Централна прослава Видовдана на Косову и Метохији почела је Св. архијерејском Литургијом коју је служио Његова Светост Патријарх српски Иринеј уз саслужење Митрополита Амфилохија, Епископа Атанасија и Епископа Теодосија као и двадесетак свештенослужитеља из више Епархија СПЦ. У Светој Литургији која је служена на подијуму испред Грачаничког храма, који је био мали да прими све присутне, учествовало је више стотина верника са Косова и Метохија и целе Србије.
У Литургији је учествовао и већи број монаха и монахиња, међу којима су биле и игуманија пећка мати Февронија, игуманија жичка мати Јелена и игуманија грачаничка мати Ефросинија.Државу Србију на свечаности представљали су министар за Косово и Метохију Горан Богдановић и министар вера проф. др Богољуб Шијаковић са сарадницима. Поред њих, Св. Литургији и парастосу на Газиместану присуствовали су амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Конузин за својим сарадницима и групом руских кадета, шеф руске канцеларије на Косову и Метохији Андреј Шугуров, шеф грчке канцеларије на Косову и специјални ЕУ представник за српску баштину на Косову и Метохији, Димитрис Мосхопулос, шеф норвешке канцеларије на Косову и велики добротвор хуманитарних акција за српске повратнике на Косово и Метохију, Свере Јохан Квале, као и још неколико других страних дипломата.
У својој видовданској беседи Патријарх српски Иринеј говорио је речима јеванђелске мудрости и љубави нагалашавајући значај празника и узвишености лика Св. Кнеза Лазара. Враћајући се времену у коме живимо, Патријарх Иринеј истакао је у Грачаници да је Косово за Србе света земља, најсветије парче отаџбине. „Ми смо данас дошли да се поклонимо онима који су себе жртвовали, највећој жртви у историји хришћанског народа.“ Патријарх српски Иринеј поручио је да албански народ има неспорно право да постоји на Косову и Метохији, али да то право имају и Срби, којима је Космет вековна отаџбина. Патријарх Иринеј је, у видовданској беседи, изразио наду да ће за Косово и Метохију бити нађено решење које ће задовољити обе стране - и српску и албанску. „Решење које ће задовољити само једну страну није решење, већ разлог за раздор, а то не желимо ни ми, ни они који на Косову хоће да имају своју земљу и своју државу. Ова земља припада нама као историјском народу на овим просторима, али припада и онима који су са нама, и ми се надамо решењу које ће задовољити обе стране“, рекао је Патријарх српски.
Након Св. Литургије, Епископ Теодосије поделио је ордене Мајке Југовића мајкама најмногодетнијих породица. Игуманија Ефросинија са сестрама приредила је за све званице и присутни народ празнични ручак.
ПАРАСТОС НА ГАЗИМЕСТАНУ
Од 13 часова, када се сакупила већина народа која је из разних крајева Србије кренула на Косово и Метохију, одржан је традиционални парастос погинулим српским ратницима у Косовском боју 1389. године на Газиместану. Пред спомен обележјем Косовским јунацима окупило се неколико хиљада људи из Србије, Црне Горе и Републике Српске. Група монаха је пре почетка парастоса отпевала српску химну „Боже правде“, а руски кадети су потом отпевали и руску химну у знак традиционалног пријатељства и заједништва наша два народа.
Обраћајући се окупљенима Митрополит Амфилохије, који обавља дужност Мјестобљуститеља Епархије рашко-призренске, беседио је о Св. Кнезу Лазару који је одлучио да је боље славно изгубити живот него ли срамно живети. „Од тада до данас на овом месту се настаљају те борбе између зла и добра, између мржње и љубави, између правде и неправде, између истине и лажи, између насиља и слободе...“, рекао је Митрополит Амфилохије, указујући да Косовски завет има дубоки евенђелски смисао и вековима духовно и историјски усмерава српски народ.
Овогодишњом прославом Видовдана још једном је потврђено да се српски народ вековима окупља око Светога Кнеза и његове жртве на Косову Пољу као кључног елемента српског духовног и националног јединства. Косовским заветом, служећи Богу и народу, непрестано се уграђујемо у ткиво Цркве сведочећи Светотројични начин постојања. Зато је Видовдан у историји српског народа био не дан сећања на мртве, већ дан сећања на живот будући који су давне 1389. године изабрали и својом жртвом за ближње потврдили Српски кнез и његов народ бранећи своје светиње и своју веру. Парастосом на Газиместану завршене су Видовданске свечаности које су окупиле до сада највећи број верног народа из свих српских крајева у послератном периоду. |
