Duh zajedništva u ljubavi

Da ništa ne biva dobro bez očinskog blagoslova, pokazalo se divne sunčane majske subote u Beogradu. Tačnije na Čukarici, 29. maja, u ambijentu stare Žarkovačke crkve, u hladu razgranatih lipa i igličastih borova. Porta puna dece i mladih ljudi koji hrle ka Božjem hramu da jednodušno zablagodare Tvorcu Neba i Zemlje na blagodatnim darovima prirode i da se sjedine s Njim. Priznaćemo, neuobičajena slika, obojena sunčanom radošću lepote dečje graje, koja nijednog prolaznika ne ostavlja ravnodušnim.

Stručno veće veroučitelja osnovnih škola opštine Čukarica pokrenulo je inicijativu da se u Beogradu organizuju ovakvi festivali, na kojima bi učestvovali učenici koji pohađaju versku nastavu. Episkop hvostanski i vikar Njegove Svetosti Patrijarha srpskog, Atanasije (Rakita) – predsednik Odbora za versku nastavu, dao je blagoslov da se takav festival održi najpre u ovoj opštini. Na ovaj način, Čukarica ima priliku da bude pokretač prakse koja bi mogla da postane tradicionalna i da se ubuduće održava na teritoriji svih gradskih opština.
Namera o organizovanju liturgijskih susreta veroučenika proistekla je iz potrebe da se podstakne međusobno upoznavanje i druženje učenika. Ovakvim okupljanjem se stvara mogućnost da se učenici koji pohađaju versku nastavu u različitim školama, susretnu na jednom mestu u radosti stvaranja i učestvovanja. Zbog toga je ovakav koncept susretanja učenika i učitelja, gde sami učenici svojim kreativnim aktivnostima kroz različite programe (likovni, literarni radovi i dramski radovi, muzičko stvaralaštvo, itd.) stvaraju festivalsku atmosferu radosti i druženja, samu po sebi svrsishodnu i opravdanu.

Osnovni cilj projekta je da se učenicima što neposrednije približi duh crkvene zajednice, tj. liturgijska egzistencijalana perspektiva. A prvenstveni vaspitni zadaci su da učenici kroz svoje lično angažovanje i neposredne aktivnosti doprinesu ostvarivanju duha zajedništva u ljubavi.
FESTIVAL KAO PRIMENA STEČENOG ZNANjA
Uz iskustvo neposrednog rada sa učenicima, dolazi se do zaključka da je u velikoj meri školsko gradivo usmereno ka teorijskom shvatanju sveta, dok se praktičnoj realizaciji stečenog znanja ne poklanja dovoljno pažnje. Zato je osmišljen ovaj festival, kao oblik praktične primene stečenog znanja sa verske nastave kroz konkretne aktivnosti, koje bi se održavale u sklopu ovog susreta.
Svetom Liturgijom, koju je služio protojerej-stavrofor Branko Mitrović, Arhijerejski namesnik beogradsko – posavski, sa područnim sveštenstvom, počele su festivalske aktivnosti. Đaci su mogli na konkretnom primeru da vide i osete nebesku radost druženja i sasluživanja sa sveštenicima i đakonima. Pevali su na Liturgiji, pokazali šta mogu i umeju, slikali se, razgovarali, smejali, uživali! GO Čukarica se pobrinula da deca imaju dovoljno hrane i slatkiša, a na predlog Aktiva katiheta, vladika Atanasije je Gramatom Njegove Svetosti istakao ovu opštinu kao primer na koji treba i ostali da se ugledaju i (preko rukovodioca Aktiva) dodelio posebnu zahvalnicu. Njima dugujemo posebnu zahvalnost na iskazanoj i u praksi pokazanoj ljubavi, razumevanju, podršci, dobroj volji i druženju. Bez njihove pomoći ne bismo bili u mogućnosti da realizujemo ovako veliki i značajan projekat. Prva srpska privatna škola „Ruđer Bošković“ je obezbedila užinu i neophodne rekvizite za igru, kao i ostali materijal za rad tokom susreta.
Veliku zahvalnost veroučitelji su pokazali, svakako, i prema skromnom domaćinu, proti Branku Mitroviću, starešini crkve i Arhijerejskom namesniku beogradsko-posavskom, koji je blagoizvoleo da pod okrilje svog širokog srca primi preko 250 đaka sa cele Čukarice. On je, sa sveštenicima svog hrama, neprekidno bdeo nad dečicom i vodio računa o osveženju i okrepljenju učesnika, priložnika, dobrotvora i veroučitelja.
Svoj blagoslov nam nisu uskratili ni naši dragi sveštenici, starešine crkava sa Čukarice, koji su kao brižni oci motrili na veroučenike i aktivno delali pomažući u svemu katihetama. Oni su, takođe, i materijalno pomogli realizaciju ove ideje i projekta.
Posle trpeze ljubavi za sve prisutne, u debelom hladu prostrane porte je počeo revijalni deo programa koji je uključivao predstavljanje škola-učesnika u sklopu raznolikog muzičko-scenskog i dramskog stvaralaštva duhovne i svetovne sadržine. Mladi iz KUD „Sveti Đorđe“ su su narodnim igrama iz Srbije obogatili program i dali poseban pečat festivalskim svečanostima, kad su u kolo koje su oni započeli ušli i đaci, i veroučitelji, i roditelji. Igre koje su bile važan deo „Duhovskog turnira” (nadvlačenje konopca, fudbal, odbojka, košarka, trka u džakovima; druženje uz lopte, frizbije, navijanje dok se izvode trke i konopac, poseta galerijskom prostoru uz gledanje projekcije slika sa ovogodišnjih časova i prošlogodišnjeg festivala, i druge korisne igre koje su posebno smišljene za ovaj festival) ostavile su veoma snažan utisak na te mlade duše, kojima je sve više postojalo jasnije da Liturgija i Crkva nisu daleko od njih, njihovih života i realnosti u kojoj žive, već upravo prirodni i sastavni deo toga.
ZAJEDNIČKI LITURGIJSKI ŽIVOT
Na ovom festivalu se nisu birali najuspešniji učesnici, već je sam cilj bilo zajedničko druženje, a dužnost veroučitelja je da se trude da u obrazovni sistem za ubuduće uključe liturgijsku sliku sveta kroz konkretne aktivnosti.
Festival je i ove godine imao humanitarni karakter. Naime, sav prihod od prodatih đačkih radova i ostala pomoć od srca, otišla je u ruke siromašnih i bolesnih đačića koji pohađaju specijalnu školu „Sveti Sava” na Umci. Liturgijski način postojanja, podsetimo se, podrazumeva upućenost na drugog, konkretno razotkrivanje čoveka kao bića zajednice, tj. kao društvenog bića. Kroz liturgijsku egzistencijalnu perspektivu, čovek svoje neposredno prirodno i društveno okruženje posmatra kao deo svog identiteta, kao nešto što treba da neguje i da u evharistijskoj molitvi prinosi Bogu. Kroz takav način života otvara se perspektiva za drugog i mogućnost da se prihvati drugačiji od nas.  
U vreme kada je meću školskom populacijom, kao i u širem društvenom okruženju, izraženo nasilje svakog oblika, a kada su mogućnosti nadležnih institucija u prevenciji i suzbijanju istog ograničene, neophodno je da se uključe svi društveni resursi koji mogu da doprinesu promeni trenutnog stanja. Podstaknuti takvim stavom, veroučitelji osnovnih škola Čukarice pokrenuli su inicijativu zajedničkog delovanja svih relevantnih društvenih zajednica na promeni društvene svesti. Kako živimo u građanskom društvu i poštujući pravo na različitost, naša društvena odgovornost nalaže da svoje aktivnosti usmerimo ka učenicima koji pohađaju versku nastavu a da za pomoć zamolimo lokalnu samoupravu. Kroz Liturgijski festival se na terenu u delu ostvarila tesna saradnja lokalne zajednice, porodice, škole i Crkve, bez nepotrebne politizacije.
Liturgijskim festivalom se izražava želja da se deca iz različitih sredina upute jedni na druge. Sama činjenica da su se, iz sopstvenog svakodnevnog socijalnog okruženja, barem na jedan dan stavili u jedno drugačije okruženje, doprinela je razvoju njihovih socijalnih sposobnosti. Kroz zajedničke aktivnosti: od Liturgije, preko obroka, umetničkih nastupa i zanimljivih takmičenja i turnira, do sakupljanja novčanog priloga za pomoć drugarima, nastojali smo da kroz konkretne aktivnosti učenicima otkrijemo neophodnost zajedništva i međusobne saradnje u ljubavi. Kroz različite aktivnosti, učenici ljubav prema Bogu praktično prepoznaju i pokazuju kroz ljubav prema drugom. Takva vrsta odnosa ukida svaki oblik nasilja i čini da različitost među ljudima bude lepa i ujedinjujuća.
Istakli bismo da je ove godine festival blagoslovio i sam patrijarh Irinej koji je, iz službenih razloga, bio sprečen da dođe. A javno bih pohvalio sve svoje kolege i izrazio zahvalnost veroučiteljima koji su uložili ogroman trud i napor, žrtvujući svoje dragoceno slobodno vreme radi onih kojima je ljubav najpotrebnija – radi svojih đaka.