Тражење Зла и Царство Божије

Зар је око твоје зло..? (Мт.20,15) „Ходите благословени“ и „идите од мене, проклети“ (Мт.25;41,46)

А када дође Син Човјечији у слави својој и сви свети анђели са њим, тада ће сјести на пријесто славе своје. И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их једне од других као пастир што разлучује овце од јаради. И поставиће овце са десне стране себи, а јарад са лијеве. Тада ће рећи Цар онима што му стоје са десне стране: Ходите благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања свијета. Јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме; Наг бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми. Тада ће му одговорити праведници говорећи: Господе, када те видјесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо? Кад ли те видјесмо странца, и примисмо? Или нага, и одјенусмо? Кад ли те видјесмо болесна или у тамници, и дођосмо ти?И одговарајући Цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте. Тада ће рећи и онима што му стоје с лијеве стране: Идите од мене, проклети, у огањ вјечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим. Јер огладњех, и не дадосте ми да једем; ожедњех, и не напојисте ме; Странац бијах, и не примисте ме; наг бијах, и не одјенусте ме; болестан и у тамници бијах, и не посјетисте ме. Тад ће му одговорити и они говорећи: Господе, када те видјесмо гладна или жедна, или странца или нага, или болесна или у тамници, и не послужисмо ти? Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте. И ови ће отићи у муку вјечну, а праведници у живот вјечни.“ (Мт.25,31–46)
Ово је потпуна слика последњег Страшног Суда Божијег над људским родом. Господ ће се јавити као Цар и Судија света. Овом опису св. Апостола Матеја претходила је прича о талантима (Мт.25,14–30) која је слична причи о десет кеса блага (Лк.19,11-28). Господ ће људе одвојити једне од других  „као пастир што разлучује овце од јаради“ (Мт.25,32), јер су овце древни символ невиности и једноставности (Јн.10,7-14; 15,16–27; Пс.99,3; 73,1) а јарад су символ лоших особина (Јез.34,17).
ОДВАЈАЊЕ ДОБРА И ЗЛА
На олтарском прозору Немањине Богородичине Цркве у Студеници приказани су последњи догађаји историје – одвајање добра од зла. Ово одвајање ће претходити васпостављању Царства Божијег јер „неће ући у њега ништа нечисто, ни који чини гадост и лаж“ (Отк.21,27).
Догађаји последњих времена су приказани на најисточнијем делу храма. Овде се налазе докази да је власт „греходршца“ и „тамодршца“ (ове изразе користи св. Сава у Студеници око 1219. године) нарушена и да се приближава своме крају. Они подразумевају да ће Христос, по свом Другом доласку, дахом уста Својих (Светим Духом) убити Антихриста (2Сол.2,8), како се може и тумачити средишњи део студеничке композиције из 12. века. Овим догађајем (који је у Студеници, по неким озбиљним тумачењима, представљен победом василиска над змајем) васељена ће бити ослобођена од злих сила. Цео олтарски прозор има апокалиптични смисао и садржај, тј. упућује на крај историје и на Страшни суд, који ће бити по Другом доласку Господњем.
ОДВАЈАЊЕ ДОБРА
На десној страни поменуте композиције је лоза праведника са приказаном фигуром праведног монаха. Он чита свештене списе, чије проучавање је потпуно у складу са есхатолошком символиком целе десне стране композиције. И читање списа упућује на последња времена. Свети Максим Исповедник повезује завршетак божанског читања Јеванђеља на Светој Литургији са чињеницом да ће „пошто се ’успроповеда ово Јеванђеље Царства’, као што је писано, ’по целој васељени, за сведочанство свима народима... доћи крај’ (Мт.24,14), који ће се десити за време Другог доласка с неба ’са великом славом  великога Бога и Спаса нашега Исуса Христа’ (Тит.2,13). Јер, као што говори божански Апостол, ’Сâм Господ... са гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи ће с неба’ (1Сол.4,16) и извршиће освету над својим противницима, разлучивши помоћу светих анђела верне од неверних, и неправеднике од праведника (Мт.13,49), и проклете од светих.” Дакле, литургијско читање светог Јеванђеља, по овом Оцу, наговештава свршетак овога света. Он показује есхатолошки значај читања, тј. објављивања Јеванђеља које символизује Христов Други Долазак. Говори о приближавању суда свету и историји, о сућењу, тј. кулминацији кризе и решењу кризе (h` kri,sij = криза; уп. Јн.12,31; 3,19; 16,11) и коначном обелодањивању тога шта је истинито и добро, што ће ући у Царство Божије (како нам јасно износи Епископ Атанасије Јевтић у коментару на Мистагогију). Древни прикази лозе праведника и лозе грешника у Студеници олакшавају одговор на питање ко ће ући на Вечеру Царевог Сина (види: Мт.22,2–13), а ко ће бити за избацивање „у таму најкрајњу“ где ће „бити плач и шкргут зуба“ (Мт.22,13).
Између ове две лозе – десне и леве (добра и зла) је олтарски прозор Студенице кроз који се уистину појављује зора невечерњег дана јер је на њему већ објављена победа Христа над Антихристом и сатаном. Одвајање најављује вечну радост јер ће Христос, по Свом Другом доласку, дахом уста својих (Светим Духом) убити Антихриста и тиме испунити предсказано избављење читаве Његове творевине од власти ђавола и смрти.
ОДВАЈАЊЕ ЗЛА
Са супротне (леве) стране прозора налази се лоза страсти са фигуром немарног монаха. Обе стране упућују на последње догађаје Суда, тј. на раздвајање једних на десну страну, а других на леву страну, према поменутим речима у Мт.25,32. Студеничка скулптура приказује стремљење верника ка изласку пред лице Господње, а најисточнији део олтара је символ есхатона.
Тада ће, као што се указује, Господ разлучити праведнике од грешника. Прве ће поставити са десне стране Себи и рећи ће им: „Ходите, благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања света” (Мт.25,34), а онима са леве стране рећи ће: „Идите од мене, проклети, у огањ вечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим” (Мт.25,41).
„АКО ТРАЖИТЕ ЗЛО,
НАЋИ ЋЕТЕ ЗЛО“
Поменуто приближавање суда свету и историји, дакле, разрешиће кулминацију кризе која тишти сва хришћанска покољења од првог века до данас. Њоме се занимао и свети Апостол Павле када је говорио да „ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба...“ (1Сол.4,16) Потом је открио разлог писања овога, рекавши: „Тако утешавајте једни друге овим речима.“ (1Сол.4,18) Коначно решење кризе хришћанима ће донети утеху. Знајући то, они већ сада живе побожно имајући наду да ће после одвајања добрих од злих бити заједничари Божије славе и блаженства и да се та блажена заједница више никада неће раскинути, као што је овај Апостол рекао: „и тако ћемо свагда с Господом бити“ (1Сол.4,17).
Знајући да ће се десити разлучивање неправедника од праведника (види: Мт.13,49), и проклетих од светих сваки разуман човек може да се запита како може још за живота да се приближи Царству Божијем. Сразмерно откривању одговора на ово питање ће му се и откривати и шта га одводи са пута ка том циљу.
Жеља побожних за приближавањем Царству Христовом у њима рађа духовно оријентисање ка истом. Овде можемо навести пример Светога Саве, изразитог представника светле, радосне, добронамерне и облагодаћене монашке духовности. Он је превасходно заинтересован за Царство Божије, концентрисан на јављање Христово, и чека „Дан Господњи“ (2.Петр.3,10). Ово чекање је спојено са жељом да се изађе пред лице Божије, као што хришћанима налаже посланица св. Апостола Петра: „...какви треба да будете ви у светом владању и побожности, очекујући и желећи да скорије буде долазак Божијега Дана“ (2.Петр.3,11-12). Зато св. Сава каже: „Ум наш, дакле, нека буде на небесима у гледању на красоте рајске, на обитељи вечне, на анђеоске хорове...“
Чекање Христовог Доласка, жеља „да скорије буде долазак Божијега Дана“ (2.Петр.3,12) уз љубав према ближњима значиће и жељу за спасењем других. Ова жеља истискује било какво осуђивање ближњих. Овако настројен хришћанин зна за Закон Христов који упозорава: „А зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не осећаш? Или, како ћеш рећи брату своме: стани да ти извадим трун из ока твога; а ето брвно у оку твоме?“ (Мт7,3–4) Да не би био „лицемер“ он вади „најпре брвно из ока свога“ (види: Мт.7,5; Лк.6,42), тј. себе исправља, а другога види бољег од себе, види га као већ искупљеног љубављу Божијом.
Такав у другоме истражује добро, види у њему добро и налази га. Епископ Лаврентије је рекао: „Стекао сам духовно, дубоко уверење да што год тражите у човеку – то ћете и наћи. Ако тражите зло, наћи ћете зло. Ако тражите добро, благословени сте и наћи ћете добро и оно ће вам се вратити. Треба само разгрнути оно негативно око срца.“
Али, „ако тражите зло, наћи ћете зло“. Ко силно жели да у другоме пронађе зло, пронаћи ће га, па макар му се оно привиђало, тачније – макар га његов ум исконструисао, чему смо данас често сведоци. Сваки талентовани новинар може (ако само хоће) да из мноштва дневне штампе издвоји само описе негативних догађаја и оно негативно што је неко о некоме рекао или написао. Када такве „вести“ пробере он може од њих да направи тенденциозни извештај о томе шта се данас догађа и како свет живи и размишља. У таквом приказу неће бити места за радост и за благодат Божију, јер ће се у њему потенцирати само оно што је негативно. На тај чланак може ставити наслов – Права слика Србије, светâ, Европе, итд. У такво нешто неко може и поверовати мислећи да је то суштина стварности данашњице. Овакво усиљено „веровање“ заклања видик добра, спречава човека да спозна друге људе као добре, да увиди нечије добре намере и жеље. Али истина је сасвим другачија и она гласи: „Што год тражите у човеку – то ћете и наћи. Ако тражите зло, наћи ћете зло. Ако тражите добро, благословени сте и наћи ћете добро и оно ће вам се вратити.“
МОГУЋИ ПУТ ДО ХУЉЕЊА
Тенденциозно сагледавање света са негативне стране може да оштети  и изопачи нечији ум до те мере да човек не буде у стању да на било шта гледа другачије, ведрије, него да у свему тражи зло. Последица овога је живот у муци, грчу, очајању и роптању. Онај ко је заинтересован само за истраживање зла почеће прво да заобилази добро које га не занима, почеће да пропушта и испушта добро, да би касније такво тражење заменио маштовитим извртањем и преобликовањем свега у нешто негативно. Његов ум ће све што има доброга у себи приказивати у негативном светлу. Не желимо овакво умовање никоме. Ко зло буде тражио свуда, тражиће га и у самој Цркви, коју ће својим злим оком (види: Мт.20,15) желети да види по својим нездравим и нечистим жељама. То је сигуран пут којим се може доћи до богохуљења, сличног оном које су чинили фарисеји којима нико није ваљао, којима нико није био по (зло)вољи, па ни сам Господ. Њих Он сам изобличава речима: „Дође Јован, који нити једе нити пије, а они кажу: Ђаво је у њему. Дође Син Човјечији, који и једе и пије, а они кажу: Гле човјека изјелице и винопије, друга цариницима и грјешницима.“ (Мт.11,18–19). Врхунац негативног сагледавања свега је духовна оболелост – богохуљење.
КРАЈ У СЛЕДЕЋЕМ БРОЈУ...