Svečano proslavljen Vidovdan na Kosovu

Centralna proslava Vidovdana na Kosovu i Metohiji počela je Sv. arhijerejskom Liturgijom koju je služio Njegova Svetost Patrijarh srpski Irinej uz sasluženje Mitropolita Amfilohija, Episkopa Atanasija i Episkopa Teodosija kao i dvadesetak sveštenoslužitelja iz više Eparhija SPC. U Svetoj Liturgiji koja je služena na podijumu ispred Gračaničkog hrama, koji je bio mali da primi sve prisutne, učestvovalo je više stotina vernika sa Kosova i Metohija i cele Srbije.

U Liturgiji je učestvovao i veći broj monaha i monahinja, među kojima su bile i igumanija pećka mati Fevronija, igumanija žička mati Jelena i igumanija gračanička mati Efrosinija.Državu Srbiju na svečanosti predstavljali su ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović i ministar vera prof. dr Bogoljub Šijaković sa saradnicima. Pored njih, Sv. Liturgiji i parastosu na Gazimestanu prisustvovali su ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Konuzin za svojim saradnicima i grupom ruskih kadeta, šef ruske kancelarije na Kosovu i Metohiji Andrej Šugurov, šef grčke kancelarije na Kosovu i specijalni EU predstavnik za srpsku baštinu na Kosovu i Metohiji, Dimitris Moshopulos, šef norveške kancelarije na Kosovu i veliki dobrotvor humanitarnih akcija za srpske povratnike na Kosovo i Metohiju, Svere Johan Kvale, kao i još nekoliko drugih stranih diplomata.

U svojoj vidovdanskoj besedi Patrijarh srpski Irinej govorio je rečima jevanđelske mudrosti i ljubavi nagalašavajući značaj praznika i uzvišenosti lika Sv. Kneza Lazara. Vraćajući se vremenu u kome živimo, Patrijarh Irinej istakao je u Gračanici da je Kosovo za Srbe sveta zemlja, najsvetije parče otadžbine. „Mi smo danas došli da se poklonimo onima koji su sebe žrtvovali, najvećoj žrtvi u istoriji hrišćanskog naroda.“ Patrijarh srpski Irinej poručio je da albanski narod ima nesporno pravo da postoji na Kosovu i Metohiji, ali da to pravo imaju i Srbi, kojima je Kosmet vekovna otadžbina. Patrijarh Irinej je, u vidovdanskoj besedi, izrazio nadu da će za Kosovo i Metohiju biti nađeno rešenje koje će zadovoljiti obe strane - i srpsku i albansku. „Rešenje koje će zadovoljiti samo jednu stranu nije rešenje, već razlog za razdor, a to ne želimo ni mi, ni oni koji na Kosovu hoće da imaju svoju zemlju i svoju državu. Ova zemlja pripada nama kao istorijskom narodu na ovim prostorima, ali pripada i onima koji su sa nama, i mi se nadamo rešenju koje će zadovoljiti obe strane“, rekao je Patrijarh srpski.
Nakon Sv. Liturgije, Episkop Teodosije podelio je ordene Majke Jugovića majkama najmnogodetnijih porodica. Igumanija Efrosinija sa sestrama priredila je za sve zvanice i prisutni narod praznični ručak.
PARASTOS NA GAZIMESTANU
Od 13 časova, kada se sakupila većina naroda koja je iz raznih krajeva Srbije krenula na Kosovo i Metohiju, održan je tradicionalni parastos poginulim srpskim ratnicima u Kosovskom boju 1389. godine na Gazimestanu. Pred spomen obeležjem Kosovskim junacima okupilo se nekoliko hiljada ljudi iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Grupa monaha je pre početka parastosa otpevala srpsku himnu „Bože pravde“, a ruski kadeti su potom otpevali i rusku himnu u znak tradicionalnog prijateljstva i zajedništva naša dva naroda.
Obraćajući se okupljenima Mitropolit Amfilohije, koji obavlja dužnost Mjestobljustitelja Eparhije raško-prizrenske, besedio je o Sv. Knezu Lazaru koji je odlučio da je bolje slavno izgubiti život nego li sramno živeti. „Od tada do danas na ovom mestu se nastaljaju te borbe između zla i dobra, između mržnje i ljubavi, između pravde i nepravde, između istine i laži, između nasilja i slobode...“, rekao je Mitropolit Amfilohije, ukazujući da Kosovski zavet ima duboki evenđelski smisao i vekovima duhovno i istorijski usmerava srpski narod.

Ovogodišnjom proslavom Vidovdana još jednom je potvrđeno da se srpski narod vekovima okuplja oko Svetoga Kneza i njegove žrtve na Kosovu Polju kao ključnog elementa srpskog duhovnog i nacionalnog jedinstva. Kosovskim zavetom, služeći Bogu i narodu, neprestano se ugrađujemo u tkivo Crkve svedočeći Svetotrojični način postojanja. Zato je Vidovdan u istoriji srpskog naroda bio ne dan sećanja na mrtve, već dan sećanja na život budući koji su davne 1389. godine izabrali i svojom žrtvom za bližnje potvrdili Srpski knez i njegov narod braneći svoje svetinje i svoju veru. Parastosom na Gazimestanu završene su Vidovdanske svečanosti koje su okupile do sada najveći broj vernog naroda iz svih srpskih krajeva u posleratnom periodu.