Talenat staviti u službu Crkve i Otadžbine

U Srpskoj patrijaršiji, 22. juna, upriličen je prijem za najbolje učenike Matematičke gimnazije iz Beograda. Velika je radost bila biti sa najboljim učenicima u Srbiji. Luka Milićević, Dušan Milijančević, Ognjen Ivković, Nikola Mrkšić, Mihajlo Cekić, Aleksandar Vasiljković, Dušan Perović i Nataša Dragović su osvajači najvećih medalja na međunarodnim takmičenjima iz matematike, fizike i astronomije. Oni su dobitnici brojnih priznanja, među kojima i Svetosavske nagrade Ministarstva prosvete. Svoje školovanje će nastaviti u Kembridžu i Bostonu, na najboljim univerzitetima iz te oblasti.

Naša Crkva ovim prijemom ukazuje čast, blagoslov i priznanje za njihov trud i uspeh, ali i daje putokaz drugim učenicima u Srbiji.
Uzori i vrednosti koji se promovišu u medijima ne doprinose umnogome obnovi i napretku našeg društva. Zbog toga smo veoma željni ovakvih primera. Tek njihovo neprestano isticanje pomaže da se makar ponudi alternativa dominantnim vrednostima.
Poslednja istraživanja naučnih Instituta o mladima u Srbiji govore da se uzori u preko 50% slučajeva kreću među likovima sa domaće estrade, a naznačajniji razlozi su njihovo bogatstvo i lagodan život. Nema opredeljenja za nauku, za učenje i diciplinovan rad. Podaci istraživanja pokazuju da većina mladih svoje slobodno vreme ne troši na čitanje i obrazovanje, već na igranje komjuterom i izlaske u kafiće, a postoji i realna zabrinutost zbog procenta od 30% mladih koji redovno konzumiraju alkohol i cigarete.

Veoma je važno da u toj borbi, na poprištu „srca čovekovog”, za svakog od nas bude predstavljen, ponuđen i jedan i drugi put. Zato je bila velika radost i zadovoljstvo osetiti pažnju koju naša Crkva poklanja mladim ljudima koji mogu biti pravi uzor. Ovaj prijem je organizovan od strane Odbora za versku nastavu AEM.
Na početku posete, upriličen je prijem na najvišem nivou, kod Njegove Svetosti Patrijarha srpskog Irineja. Prijemu je prisustvovao Episkop hvostanski Atanasije, predsednik Odbora za versku nastavu, jer su svi učenici u toku svog četvorogodišnjeg školovanja pohađali časove veronauke. Ovo i jeste još jedan od razloga ovog prijema.
Njegova Svetost patrijarh Irinej je uputio molitvene blagoslove i poželeo sreću i uspeh u budućem školovanju i životu.  
Da bi postigli ove uspehe, oni su uložili veliki trud. A biti na putu nauke podrazumeva veliko posvećenje, odricanje, i disciplinu ravnu onoj koja je neophodna za hrišćansko duhovno uzrastanje.
Patrijarh je izrazio radost zbog toga: „Opredeljenje za trajno, duboko, najdublje, najosmišljenije zadovoljstvo ulaska u tajne nauke, to je pravo zadovoljstvo, to je pravo osmišljavanje života. Tu čovek dobija pravo znanje zašto je prisutan u ovome svetu o kome je nešto naučio, i da uzvrati svojim trudom i novim rezultatima i primenjivanjem u oblastima svoga rada”.
Važno je bilo reći ovim izuzetno talentovanim učenicima da je dar koji imaju poklon, i da što god je veći, on sa sobom nosi veću odgovornost i iskušenje. Biti svestan tog dara, i saznanja da kad bi drugi čak i veći trud uložili u shvatanje ove nauke, ne bi imali iste rezultate. „Badava ste dobili, badava i dajte” (Mt 10,8), na svoj trud za umnoženje darova dodajte svoju zahvalnost na daru, stavite se u službu, nauke, svojih bližnjih, svog naroda i celog čovečanstva. „A bez Hrista, sujetno je sve obrazovanje”, rekao je sv. Jovan Kroštantski.
Njegova Svetost patrijarh Irinej pozvao je zato učenike da harmonično razvijaju svoje ličnosti, da se, pored nauke, obogate osnovnim istinama života, vere, filosofije i kulture. Pozvao ih je da posećuju naše pravoslavne crkve u Bostonu i u Londonu, da se ukorene u svojoj veri i svojoj kulturi, koja ima šta svetu da ponudi.
Patrijarh im je govorio o Pećkoj Patrijaršiji, o Dečanima, Gračanici i o srpskoj kulturi srednjeg veka: „Vi ste nastavljači i naslednici darova i nasleđa koje narod ima još od 13. veka, i koje se preko pojedinaca pokazuju u svojoj najvećoj visini. Srpski narod u vama gleda svoju budućnost, svoje buduće Milankoviće i Mileve Ajnštajn i slične njima. Da svojim boravkom u svetu menjate mišljenje koje se nepravedno i neosnovano formiralo o našem narodu, a to ćete najbolje da demantujete svojim ponašanjem, svojim radom, svojim interesovanjem iz oblasti u kojima imate mnogo dara smisla i talenta”.
Ono što je nama važno je da, pored znanja, ove mlade ljude krasi vrlina i poštenje. Oni su, kako je rekao jedan od njih, Aleksandar Vasiljković, svi iz poštenih porodica, i njima je čast i ljubav prema porodici i zemlji na prvom mestu.
Aleksandar Vasiljković je rekao da su učenici svesni odgovornosti koju imaju u svedočenju svoje države i svoje Crkve, i da će se svojim životom truditi da budu pravi nasledici Svetog Save i drugih velikih ljudi, i da će moći sa ponosom za sebe da kažu da su Srbi i svetosavci. Vladika Atanasije je rekao: „Mi, kao mali narod, idemo ne brojem, nego kvalitetom, da bismo dostigli ono što drugi veliki narodi postižu”.
U ovom trenutku svi učenici su rekli da žele da se posle školovanja vrate u svoju zemlju, na šta je Njegova Svetost dodao „da kao pčela tamo nakupite znanje, a da med pravite ovde”. Nikola Mrkšić kaže: „Nadamo se da ćemo i u budućnosti moći da napredujemo u nauci, i u nekom trenutku imati neki uticaj da zemlji pomognemo stručnošću i obrazovanjem, da svoju zemlju osavremenimo”. Na dar od srpskog patrijarha svi su dobili grb Srpske Crkve, a svom patrijarhu su, u znak sećanja na susret, poklonili uspomenu sa jednog takmičenja na Kavkazu: kamen sa 3200 metara visine u ruskoj drvenoj kutiji, kao i monografije Matematičke gimnazije.
U toku posete Patrijaršiji, učenici su obišli i Muzej SPC, gde su videli plašt sv. Kneza Lazara, napravljen pre 1389, plaštanicu kralja Milutina, ikone i drugo blago naše Crkve i naroda.

Na kraju su su se pomolili i u pridvorskoj kapeli Svetoga Simeona Mirotočivog. Najveći utisak nose učenici koji su bili u Patrijaršiji, na čemu su veoma zahvalni, a cilj ove posete nije samo da se oda priznanje njima i Matematičkoj gimnaziji za izuzetne uspehe, već da se jasno ukaže kojim putem treba da se kreće naše društvo, kakvi treba da budu naši uzori i kakvo treba da bude naše obrazovanje i vaspitanje omladine.
S Božjom pomoću na tom putu, pored Matematičke gimnazije, neka budu i druge škole u Srbiji, i obrazovni sistem i u njemu veronauka, i naše celokupno društvo i mediji. To je put truda i službe, put Hristov, put Svetog Save.