Миленијум катедрале

На позив евангеличког лутеранског бискупа др Фридриха Вебера са седиштем у Брауншвајгу и римокатоличког бискупа Норберта Треле-а из Хилдесхајма, а благословом Његове Светости патријарха српског Г. Иринеја, протојереј-ставрофор Петар Лукић, старешина Саборне цркве у Београду, учествовао је у прослави хиљадугодишњице Катедрале у Хилдесхајму (Немачка), од 4. до 6. јуна 2010.г. Високопречасног протојереја Лукића пратио је протођакон Радомир Ракић.

Замисао органиозатора овог јубилеја била је да се позову само поједини декани (старешине) саборних цркава - катедрала, из хришћанског света и, од православних само београдска Саборна црква! Утолико је била већа част и обавеза. Иначе, све време одржавања свечаности у њима је учествовао митрополит Цариградске патријаршије за Немачку, високопреосвећени Августин, председник  новоустановљене Епископске православне конференције.  
С обзиром на то да се управо на самом почетку светковања  ове годишњице 4. јуна требало да прикажу све позване и  заступљене катедралне  цркве, било предавањем, црквеном песмом, или видео записом, братство београдског храма је припремило један видео запис о Саборној цркви уз пратњу богослужбене песме  Тебе појем  у извођењу Првог београдског певачког друштва, што је, поред уводног излагања протојереја Лукића,  код присутних изазвало дивљење. Протојереј Лукић је истакао и да овде долази с благословом Његове Светости патријарха српског Иринеја, као и овдашњег српског православног епископа средњоевропског Константина.
Упечатљиво је било изложење историје и духовне улоге саме катедрале слављенице у Хилдесхајму. Хилдесхајмски бискуп Бернвард је подигао бенедиктински манастир 996.године, да би 1010. г. ударио темеље цркви св. арханђела Михаила на градској узвишици. Цркву је осветио 1022. г. „у част Господа нашега и Спаситеља Исуса Христа и Пресвете Богородице, увек Дјеве Марије, и Животворног Крста, под нарочитом заштитом светог арханђела Михаила и свих небеских сила“.  Иначе, бискуп Бернвард је проглашен за светога 1192.г.
У  време Реформације, управо 1542.г., црква св. Михаила је постала евангеличка парохијска црква, док је  бенедиктински манастир и даље наставио  духовни живот. У крипти су монаси и даље држали своја богослужења, да је крипта и до данас остала римокатоличка, па је тако  Катедрала св. Михаила у Хилдесхајму једна од 64 тзв. симултаних цркава у Немачкој.
Услед секуларизације манастир је 1803. г. укинут. Црква је затворена и почела служити за световне сврхе, да би касније била шеталиште ометених у развоју и још касније - 1844. г. евангеличка општина је примила назад цркву, на којој су почев од  1855. и 1907. били извођени масовни рестаураторски радови. Приликом америчког бомбардовања Хилдесхајма 22. марта 1945.г.  запаљена је и црква; данашњи изглед катедрала је добила приликом  послератне обнове. Катедрала је као светско наслеђе под заштитом Унеска.
Врхунац светковања овога дана одвијао се на градском тргу пред већницом, на којем је на подијуму одржана екуменска молитва за мир у свету, посебно са освртом на предвиђене демонстрације десничара. У присуству хиљаду верника, уз учешће црквеног хора, дувачког оркестра, било је лепо видети многе обучене у беле мајице с плавим натписом «Анђео противе деснице».
Екуменско богослужење у самој катедрали св. Михаила одржано је у  6. јуна;  у литургијске одоре били су обучени евангелички лутерански бискуп Вебер (он је и проповедао) и римокатолички бискуп Треле, као и неколико других великодостојника.  Вредно је напоменути да је овом приликом прочитан Никео-цариградски символ вере без додатка „и од Сина“ (филиокве), а читао га је митрополит Августин.
За време службе представници позваних катедрала потписали су декларацију у којој се залажу за неприкосновеност живота, за достојанство човека, хришћанско наслеђе у Европи, за верско образовање и за слободно исповедање вере. У име београдске Саборне цркве овај документ је потписао протојереј Петар Лукић, и овом приликом одржао поздравно слово подржавши начела декларације као општехришћанска и нагласао њихов значај како данашња Европа не би од Богочовека направила човекобога. Том приликом он је свечано уручио дивну икону св. арханђела Михаила суперинтенденту Хилдесхајмске катедрале преч. Хелмуту Асману, па су је могли сви присутни видети и поколонити јој се.  На икони је с предње стране постављена позлаћена плочица на којој је на српском и немачком језику изгравиран следећи текст:  Катедрали св. арханђела Михаила у Хилдесхајму поводом 1000-годишњег јубилеја у молитвеној свези Саборна црква св. арханђела Михаила у Београду, јун 2010. У ствари, био је то и једини поклон који је нека делегација приложила! А с обзиром на то да међу лутеранима нема богослужбеног иконопоштовања, за ово свечано богослужење била је позајмљена једна друга икона са приказом св. арханђела Михаила од српске цркве у Хановеру.  Међутим, београдски поклон остаће на престолу ове  миленијумске слављенице за даља нека поколења, не само ради молитвеног сећања, него и као знак и свеза љубави и сестринства између двеју катедрала.