Питомо село Придворци смјештено је испод обронака планине Вележа и Црвња, и удаљено од Невесиња око десет километара. Према предању вјерници овога села њих око тридесет домаћина, имали су давнашњу жељу, која се преносила са кољена на кољено, да када се укажу и створе услови подигну овај Свети Храм. На испуњење овога завјета требало је чекати доста времена.
Храм је подигнут преко пута старе Капеле гробљанске, на земљишту за изградњу овога Светог Храма, које су приложили Гојко Татић и Јово Радић. Архитекта је био Пеђа Ристић. Освећење камена темељца за овај храм извршио је Епископ Григорије 28. маја 2006. год. Храм је Посвећен Св. Вукашину Клепачком - Јасеновачком.
На редовном заседању Св. Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 1998. Вукашин из Клепаца, као Исповедник, унет је у Именослов Православне Цркве. Био је родом од фамилије Мандрапа. Рођен је крајем 19. вијека у сели Клепци, али је рано отишао и радио у Сарајеву где је породица Мандрапа била позната као побожна трговачка породица, блиско повезана са Старом сарајевском Црквом. 
Радови на подизању Цркве настављени су са великим ентузијазмом. Вјерници овога села давали су велики допринос у раду и новцу, а са циљем да се што прије заврши ово богоугодно дјело. Изградњу Цркве помогли су Влада Републике Српске, Секретаријат Вјера, Јово Турањанин, Гаврило Граховац из Сарајева, Бошко и Богдан Радић из Беча, родом из Придвораца, као и њихови пријатељи Милорад Сикима, О. Ђорђе Кнежевић, Бранко Ковачевић, О. Мирослав Ратковић из Канаде, Милош Видачић из Аустралије, Окука Бошко и Медан Лазар из Подгорице, Владо (Максима) Шиљеговић из Бања Луке. Иконе за цркву израдио је сликар Драго из Билеће и све су приложене као дар вјерника, као и сасуде за причешће, одежде, прибор за крштење, литијски бајраци.
Послије четири године интензивног рада црква је припремљена за освећење, а које је на радост свих вјерника Невесиња заказано за 30. мај 2010, на дан Св. Вукашина. На вечерњем празничном 29. маја било је мноштво народа. У току ноћи као и у раним јутарњим часовима пристизале су непрегледне колоне вјерника из читаве Епархије захумско-херцеговачке, као и вјерници Црне Горе, Србије, Војводине, Канаде... да заједно, поводом овога светог и историјског чина, молитвену радост осјете и да се озаре. Овом молитвеном и узвишеном догађају присуствовало је око 1500 вјерника, а што је за једно мало село заиста инпонзантан број.
Пресрећна лица старих и младих будно су пратила сваку ријеч овог светог чина, а многима је ово било први пут да виде како се освећује нови храм. У продужетку је служена Св. архијерејска Литургија која је пропраћена с великом пажњом, како у цркви тако и у порти.
После ломљења Крсног Хљеба на улазу у храм, са кумом прославе Бошком Радићем, Владика Григорије је благословио и поздравио многобројне госте честитајући празник и славу.
У порти Цркве приређен је културно- умјетнички програм.
Цјелу свечаност је на крају увеличало народно весеље уз изворну народну песму, која даје посебан тон слављу и саборовању у Херцеговини. |
