. Велика подземна гаража би дестабилизовала околину. Грађевинари тврде да имају све дозволе, градске власти то потврђују, мада наводе да сви детаљи нису договорени и да је дозвола знатно умањена по квадратури. Руски државни тужилац (прокуратор) наложио је да градско тужилаштво све поново провери. Свакодневно се окупља више десетина верника на протест, не ометајући рад минера, о чему и медији извештавају веома опширно, не заузимајући ничију страну.
Свештенство храма тражи интервенцију патријарха Кирила. Градоначелник Москве Ј. Лушков, који са патријархом веома блиско сарађује, изјављује да престоница не може да допусти да у центру постоји ругло. Објекти немају никакав историјски значај, и у реду је да се руше. Сви радови ће бити надгледани а храм се неће дестабилизовати. „Пројекат ће бити реализован“, рекао је он.
Велелепан храм Кадаши довршен је 1713. Има четири олтара, наводе га сви туристички водичи Москве.
ПОСЕТА УКРАЈИНИ
Св. Синод Украјинске Православне Цркве саопштио је после свог заседања у Харкову, под председавањем митрополита кијевског и свеукрајинског Владимира, да ће патријарх Кирил посетити Одеску и Дњепропетровску епархију од 20. до 28. јуна. Последњег дана ће у Кијево-Печерској лаври служити на празник Св. Владимира.
Именован је петнаесточлани одбор за организацију посете. Синод је захвалио Руској заграничној Цркви за боравак „Курско-Корене иконе Богоматере“ током маја месеца у Украјини. Разматран је нацрт правила о канонизацији. Уједно, канонизован је архиепископ полтавски Атанасије, који се преставио 1801. године. Спомен, засад само на епархијском нивоу, биће 1/14. јануара. Дат је благослов за оснивање трију манастира.
ГРАДЊА КАТЕДРАЛЕ
У Букурешту отпочиње градња централног храма Румунске Православне Цркве. Катедрала „Спасења народа“ стајаће 200 милиона евра. Црква је узела хипотекарни кредит на 15 година, није желела да државном донацијом оптерети буџет, пошто је, како сама сматра, земља у финансијској кризи. Влада је саопштила да за сада није предвидела одвајање средстава за ову намену.
Викар патријарха Данијела, епископ Кипријан, овим поводом одржао је 3. јуна конференцију за штампу и приказао макету будућег храма. Пројекција трошкова смањена је за 100 милиона евра, пошто ће се користити јефтинији грађевински материјал. Уз храм ће бити велика конференцијска сала, конак за ходочаснике, харитативни центар. На радовима који почињу августа месеца биће запослено 4.000 радника, тиме се доприноси смањењу незапослености у престоници. Седам извођача се пријавило, одлука коме ће се градња поверити тек ће се донети. Тражи се да до 2013. храм буде саграђен и покривен, а освећење је планирано за 2015. Остаје се при пројекту да катедрала буде 120 метара дуга, 70 м широка и 120 м висока и да има простор за 5.000 верника. Црква је публиковала јавни апел за помоћ – „градимо на земљи, да бисмо били поменути у вечности на небесима!“.
ГУВЕРНЕР СВЕТЕ ГОРЕ
У Атини је, у присуству делегације светогорских монаха, свечано положио заклетву нови цивилни гувернер Атоса, Аристидес Касмироглу, одговоран Министарству иностраних послова. Он се брине о поштовању устава монашке заједнице и има право да ангажује сва средства, такође и полицију, ради одржавања реда и поретка, на своју иницијативу, или на молбу појединих манастира, преко протоса Атоса. Резиденција му је у Кареји.
Атос је међународноправно саставни део Грчке, са и од стране Европске уније гарантованом аутономијом која допушта да се сви правни прописи Грчке (члан 105 Устава) и ЕУ не морају примењивати. То се односи на рестрикције слободе кретања и порезе.
Света Гора је у суцеренском односу према Атини, ради се о протекторату над једним простором, односно преузимању спољне и политике и питања војске и одбране од неке друге земље, у овом случају од Грчке. Такав однос, на пример, имају Шпанија и Француска над Андором, или Италија над Монаком. На површини од 336 квадратних километара, на Атосу, по процени, живи око две хиљаде монаха.
УБИСТВО У ТУРСКОЈ
Председник Бискупске конференције Турске, бискуп Искендеруна (античке Александрете), Луиђи Падовезе (63) свирепо је убијен у својој резиденцији. Његов ковчег, прекривен белим ружама, испратили су представници свих цркава 7. јуна. Сахрана ће се обавити у Милану, одакле бискуп потиче.
Ухапшен је Мурат Алтун (26), вишегодишњи шофер бискупа, а полиција га је одмах прогласила за „умоболног“. Тужилац је саопштио да злочин „нема политичке ни верске позадине“. Као и у другим случајевима рањавања или убиства хришћанских свештеника, оваква квалификација убица обезбеђује другачији поступак него што је уобичајено. Хришћани су због тога огорчени, Турска је „простор мучеништва“. Ово убиство имало је ознаке ритуалног, злочинац је узвикивао верске исламске изреке, да убија „сатану“ и „неверника“.
Има озбиљних претпоставки да је бискуп сазнао да Алтун планира атентат на папу на Кипру, зато је само пар сати пред убиство отказао авионске карте за себе и возача који је требало да га прати током боравка у Никозији.
Злочин је осудио патријарх Вартоломеј. Напоменуо је да је и он у више наврата био од екстремиста предвиђен за „уклањање“. Московска патријаршија је, у изјави саучешћа, страдање бискупа Падовезеа означила „жртвом сведочења Христа“, с молбом Господу да „душа убијеног служитеља Цркве“ буде међу праведницима.
ПОСЕТА КИПРУ
Папа Бенедикт Шеснаести посетио је од Кипар од 4. до 6. јуна, на позив председника Димитриса Христофиаса и католичке заједнице овог острва у којој су најбројнији маронити.
Са првојерархом Цркве Кипра, архиепископом Хризостомом Другим, папа се сусрео два пута. Био је његов гост на ручку у седишту архиепископије у Никозији.
Архиепископ је за кипарске и грчке медије објаснио зашто је ова посета значајна за подељено острво. Он је папу назвао „значајним теологом и креативним верским вођом“. Контакти међу Црквама морају да се успостављају и негују, 21. век је „век дијалога“, воља Божја је да сви све волимо. Црква Кипра види своју улогу у ширењу „љубави и разумевања“. Иако на Кипру има оних који нису желели ову посету, различито мишљење не даје право да се оспорава одлука Цркве да буде гостољубива према свим посетиоцима, посебно према онима који долазе као поклоници светих места. Кипар је земља светих апостола Петра и Варнаве, па је разумљива жеља других хришћана да походе места где су они деловали. |
