Кнез Лазар је дошао

Кнез Лазар је вечерас са нама. Позвао нас је преко ових гласника. Хвала вам што сте нас позвали“ – ово су једноставне и искрене речи викарног Епископа хвостанског Атанасија у беседи након завршетка свечаности у част пресветога кнеза. Тако се преосвећени обратио присутнима, а указао на учеснике овог несвакидашњег догађаја. „Сви имамо прилику да будемо Косовски јунаци. Свако у свом окружењу, у својој породици, на свом радном месту“.

И заиста, од почетка прославе у крипти Храма Светог Саве, све је било  другачије од  до сада виђених празничних обележја. Одмах након тропара светитељу, уз пратњу фруле, глас наратора увео нас је у атмосферу ишчекивања кнеза. Помало заборављена, те ноћи васкрсла песма Ју групе „Косовски божури“ , у обрађеном и  живом извођењу, испратила је, на платну, необичну слику. Коњаници, не од овог времена, језде кроз данашњи Београд, поглед пролазника изненађен, радознао и пун наде која као да говори: „Јесу ли ово благовесници?“
Они који су ове суботње вечери дошли у крипту Светог мученика Кнеза Лазара, разумели су да јесу. Наизглед чудни благовесници дошли су да нас подсете ко смо, и по речима Светог владике Николаја српског да непогрешивим метром наших предака измеримо колики смо. Свети Кнез нам је појаснио вишевековну тајну, не откривши нам је до краја. Видовдан је пре више од шест стотина година почео и још траје. Видовдан нам отвара очи да видимо. Најпре, да је победа у избору добре стране.  Затим, да пред Србима заувек остаје упозорење да се између Божије истине и понора људске слабости налази само претанка нит која се просто зове – Опредељење. И да је у тој нити сва човекова судбина. Још нам је појаснио да се Царство небеско добијало пре боја. Да ниједан каменчић земље који му је дао Бог није могао да препусти Турцима. Иначе би сваком каменчићу морао вечно да се извињава...
Корисне речи Кнеза и Кнегиње на сцени сменио јеприказ петвековног турског ропства. Да доживимо потресну историју српског рода на најбољи начин помогли су нам наратор, певачи, свирачи и покретне слике на видео биму. Лепо укомпоновано, динамично и са мером.
А онда се појавио – Избавитељ. Петвековни народни сан је остварен. Први Божић, од Косовског боја у слободи би прослављен.  Глумац  је са својим сарадницима изванредно публици приближио лик  бесмртнога вожда, тако да је сценски приказ „Карађорђе – којекуде“ нетремице испраћен и громким аплаузом награђен.
„Мишљасмо: ту је крај рату, али крај беше далеко“. Голготска страдања српског народа наставише се до дана данашњег. На сцени се поново појављују Кнез Лазар и кнегиња Милица и шаљу нам још једну, дивну и утешну поруку речима из Молитви на језеру. „Не тражим освету, Оче мој, не тражим освету, но тражим, да ми даш море суза, да могу оплакати жалост оних, што иду на заклање, а не знају куда иду“.
Представу су изнедрили глумци: Тања Бошковић као наратор, Лепомир Ивковић  тумачећи Кнеза Лазара, Биљана Ђуровић кнегињу Милицу, Иван Вучковић вожда Карађорђа. Њему су асистирали Младен Милић, Небојша Милосављевић, Милица Цонић и Ивана Марковић. Музичка група „Чувари“ појачана Небојшом Мастиловићем је појањем и свирањем оплеменила глуму. „Свиборови“ посланици су били Лазереви витезови.  Протојереј – ставрофор Миодраг Поповић је режирао, Миленко Мачак музички уредио а Дејан Павловић продуцирао.  Сценарио је избор текстова Светог владике Николаја Велимировића, историчара Антонија Ђурића, песника Драгана Марјановића и писца Ивана Студена. Духовни покровитељ је Његова Светост Патријарх српски Иринеј. Старешина Храма Светог Саве на Врачару Радивоје Панић је препознао добру намеру, благословио је и подржао до краја.  Материјално су помогли: Полицијска бригада - Чета коњаника, Контраст студиос и Радош Бајић, Љуба Адамов, Cinnamon Production, општина Врачар, сценска реализација РТС-а, те неколико  тајних дародаваца. Маркетиншку помоћ пружили су: часопис Православље, ТВ Студио Б, РТС и радио Слово љубве.
Све су то људи који своје таланте не закопаше, него их вишеструко умножише. Господ је рекао: „Ко има, додаће му се“. Оно што каже, Господ и чини. Благословивши рад побројаних, на њихов труд  додао је Божанску благодат и тако покрио све људске слабости. Нека им је свима на спасење и ободрење да овакав рад наставе.