Kroz hrišćanski svet

Novosti iz hrišćanskog sveta:

CARIGRADSKA PATRIJARŠIJA
Evropski sud za ljudska prava, čije je sedište u Strazburu, doneo je sredinom juna odluku u korist Carigradske patrijaršije. Postupak je trajao 13 godina. Turskoj se nalaže da odmah preda u vlasništvo patrijaršiji ogromno zdanje na Prinčevskom ostrvu Bujuk-adi, u kome je do konfiskacije 1964. bilo crkveno sirotište. Zgradu je 1903. kupila jedna bogata carigradska Grkinja i poklonila patrijaršiji..
Turska na ovo rešenje nema pravo žalbe. Premijer Erdogan je prošle godine izjavio da će Ankara prihvatiti odluku Suda, ma kakva ona bila. Presuda je izuzetno važna sa pravnog stanovišta, jer patrijaršija ovim postaje pravni subjekt, međunarodnopravno prihvaćen, mada ga u Turskoj nema. Država priznaje samo zadužbine, vakufe, taj status imaju parohije. Sada je Ankara dovedena u situaciju da Sud koji ona priznaje, jednoj domaćoj ustanovi reguliže položaj koji joj je neprestano osporavan.
KODEKS ZA MOSKOVLjANE
Ruska patrijaršija je podržala ideju predsednika prestoničkog Komiteta za međureligijske i međunacionalne odnose M. Solomenceva da se pristupi izradi kodeksa ophođenja onih koji žive u Moskvi. U poslednje vreme su zabeleženi slučajevi netolerancije, vređanja, čak i ubistava na versko-nacionalnoj osnovi. Oni koji nisu Rusi, i oni koji nisu pravoslavne vere, čine preko 15% stanovnika, pripadnici su 160 raznih zajednica. U Moskvi živi oko 11 miliona stanovnika, deset puta više nego 1900. Preko 100.000 je, odvojeno, Ukrajinaca, Jermena, Tatara i Azera, slede Jevreji, Moldavci, Tadžiki, Uzbeki, Kinezi, Oseti i brojni drugi.
Solomencev traži da se, na primer, na terasama stanova ne peče roštilj, u stanovima ne kolju kurbanska jagnjad, da se ulicom ne ide u narodnim nošnjama i ne razgovara na neruskom jeziku. „Kodeks Moskviča (Moskovljana)” treba razraditi zajedno sa istoričarima, kulturolozima i predstavnicima manjina, uz konsultaciju javnosti. Patrijaršija takođe smatra da oni koji žive u prestonici treba da dobro govore ruski jezik, poznaju rusku kulturu, uvažavaju istoriju i tradiciju. O drugim detaljima predloga Crkva nije zauzela konačan stav.
CRKVENI PRIHODI
Prihodi koje Moskovska patrijaršija ostvaruje od priloga vernika, prodaje sveća, knjiga, ikona i drugog, nedovoljni su da pokriju izdatke. Da su joj vraćene nekretnine koje je nekada posedovala, stanje bi bilo drugačije.
Mitropolit volokolamski Ilarion je izjavio da se Crkva trudi da ima „stabilne prihode”. Sada oni dostižu oko 500 miliona dolara godišnje. Svaka parohija (ima ih oko 19.000) je pravno lice sa prihodom i rashodom, što važi i za oko 500 manastira i 130 eparhija. Na Zapadu, smatra mitropolit, stalnost priliva postoji, vernici su u stanju da, zbog većih plata, u prilozima budu darežljiviji, misleći pri tom i na crkveni porez koji postoji u više zemalja. U brojnim ruskim eparhijama, arhijereji za određene projekte traže „sponzore”, što, međutim, nije „normalna situacija”. Troškovi za električnu i drugu energiju su veliki, razne obnove staju mnogo, a Crkva ima i druge „mnogomilionske izdatke”. Tvrdnja da je Crkva bogata predstavlja mit. Mitropolit demantuje staru priču da je Crkva učestvovala pre desetak godina neko vreme u ilegalnom uvozu cigareta i alkohola. Molio je patrijarha da to sam demantuje.
Crkvi prihode stvara proizvodnja raznih bogoslužbenih i drugih predmeta u preduzeću „Sofrino”, kao i hotel u Moskvi „Danilovski”. Glavni knjigovođa patrijaršije, Natalija Derjuskina, koja vodi svu evidenciju prihoda i rashoda, iznela je da skoro polovina budžeta Crkve ide na duhovne akademije i bogoslovije. Eparhije uplaćuju u centralnu kasu 6 % svojih prihoda, a moskovske parohije 22%. Uplate eparhija pokrivaju manje od trećine izdataka patrijaršije. Patrijarh Kiril je nedavno izjavio da su finansije „problematičan aspekt crkvenog života”. Moralo se već ove godine pristupiti redukciji restauracija, svetska privredna kriza pogodila je i Rusiju. Crkva je, kao i druge „verske organizacije” unete u federalni registar, obavezna da državi podnese godišnji finansijski izveštaj.
NOVI TOM ENCIKLOPEDIJE
Veoma kratko posle 22, izašao je 23. tom „Pravoslavne enciklopedije”.  Prvi članak je posvećen Inokentiju Kaširskom a poslednji Jovanu Vlahu. Brojni svetitelji su sa imenom Inokentije, kao i trinaest rimskih papa. Od 1996. ruska Crkva ima „Orden svetog Inokentija Moskovskog” za misionarski i prosvetiteljski rad. Tekstovi su i na teme „institut”, „intronizacija”, „integrizam”, „interdikt”.
Ovaj tom obuhvata ličnosti sa imenom Joakim, a među njima su brojni carigradski, jerusalimski, aleksandrijski i gruzijski patrijarsi. Takođe i, kako stoji, „bugarski svetitelj Joakim Osogovski”.
Više stotina svetitelja, vladara i delatnika je sa imenom Jovan (Ioann): Bogoslov, Sholastik, Posnik, Gramatik, Vek, Kalek, Rilski, Šangajski, Tobolski, Krestjankin, Maslov, 23 rimske pape, počevši od 4. veka, vizantijski imeratori (Laskar, Kantakuzen, Paleolog), carigradski patrijarsi, ruski carevi (Grozni) i knezovi.
HRAM U MADRIDU
Ruska Pravoslavna Crkva je odlučila da i u Madridu sagradi katedralni hram. U izgledu je iznajmljivanje građevinskog zemljišta od 756 kvadratnih metara u severnom prestoničkom elitnom rejonu Ortalesa, na 75 godina.
Predsednik Rusije D. Medvedev je sa suprugom prošle godine posetio Španiju i podržao nameru da se sagradi hram. Ova zemlja je pod jurisdikcijom korusnske arhiepiskopije, čije je sedište u Parizu. U Madridu živi velika kneginja Marija Vladimirovna, koja je na čelu doma Romanovih. Nedavno je doneta odluka da se u Parizu sagradi saborni hram, a u Nemačkoj će se uskoro osnovati pet ruskih parohija.
KOMPJUTERSKO POVEZIVANjE
Ruska Crkva pristupa „Jedinstvenoj automatizaciji informativnog sistema” (EAIS) bogoslovskih akademija i svih petnaest bogoslovija. Školski komitet patrijaršije, na čijem čelu je arhiepiskop verejski Evgenije, po drugi put za pola godine razmotrio je sve dimenzije ovog projekta kome se odmah pristupa.
Sistem umreženja mora biti u skladu sa ruskim zakonom o zaštiti ličnih podataka. Pažnja se obraća takođe i na bezbednost sistema i način pristupa. Sve crkvenoškolske ustanove već godinama imaju svoje internet-stranice na kojima se prezentuje obiman materijal.
Na ovom zasedanju razmatran je dokument „Transformacija duhovnog obrazovanja”, na kome se još radi.
DVOBRAČNOST
Rumunski patrijarh Danijel, koji je ustoličen 2007. godine, sada traži rešenje za ne svojom krivicom razvedene sveštenike i one koji su stupili u drugi brak. Takvih u zemlji ima oko pet stotina, eparhije su bile zamoljene da dostave tačne podatke. Oni ne bi mogli dalje da sveštenosluže, stariji bi bili penzionisani, a mlađi bi dobili posao u crkvenoj administraciji, prosveti ili medijima. Crkva će pokušati da reši kanonski „neregularno stanje koje vlada već decenijama”.
Kako je rečeno, raniji prvojerarsi, Justinijan (patrijarh 1948-1977), Justin (1977-1986) i Teoktist (1986-2007) dopuštali su, u vreme komunizma, od slučaja do slučaja, da sveštenici posle razvoda ili kao udovci žive u drugoj bračnoj zajednici, bez crkvenog venčanja, pošto nije bilo dovoljno sveštenika.
SOFIJSKA PATRIJARŠIJA
Sveti Sinod je na sednici 15. juna doneo odluku o premeštanju dvojice vikarnih episkopa. Episkop konstantijski Antonije, do sada zadužen za misiju u smljenskoj oblasti, takođe i za islamizovane Bugare, prelazi u Berlin, radi pomaganja tamošnjem starom mitropolitu Simeonu. Dragovitijski episkop Danilo, vikar u Nevrokopu, u buduće će pomagati ostarelom mitropolitu u Americi, Josifu.
Sveti Sinod osuđuje dozvoljenu gej-paradu smatrajući je štetnom za fizičko i duhovno zdravlje naroda, rušenjem tradicionalnog poretka i vrednosti bugarskog naroda i sablazan za mlade i decu.
Priprema se odgovor na Crkvi zvanično postavljeno pitanje o njenom stavu u vezi „fenomena vidovnjaštva” koji je, kako se u bugarskoj javnosti i šire smatralo, prisutan kod „baba-Vange” (1911- 1996). Poslednjih 20 godina, ona je živela u selu Rupite u Blagojevgradskoj oblasti. O njoj se u Bugarskoj još diskutuje i polemiše.
Kako Crkva u Bugarskoj već decenijama primenjuje novi kalendar, starokalendarci, okupljeni od 1993. oko episkopa trijadickog Fotija u „Bugarsku starostilnu pravoslavnu crkvu”, smatraju se od kanonske crkve raskolnicima, sledbenicima takozvanog „knjaževskog raskola”. Knjaževo je mesto kraj Sofije u kome je starostilni manastir. Njihov sveštenik Valentin Hristov Todorov, koji služi u sofijskom hramu Uspenja Bogorodice, poslao je patrijaršiji „pokajno pismo”. Sinod je odlučio da ga primi jer se pokajao, ali svi oni koje je krstio moraju primiti tajnu Miropomazanja. Nakon toga će moći pristupiti svetom Pričešću. Sam sveštenik će biti ponovo rukopoložen kako bi bio „kanonski klirik Crkve”, saopštio je Sinod.
Pozdravljeno je održavanje naučne konferencije 21. i 22. juna u Sofiji povodom 1100. godišnjice prestavljenja svetog Nauma Ohridskog, uz podršku Ministarstva obrazovanja.
Razmotren je svebalkanski i sveslovenski značaj ovog svetitelja.
VENČANjA U MANASTIRU
Sveti Sinod Bugarske Pravoslavne Crkve razmotrio je prošlogodišnju zabranu stavropigijalnim manastirima, kojih ima tri, da obavljaju obred venčanja, pošto manastiri nemaju pravo u slučaju potrebe da pokrenu postupak razvoda, već se to može voditi samo od najbliže mitropolije. Ukinuta je zabrana Bačkovskom manastiru, s tim da pribavlja dozvolu za svako venčanje od mitropolita u Plovdivu. Iguman ovog manastira, episkop Boris, napominje da venčanje u ovom manastiru traže prvenstveno Bugari koji žive u inostranstvu, zbog čudotvorne ikone Bogorodice koja se tu čuva. Ujedno, „jeftinije” je nego u gradskim crkvama, samo 50 leva. I obred je, kaže episkop, drugačiji, nema hora, ne zvone zvona, ona zvone samo kad dođe patrijarh ili je veliki praznik. „Mladoženci” (oni koji su venčani) mogu prvu bračnu noć, uz nadoknadu, da prenoće u manastirskom konaku.
Stavropigijalni Trojanski manastir zatražio je takođe ukidanje zabrane, mada je suzdržan po ovom pitanju. Venčanja donose prihode, bolje da ih jeromonasi ne obavljaju, „to nije kao krštenje”. Rilski manastir je ostao pri tome da se u njemu ne obavljaju venčanja.
PODRŠKA ITALIJI
Pravoslavne crkve Rumunije, Bugarske i Ukrajine izrazile su podršku Italiji po pitanju spora pred Međunarodnim sudom za ljudska prava u Strazburu. koji je zatražio da se uklone raspeća iz državnih škola svih nivoa. Konačna sudska odluka se očekuje ovih dana.
Sveti Sinod u Sofiji je zatražio od premijera Borisova da Bugarska u Evropskom sudu podrži Italiju. Podržava se inicijativa 37 profesora prava iz 11 zemalja da se pomogne Italiji, optuženoj pri ovom sudu. Svaka zemlja treba da ima pravo da samostalno reguliše svoj odnos prema religiji, u skladu sa nacionalnom tradicijom, istorijom i kulturom.
Rumunska patrijaršija ističe da ona ima u Italiji preko milion vernika. Sudsku odluku smatra nepravednom, jer se njome nipodaštava uloga hrišćanstva u evropskim narodima. Svako društvo ima simvole, a krst to pogotovo jeste.
SUZBIJANjE NARKOMANIJE
Povodom 26. juna, Svetskog dana suzbijanja droge, uvedenog 2003. od strane Ujedinjenih nacija, arhiepiskop atinski Jeronim objavio je poslanicu o ovom zlu koje posebno pogađa mlade, „njihov psihički i fizički integritet”. Mladima treba dati optimizam i borbenost, da svoj život vode na pravilan način. Arhiepiskop naglašava da je posećivao centre za rehabilitaciju, u očima pacijenata video je želju za životom, za radošću, za obnovom svakodnevice. U njima je borba koju žele da dobiju. Da li su oni pokušavali da drogom izađu iz „slepe ulice”? Veliku odgovornost ima prosvetni sistem, međutim takođe i porodično okruženje. I Crkva ima greške i propuste prema mladima, neka nam oproste zbog toga. Crkva je, pak, spremna da im ponudi prijateljstvo i podršku, da ih podrži u nalaženju smisla života., da preduzmu korake ka stvaranju sebi sveta bez zavisnosti.
NOV SAVEZ CRKAVA
Preko dve stotine crkava reformatske (kalvinističke) tradicije iz 80 zemalja sveta, sa oko 80 miliona vernika, osnovale su 18. juna novu svetsku crkvenu organizaciju pod nazivom „Svetska zajednica reformisanih crkava”. Skup je održan u američkom gradu Grend Repids (Mičigen). One su do sada bile članice „Reformisanog svetskog saveza” i tradicionalističkog „Reformisanog ekumenskog saveza”.
SSC (Svetski savet crkava) najavio je da će sarađivati sa novom organizacijom, pošto su sve članice uključene u njegov rad. Generalni sekretar Tvejt prisustvovao je ovom ujedinjenju. Sedište će biti u Ženevi.