У Српској патријаршији, 22. јуна, уприличен је пријем за најбоље ученике Математичке гимназије из Београда. Велика је радост била бити са најбољим ученицима у Србији. Лука Милићевић, Душан Милијанчевић, Огњен Ивковић, Никола Мркшић, Михајло Цекић, Александар Васиљковић, Душан Перовић и Наташа Драговић су освајачи највећих медаља на међународним такмичењима из математике, физике и астрономије. Они су добитници бројних признања, међу којима и Светосавске награде Министарства просвете. Своје школовање ће наставити у Кембриџу и Бостону, на најбољим универзитетима из те области.
Наша Црква овим пријемом указује част, благослов и признање за њихов труд и успех, али и даје путоказ другим ученицима у Србији.
Узори и вредности који се промовишу у медијима не доприносе умногоме обнови и напретку нашег друштва. Због тога смо веома жељни оваквих примера. Тек њихово непрестано истицање помаже да се макар понуди алтернатива доминантним вредностима.
Последња истраживања научних Института о младима у Србији говоре да се узори у преко 50% случајева крећу међу ликовима са домаће естраде, а назначајнији разлози су њихово богатство и лагодан живот. Нема опредељења за науку, за учење и дициплинован рад. Подаци истраживања показују да већина младих своје слободно време не троши на читање и образовање, већ на играње комјутером и изласке у кафиће, а постоји и реална забринутост због процента од 30% младих који редовно конзумирају алкохол и цигарете.
Веома је важно да у тој борби, на попришту „срца човековог”, за сваког од нас буде представљен, понуђен и један и други пут. Зато је била велика радост и задовољство осетити пажњу коју наша Црква поклања младим људима који могу бити прави узор. Овај пријем је организован од стране Одбора за верску наставу АЕМ.
На почетку посете, уприличен је пријем на највишем нивоу, код Његове Светости Патријарха српског Иринеја. Пријему је присуствовао Епископ хвостански Атанасије, председник Одбора за верску наставу, јер су сви ученици у току свог четворогодишњег школовања похађали часове веронауке. Ово и јесте још један од разлога овог пријема.
Његова Светост патријарх Иринеј је упутио молитвене благослове и пожелео срећу и успех у будућем школовању и животу.
Да би постигли ове успехе, они су уложили велики труд. А бити на путу науке подразумева велико посвећење, одрицање, и дисциплину равну оној која је неопходна за хришћанско духовно узрастање.
Патријарх је изразио радост због тога: „Опредељење за трајно, дубоко, најдубље, најосмишљеније задовољство уласка у тајне науке, то је право задовољство, то је право осмишљавање живота. Ту човек добија право знање зашто је присутан у овоме свету о коме је нешто научио, и да узврати својим трудом и новим резултатима и примењивањем у областима свога рада”.
Важно је било рећи овим изузетно талентованим ученицима да је дар који имају поклон, и да што год је већи, он са собом носи већу одговорност и искушење. Бити свестан тог дара, и сазнања да кад би други чак и већи труд уложили у схватање ове науке, не би имали исте резултате. „Бадава сте добили, бадава и дајте” (Мт 10,8), на свој труд за умножење дарова додајте своју захвалност на дару, ставите се у службу, науке, својих ближњих, свог народа и целог човечанства. „А без Христа, сујетно је све образовање”, рекао је св. Јован Кроштантски.
Његова Светост патријарх Иринеј позвао је зато ученике да хармонично развијају своје личности, да се, поред науке, обогате основним истинама живота, вере, философије и културе. Позвао их је да посећују наше православне цркве у Бостону и у Лондону, да се укорене у својој вери и својој култури, која има шта свету да понуди.
Патријарх им је говорио о Пећкој Патријаршији, о Дечанима, Грачаници и о српској култури средњег века: „Ви сте настављачи и наследници дарова и наслеђа које народ има још од 13. века, и које се преко појединаца показују у својој највећој висини. Српски народ у вама гледа своју будућност, своје будуће Миланковиће и Милеве Ајнштајн и сличне њима. Да својим боравком у свету мењате мишљење које се неправедно и неосновано формирало о нашем народу, а то ћете најбоље да демантујете својим понашањем, својим радом, својим интересовањем из области у којима имате много дара смисла и талента”.
Оно што је нама важно је да, поред знања, ове младе људе краси врлина и поштење. Они су, како је рекао један од њих, Александар Васиљковић, сви из поштених породица, и њима је част и љубав према породици и земљи на првом месту.
Александар Васиљковић је рекао да су ученици свесни одговорности коју имају у сведочењу своје државе и своје Цркве, и да ће се својим животом трудити да буду прави наследици Светог Саве и других великих људи, и да ће моћи са поносом за себе да кажу да су Срби и светосавци. Владика Атанасије је рекао: „Ми, као мали народ, идемо не бројем, него квалитетом, да бисмо достигли оно што други велики народи постижу”.
У овом тренутку сви ученици су рекли да желе да се после школовања врате у своју земљу, на шта је Његова Светост додао „да као пчела тамо накупите знање, а да мед правите овде”. Никола Мркшић каже: „Надамо се да ћемо и у будућности моћи да напредујемо у науци, и у неком тренутку имати неки утицај да земљи помогнемо стручношћу и образовањем, да своју земљу осавременимо”. На дар од српског патријарха сви су добили грб Српске Цркве, а свом патријарху су, у знак сећања на сусрет, поклонили успомену са једног такмичења на Кавказу: камен са 3200 метара висине у руској дрвеној кутији, као и монографије Математичке гимназије.
У току посете Патријаршији, ученици су обишли и Музеј СПЦ, где су видели плашт св. Кнeза Лазара, направљен пре 1389, плаштаницу краља Милутина, иконе и другo благо наше Цркве и народа. 
На крају су су се помолили и у придворској капели Светога Симеона Мироточивог. Највећи утисак носе ученици који су били у Патријаршији, на чему су веома захвални, а циљ ове посете није само да се ода признање њима и Математичкој гимназији за изузетне успехе, већ да се јасно укаже којим путем треба да се креће наше друштво, какви треба да буду наши узори и какво треба да буде наше образовање и васпитање омладине.
С Божјом помоћу на том путу, поред Математичке гимназије, нека буду и друге школе у Србији, и образовни систем и у њему веронаука, и наше целокупно друштво и медији. То је пут труда и службе, пут Христов, пут Светог Саве. |
