Knez Lazar je došao

Knez Lazar je večeras sa nama. Pozvao nas je preko ovih glasnika. Hvala vam što ste nas pozvali“ – ovo su jednostavne i iskrene reči vikarnog Episkopa hvostanskog Atanasija u besedi nakon završetka svečanosti u čast presvetoga kneza. Tako se preosvećeni obratio prisutnima, a ukazao na učesnike ovog nesvakidašnjeg događaja. „Svi imamo priliku da budemo Kosovski junaci. Svako u svom okruženju, u svojoj porodici, na svom radnom mestu“.

I zaista, od početka proslave u kripti Hrama Svetog Save, sve je bilo  drugačije od  do sada viđenih prazničnih obeležja. Odmah nakon tropara svetitelju, uz pratnju frule, glas naratora uveo nas je u atmosferu iščekivanja kneza. Pomalo zaboravljena, te noći vaskrsla pesma Ju grupe „Kosovski božuri“ , u obrađenom i  živom izvođenju, ispratila je, na platnu, neobičnu sliku. Konjanici, ne od ovog vremena, jezde kroz današnji Beograd, pogled prolaznika iznenađen, radoznao i pun nade koja kao da govori: „Jesu li ovo blagovesnici?“

Oni koji su ove subotnje večeri došli u kriptu Svetog mučenika Kneza Lazara, razumeli su da jesu. Naizgled čudni blagovesnici došli su da nas podsete ko smo, i po rečima Svetog vladike Nikolaja srpskog da nepogrešivim metrom naših predaka izmerimo koliki smo. Sveti Knez nam je pojasnio viševekovnu tajnu, ne otkrivši nam je do kraja. Vidovdan je pre više od šest stotina godina počeo i još traje. Vidovdan nam otvara oči da vidimo. Najpre, da je pobeda u izboru dobre strane.  Zatim, da pred Srbima zauvek ostaje upozorenje da se između Božije istine i ponora ljudske slabosti nalazi samo pretanka nit koja se prosto zove – Opredeljenje. I da je u toj niti sva čovekova sudbina. Još nam je pojasnio da se Carstvo nebesko dobijalo pre boja. Da nijedan kamenčić zemlje koji mu je dao Bog nije mogao da prepusti Turcima. Inače bi svakom kamenčiću morao večno da se izvinjava...

Korisne reči Kneza i Kneginje na sceni smenio jeprikaz petvekovnog turskog ropstva. Da doživimo potresnu istoriju srpskog roda na najbolji način pomogli su nam narator, pevači, svirači i pokretne slike na video bimu. Lepo ukomponovano, dinamično i sa merom.
A onda se pojavio – Izbavitelj. Petvekovni narodni san je ostvaren. Prvi Božić, od Kosovskog boja u slobodi bi proslavljen.  Glumac  je sa svojim saradnicima izvanredno publici približio lik  besmrtnoga vožda, tako da je scenski prikaz „Karađorđe – kojekude“ netremice ispraćen i gromkim aplauzom nagrađen.
„Mišljasmo: tu je kraj ratu, ali kraj beše daleko“. Golgotska stradanja srpskog naroda nastaviše se do dana današnjeg. Na sceni se ponovo pojavljuju Knez Lazar i kneginja Milica i šalju nam još jednu, divnu i utešnu poruku rečima iz Molitvi na jezeru. „Ne tražim osvetu, Oče moj, ne tražim osvetu, no tražim, da mi daš more suza, da mogu oplakati žalost onih, što idu na zaklanje, a ne znaju kuda idu“.

Predstavu su iznedrili glumci: Tanja Bošković kao narator, Lepomir Ivković  tumačeći Kneza Lazara, Biljana Đurović kneginju Milicu, Ivan Vučković vožda Karađorđa. Njemu su asistirali Mladen Milić, Nebojša Milosavljević, Milica Conić i Ivana Marković. Muzička grupa „Čuvari“ pojačana Nebojšom Mastilovićem je pojanjem i sviranjem oplemenila glumu. „Sviborovi“ poslanici su bili Lazerevi vitezovi.  Protojerej – stavrofor Miodrag Popović je režirao, Milenko Mačak muzički uredio a Dejan Pavlović producirao.  Scenario je izbor tekstova Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, istoričara Antonija Đurića, pesnika Dragana Marjanovića i pisca Ivana Studena. Duhovni pokrovitelj je Njegova Svetost Patrijarh srpski Irinej. Starešina Hrama Svetog Save na Vračaru Radivoje Panić je prepoznao dobru nameru, blagoslovio je i podržao do kraja.  Materijalno su pomogli: Policijska brigada - Četa konjanika, Kontrast studios i Radoš Bajić, Ljuba Adamov, Cinnamon Production, opština Vračar, scenska realizacija RTS-a, te nekoliko  tajnih darodavaca. Marketinšku pomoć pružili su: časopis Pravoslavlje, TV Studio B, RTS i radio Slovo ljubve.

Sve su to ljudi koji svoje talante ne zakopaše, nego ih višestruko umnožiše. Gospod je rekao: „Ko ima, dodaće mu se“. Ono što kaže, Gospod i čini. Blagoslovivši rad pobrojanih, na njihov trud  dodao je Božansku blagodat i tako pokrio sve ljudske slabosti. Neka im je svima na spasenje i obodrenje da ovakav rad nastave.