Кроз хришћански свет

Новости из хришћанског света:

ЦАРИГРАДСКА ПАТРИЈАРШИЈА
Европски суд за људска права, чије је седиште у Стразбуру, донео је средином јуна одлуку у корист Цариградске патријаршије. Поступак је трајао 13 година. Турској се налаже да одмах преда у власништво патријаршији огромно здање на Принчевском острву Бујук-ади, у коме је до конфискације 1964. било црквено сиротиште. Зграду је 1903. купила једна богата цариградска Гркиња и поклонила патријаршији..
Турска на ово решење нема право жалбе. Премијер Ердоган је прошле године изјавио да ће Анкара прихватити одлуку Суда, ма каква она била. Пресуда је изузетно важна са правног становишта, јер патријаршија овим постаје правни субјект, међународноправно прихваћен, мада га у Турској нема. Држава признаје само задужбине, вакуфе, тај статус имају парохије. Сада је Анкара доведена у ситуацију да Суд који она признаје, једној домаћој установи регулиже положај који јој је непрестано оспораван.
КОДЕКС ЗА МОСКОВЉАНЕ
Руска патријаршија је подржала идеју председника престоничког Комитета за међурелигијске и међунационалне односе М. Соломенцева да се приступи изради кодекса опхођења оних који живе у Москви. У последње време су забележени случајеви нетолеранције, вређања, чак и убистава на верско-националној основи. Они који нису Руси, и они који нису православне вере, чине преко 15% становника, припадници су 160 разних заједница. У Москви живи око 11 милиона становника, десет пута више него 1900. Преко 100.000 је, одвојено, Украјинаца, Јермена, Татара и Азера, следе Јевреји, Молдавци, Таџики, Узбеки, Кинези, Осети и бројни други.
Соломенцев тражи да се, на пример, на терасама станова не пече роштиљ, у становима не кољу курбанска јагњад, да се улицом не иде у народним ношњама и не разговара на неруском језику. „Кодекс Москвича (Московљана)” треба разрадити заједно са историчарима, културолозима и представницима мањина, уз консултацију јавности. Патријаршија такође сматра да они који живе у престоници треба да добро говоре руски језик, познају руску културу, уважавају историју и традицију. О другим детаљима предлога Црква није заузела коначан став.
ЦРКВЕНИ ПРИХОДИ
Приходи које Московска патријаршија остварује од прилога верника, продаје свећа, књига, икона и другог, недовољни су да покрију издатке. Да су јој враћене некретнине које је некада поседовала, стање би било другачије.
Митрополит волоколамски Иларион је изјавио да се Црква труди да има „стабилне приходе”. Сада они достижу око 500 милиона долара годишње. Свака парохија (има их око 19.000) је правно лице са приходом и расходом, што важи и за око 500 манастира и 130 епархија. На Западу, сматра митрополит, сталност прилива постоји, верници су у стању да, због већих плата, у прилозима буду дарежљивији, мислећи при том и на црквени порез који постоји у више земаља. У бројним руским епархијама, архијереји за одређене пројекте траже „спонзоре”, што, међутим, није „нормална ситуација”. Трошкови за електричну и другу енергију су велики, разне обнове стају много, а Црква има и друге „многомилионске издатке”. Тврдња да је Црква богата представља мит. Митрополит демантује стару причу да је Црква учествовала пре десетак година неко време у илегалном увозу цигарета и алкохола. Молио је патријарха да то сам демантује.
Цркви приходе ствара производња разних богослужбених и других предмета у предузећу „Софрино”, као и хотел у Москви „Даниловски”. Главни књиговођа патријаршије, Наталија Дерјускина, која води сву евиденцију прихода и расхода, изнела је да скоро половина буџета Цркве иде на духовне академије и богословије. Епархије уплаћују у централну касу 6 % својих прихода, а московске парохије 22%. Уплате епархија покривају мање од трећине издатака патријаршије. Патријарх Кирил је недавно изјавио да су финансије „проблематичан аспект црквеног живота”. Морало се већ ове године приступити редукцији рестаурација, светска привредна криза погодила је и Русију. Црква је, као и друге „верске организације” унете у федерални регистар, обавезна да држави поднесе годишњи финансијски извештај.
НОВИ ТОМ ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ
Веома кратко после 22, изашао је 23. том „Православне енциклопедије”.  Први чланак је посвећен Инокентију Каширском а последњи Јовану Влаху. Бројни светитељи су са именом Инокентије, као и тринаест римских папа. Од 1996. руска Црква има „Орден светог Инокентија Московског” за мисионарски и просветитељски рад. Текстови су и на теме „институт”, „интронизација”, „интегризам”, „интердикт”.
Овај том обухвата личности са именом Јоаким, а међу њима су бројни цариградски, јерусалимски, александријски и грузијски патријарси. Такође и, како стоји, „бугарски светитељ Јоаким Осоговски”.
Више стотина светитеља, владара и делатника је са именом Јован (Иоанн): Богослов, Схоластик, Посник, Граматик, Век, Калек, Рилски, Шангајски, Тоболски, Крестјанкин, Маслов, 23 римске папе, почевши од 4. века, византијски имератори (Ласкар, Кантакузен, Палеолог), цариградски патријарси, руски цареви (Грозни) и кнезови.
ХРАМ У МАДРИДУ
Руска Православна Црква је одлучила да и у Мадриду сагради катедрални храм. У изгледу је изнајмљивање грађевинског земљишта од 756 квадратних метара у северном престоничком елитном рејону Орталеса, на 75 година.
Председник Русије Д. Медведев је са супругом прошле године посетио Шпанију и подржао намеру да се сагради храм. Ова земља је под јурисдикцијом коруснске архиепископије, чије је седиште у Паризу. У Мадриду живи велика кнегиња Марија Владимировна, која је на челу дома Романових. Недавно је донета одлука да се у Паризу сагради саборни храм, а у Немачкој ће се ускоро основати пет руских парохија.
КОМПЈУТЕРСКО ПОВЕЗИВАЊЕ
Руска Црква приступа „Јединственој аутоматизацији информативног система” (ЕАИС) богословских академија и свих петнаест богословија. Школски комитет патријаршије, на чијем челу је архиепископ верејски Евгеније, по други пут за пола године размотрио је све димензије овог пројекта коме се одмах приступа.
Систем умрежења мора бити у складу са руским законом о заштити личних података. Пажња се обраћа такође и на безбедност система и начин приступа. Све црквеношколске установе већ годинама имају своје интернет-странице на којима се презентује обиман материјал.
На овом заседању разматран је документ „Трансформација духовног образовања”, на коме се још ради.
ДВОБРАЧНОСТ
Румунски патријарх Данијел, који је устоличен 2007. године, сада тражи решење за не својом кривицом разведене свештенике и оне који су ступили у други брак. Таквих у земљи има око пет стотина, епархије су биле замољене да доставе тачне податке. Они не би могли даље да свештенослуже, старији би били пензионисани, а млађи би добили посао у црквеној администрацији, просвети или медијима. Црква ће покушати да реши канонски „нерегуларно стање које влада већ деценијама”.
Како је речено, ранији првојерарси, Јустинијан (патријарх 1948-1977), Јустин (1977-1986) и Теоктист (1986-2007) допуштали су, у време комунизма, од случаја до случаја, да свештеници после развода или као удовци живе у другој брачној заједници, без црквеног венчања, пошто није било довољно свештеника.
СОФИЈСКА ПАТРИЈАРШИЈА
Свети Синод је на седници 15. јуна донео одлуку о премештању двојице викарних епископа. Епископ константијски Антоније, до сада задужен за мисију у смљенској области, такође и за исламизоване Бугаре, прелази у Берлин, ради помагања тамошњем старом митрополиту Симеону. Драговитијски епископ Данило, викар у Неврокопу, у будуће ће помагати остарелом митрополиту у Америци, Јосифу.
Свети Синод осуђује дозвољену геј-параду сматрајући је штетном за физичко и духовно здравље народа, рушењем традиционалног поретка и вредности бугарског народа и саблазан за младе и децу.
Припрема се одговор на Цркви званично постављено питање о њеном ставу у вези „феномена видовњаштва” који је, како се у бугарској јавности и шире сматрало, присутан код „баба-Ванге” (1911- 1996). Последњих 20 година, она је живела у селу Рупите у Благојевградској области. О њој се у Бугарској још дискутује и полемише.
Како Црква у Бугарској већ деценијама примењује нови календар, старокалендарци, окупљени од 1993. око епископа тријадицког Фотија у „Бугарску старостилну православну цркву”, сматрају се од канонске цркве расколницима, следбеницима такозваног „књажевског раскола”. Књажево је место крај Софије у коме је старостилни манастир. Њихов свештеник Валентин Христов Тодоров, који служи у софијском храму Успења Богородице, послао је патријаршији „покајно писмо”. Синод је одлучио да га прими јер се покајао, али сви они које је крстио морају примити тајну Миропомазања. Након тога ће моћи приступити светом Причешћу. Сам свештеник ће бити поново рукоположен како би био „канонски клирик Цркве”, саопштио је Синод.
Поздрављено је одржавање научне конференције 21. и 22. јуна у Софији поводом 1100. годишњице престављења светог Наума Охридског, уз подршку Министарства образовања.
Размотрен је свебалкански и свесловенски значај овог светитеља.
ВЕНЧАЊА У МАНАСТИРУ
Свети Синод Бугарске Православне Цркве размотрио је прошлогодишњу забрану ставропигијалним манастирима, којих има три, да обављају обред венчања, пошто манастири немају право у случају потребе да покрену поступак развода, већ се то може водити само од најближе митрополије. Укинута је забрана Бачковском манастиру, с тим да прибавља дозволу за свако венчање од митрополита у Пловдиву. Игуман овог манастира, епископ Борис, напомиње да венчање у овом манастиру траже првенствено Бугари који живе у иностранству, због чудотворне иконе Богородице која се ту чува. Уједно, „јефтиније” је него у градским црквама, само 50 лева. И обред је, каже епископ, другачији, нема хора, не звоне звона, она звоне само кад дође патријарх или је велики празник. „Младоженци” (они који су венчани) могу прву брачну ноћ, уз надокнаду, да преноће у манастирском конаку.
Ставропигијални Тројански манастир затражио је такође укидање забране, мада је суздржан по овом питању. Венчања доносе приходе, боље да их јеромонаси не обављају, „то није као крштење”. Рилски манастир је остао при томе да се у њему не обављају венчања.
ПОДРШКА ИТАЛИЈИ
Православне цркве Румуније, Бугарске и Украјине изразиле су подршку Италији по питању спора пред Међународним судом за људска права у Стразбуру. који је затражио да се уклоне распећа из државних школа свих нивоа. Коначна судска одлука се очекује ових дана.
Свети Синод у Софији је затражио од премијера Борисова да Бугарска у Европском суду подржи Италију. Подржава се иницијатива 37 професора права из 11 земаља да се помогне Италији, оптуженој при овом суду. Свака земља треба да има право да самостално регулише свој однос према религији, у складу са националном традицијом, историјом и културом.
Румунска патријаршија истиче да она има у Италији преко милион верника. Судску одлуку сматра неправедном, јер се њоме ниподаштава улога хришћанства у европским народима. Свако друштво има символе, а крст то поготово јесте.
СУЗБИЈАЊЕ НАРКОМАНИЈЕ
Поводом 26. јуна, Светског дана сузбијања дроге, уведеног 2003. од стране Уједињених нација, архиепископ атински Јероним објавио је посланицу о овом злу које посебно погађа младе, „њихов психички и физички интегритет”. Младима треба дати оптимизам и борбеност, да свој живот воде на правилан начин. Архиепископ наглашава да је посећивао центре за рехабилитацију, у очима пацијената видео је жељу за животом, за радошћу, за обновом свакодневице. У њима је борба коју желе да добију. Да ли су они покушавали да дрогом изађу из „слепе улице”? Велику одговорност има просветни систем, међутим такође и породично окружење. И Црква има грешке и пропусте према младима, нека нам опросте због тога. Црква је, пак, спремна да им понуди пријатељство и подршку, да их подржи у налажењу смисла живота., да предузму кораке ка стварању себи света без зависности.
НОВ САВЕЗ ЦРКАВА
Преко две стотине цркава реформатске (калвинистичке) традиције из 80 земаља света, са око 80 милиона верника, основале су 18. јуна нову светску црквену организацију под називом „Светска заједница реформисаних цркава”. Скуп је одржан у америчком граду Гренд Репидс (Мичиген). Оне су до сада биле чланице „Реформисаног светског савеза” и традиционалистичког „Реформисаног екуменског савеза”.
ССЦ (Светски савет цркава) најавио је да ће сарађивати са новом организацијом, пошто су све чланице укључене у његов рад. Генерални секретар Твејт присуствовао је овом уједињењу. Седиште ће бити у Женеви.