Traženje Zla i Carstvo Božije

Zar je oko tvoje zlo..? (Mt.20,15) „Hodite blagosloveni“ i „idite od mene, prokleti“ (Mt.25;41,46)

A kada dođe Sin Čovječiji u slavi svojoj i svi sveti anđeli sa njim, tada će sjesti na prijesto slave svoje. I sabraće se pred njim svi narodi, i razlučiće ih jedne od drugih kao pastir što razlučuje ovce od jaradi. I postaviće ovce sa desne strane sebi, a jarad sa lijeve. Tada će reći Car onima što mu stoje sa desne strane: Hodite blagosloveni Oca mojega; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja svijeta. Jer ogladnjeh, i dadoste mi da jedem; ožednjeh, i napojiste me; stranac bijah, i primiste me; Nag bijah, i odjenuste me; bolestan bijah, i posjetiste me; u tamnici bijah, i dođoste mi. Tada će mu odgovoriti pravednici govoreći: Gospode, kada te vidjesmo gladna, i nahranismo? Ili žedna, i napojismo? Kad li te vidjesmo stranca, i primismo? Ili naga, i odjenusmo? Kad li te vidjesmo bolesna ili u tamnici, i dođosmo ti?
I odgovarajući Car reći će im: Zaista vam kažem: kad učiniste jednome od ove moje najmanje braće, meni učiniste. Tada će reći i onima što mu stoje s lijeve strane: Idite od mene, prokleti, u oganj vječni koji je pripremljen đavolu i anđelima njegovim. Jer ogladnjeh, i ne dadoste mi da jedem; ožednjeh, i ne napojiste me; Stranac bijah, i ne primiste me; nag bijah, i ne odjenuste me; bolestan i u tamnici bijah, i ne posjetiste me. Tad će mu odgovoriti i oni govoreći: Gospode, kada te vidjesmo gladna ili žedna, ili stranca ili naga, ili bolesna ili u tamnici, i ne poslužismo ti? Tada će im odgovoriti govoreći: Zaista vam kažem: kad ne učiniste jednome od ovih najmanjih, ni meni ne učiniste. I ovi će otići u muku vječnu, a pravednici u život vječni.“ (Mt.25,31–46)
Ovo je potpuna slika poslednjeg Strašnog Suda Božijeg nad ljudskim rodom. Gospod će se javiti kao Car i Sudija sveta. Ovom opisu sv. Apostola Mateja prethodila je priča o talantima (Mt.25,14–30) koja je slična priči o deset kesa blaga (Lk.19,11-28). Gospod će ljude odvojiti jedne od drugih  „kao pastir što razlučuje ovce od jaradi“ (Mt.25,32), jer su ovce drevni simvol nevinosti i jednostavnosti (Jn.10,7-14; 15,16–27; Ps.99,3; 73,1) a jarad su simvol loših osobina (Jez.34,17).
ODVAJANjE DOBRA I ZLA
Na oltarskom prozoru Nemanjine Bogorodičine Crkve u Studenici prikazani su poslednji događaji istorije – odvajanje dobra od zla. Ovo odvajanje će prethoditi vaspostavljanju Carstva Božijeg jer „neće ući u njega ništa nečisto, ni koji čini gadost i laž“ (Otk.21,27).
Događaji poslednjih vremena su prikazani na najistočnijem delu hrama. Ovde se nalaze dokazi da je vlast „grehodršca“ i „tamodršca“ (ove izraze koristi sv. Sava u Studenici oko 1219. godine) narušena i da se približava svome kraju. Oni podrazumevaju da će Hristos, po svom Drugom dolasku, dahom usta Svojih (Svetim Duhom) ubiti Antihrista (2Sol.2,8), kako se može i tumačiti središnji deo studeničke kompozicije iz 12. veka. Ovim događajem (koji je u Studenici, po nekim ozbiljnim tumačenjima, predstavljen pobedom vasiliska nad zmajem) vaseljena će biti oslobođena od zlih sila. Ceo oltarski prozor ima apokaliptični smisao i sadržaj, tj. upućuje na kraj istorije i na Strašni sud, koji će biti po Drugom dolasku Gospodnjem.
ODVAJANjE DOBRA
Na desnoj strani pomenute kompozicije je loza pravednika sa prikazanom figurom pravednog monaha. On čita sveštene spise, čije proučavanje je potpuno u skladu sa eshatološkom simvolikom cele desne strane kompozicije. I čitanje spisa upućuje na poslednja vremena. Sveti Maksim Ispovednik povezuje završetak božanskog čitanja Jevanđelja na Svetoj Liturgiji sa činjenicom da će „pošto se ’uspropoveda ovo Jevanđelje Carstva’, kao što je pisano, ’po celoj vaseljeni, za svedočanstvo svima narodima... doći kraj’ (Mt.24,14), koji će se desiti za vreme Drugog dolaska s neba ’sa velikom slavom  velikoga Boga i Spasa našega Isusa Hrista’ (Tit.2,13). Jer, kao što govori božanski Apostol, ’Sâm Gospod... sa glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići će s neba’ (1Sol.4,16) i izvršiće osvetu nad svojim protivnicima, razlučivši pomoću svetih anđela verne od nevernih, i nepravednike od pravednika (Mt.13,49), i proklete od svetih.” Dakle, liturgijsko čitanje svetog Jevanđelja, po ovom Ocu, nagoveštava svršetak ovoga sveta. On pokazuje eshatološki značaj čitanja, tj. objavljivanja Jevanđelja koje simvolizuje Hristov Drugi Dolazak. Govori o približavanju suda svetu i istoriji, o sućenju, tj. kulminaciji krize i rešenju krize (h` kri,sij = kriza; up. Jn.12,31; 3,19; 16,11) i konačnom obelodanjivanju toga šta je istinito i dobro, što će ući u Carstvo Božije (kako nam jasno iznosi Episkop Atanasije Jevtić u komentaru na Mistagogiju). Drevni prikazi loze pravednika i loze grešnika u Studenici olakšavaju odgovor na pitanje ko će ući na Večeru Carevog Sina (vidi: Mt.22,2–13), a ko će biti za izbacivanje „u tamu najkrajnju“ gde će „biti plač i škrgut zuba“ (Mt.22,13).
Između ove dve loze – desne i leve (dobra i zla) je oltarski prozor Studenice kroz koji se uistinu pojavljuje zora nevečernjeg dana jer je na njemu već objavljena pobeda Hrista nad Antihristom i satanom. Odvajanje najavljuje večnu radost jer će Hristos, po Svom Drugom dolasku, dahom usta svojih (Svetim Duhom) ubiti Antihrista i time ispuniti predskazano izbavljenje čitave Njegove tvorevine od vlasti đavola i smrti.
ODVAJANjE ZLA
Sa suprotne (leve) strane prozora nalazi se loza strasti sa figurom nemarnog monaha. Obe strane upućuju na poslednje događaje Suda, tj. na razdvajanje jednih na desnu stranu, a drugih na levu stranu, prema pomenutim rečima u Mt.25,32. Studenička skulptura prikazuje stremljenje vernika ka izlasku pred lice Gospodnje, a najistočniji deo oltara je simvol eshatona.
Tada će, kao što se ukazuje, Gospod razlučiti pravednike od grešnika. Prve će postaviti sa desne strane Sebi i reći će im: „Hodite, blagosloveni Oca mojega; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta” (Mt.25,34), a onima sa leve strane reći će: „Idite od mene, prokleti, u oganj večni koji je pripremljen đavolu i anđelima njegovim” (Mt.25,41).
„AKO TRAŽITE ZLO,
NAĆI ĆETE ZLO“
Pomenuto približavanje suda svetu i istoriji, dakle, razrešiće kulminaciju krize koja tišti sva hrišćanska pokoljenja od prvog veka do danas. Njome se zanimao i sveti Apostol Pavle kada je govorio da „će sam Gospod sa zapovešću, glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići s neba...“ (1Sol.4,16) Potom je otkrio razlog pisanja ovoga, rekavši: „Tako utešavajte jedni druge ovim rečima.“ (1Sol.4,18) Konačno rešenje krize hrišćanima će doneti utehu. Znajući to, oni već sada žive pobožno imajući nadu da će posle odvajanja dobrih od zlih biti zajedničari Božije slave i blaženstva i da se ta blažena zajednica više nikada neće raskinuti, kao što je ovaj Apostol rekao: „i tako ćemo svagda s Gospodom biti“ (1Sol.4,17).
Znajući da će se desiti razlučivanje nepravednika od pravednika (vidi: Mt.13,49), i prokletih od svetih svaki razuman čovek može da se zapita kako može još za života da se približi Carstvu Božijem. Srazmerno otkrivanju odgovora na ovo pitanje će mu se i otkrivati i šta ga odvodi sa puta ka tom cilju.
Želja pobožnih za približavanjem Carstvu Hristovom u njima rađa duhovno orijentisanje ka istom. Ovde možemo navesti primer Svetoga Save, izrazitog predstavnika svetle, radosne, dobronamerne i oblagodaćene monaške duhovnosti. On je prevashodno zainteresovan za Carstvo Božije, koncentrisan na javljanje Hristovo, i čeka „Dan Gospodnji“ (2.Petr.3,10). Ovo čekanje je spojeno sa željom da se izađe pred lice Božije, kao što hrišćanima nalaže poslanica sv. Apostola Petra: „...kakvi treba da budete vi u svetom vladanju i pobožnosti, očekujući i želeći da skorije bude dolazak Božijega Dana“ (2.Petr.3,11-12). Zato sv. Sava kaže: „Um naš, dakle, neka bude na nebesima u gledanju na krasote rajske, na obitelji večne, na anđeoske horove...“
Čekanje Hristovog Dolaska, želja „da skorije bude dolazak Božijega Dana“ (2.Petr.3,12) uz ljubav prema bližnjima značiće i želju za spasenjem drugih. Ova želja istiskuje bilo kakvo osuđivanje bližnjih. Ovako nastrojen hrišćanin zna za Zakon Hristov koji upozorava: „A zašto vidiš trun u oku brata svoga, a brvno u oku svome ne osećaš? Ili, kako ćeš reći bratu svome: stani da ti izvadim trun iz oka tvoga; a eto brvno u oku tvome?“ (Mt7,3–4) Da ne bi bio „licemer“ on vadi „najpre brvno iz oka svoga“ (vidi: Mt.7,5; Lk.6,42), tj. sebe ispravlja, a drugoga vidi boljeg od sebe, vidi ga kao već iskupljenog ljubavlju Božijom.
Takav u drugome istražuje dobro, vidi u njemu dobro i nalazi ga. Episkop Lavrentije je rekao: „Stekao sam duhovno, duboko uverenje da što god tražite u čoveku – to ćete i naći. Ako tražite zlo, naći ćete zlo. Ako tražite dobro, blagosloveni ste i naći ćete dobro i ono će vam se vratiti. Treba samo razgrnuti ono negativno oko srca.“
Ali, „ako tražite zlo, naći ćete zlo“. Ko silno želi da u drugome pronađe zlo, pronaći će ga, pa makar mu se ono priviđalo, tačnije – makar ga njegov um iskonstruisao, čemu smo danas često svedoci. Svaki talentovani novinar može (ako samo hoće) da iz mnoštva dnevne štampe izdvoji samo opise negativnih događaja i ono negativno što je neko o nekome rekao ili napisao. Kada takve „vesti“ probere on može od njih da napravi tendenciozni izveštaj o tome šta se danas događa i kako svet živi i razmišlja. U takvom prikazu neće biti mesta za radost i za blagodat Božiju, jer će se u njemu potencirati samo ono što je negativno. Na taj članak može staviti naslov – Prava slika Srbije, svetâ, Evrope, itd. U takvo nešto neko može i poverovati misleći da je to suština stvarnosti današnjice. Ovakvo usiljeno „verovanje“ zaklanja vidik dobra, sprečava čoveka da spozna druge ljude kao dobre, da uvidi nečije dobre namere i želje. Ali istina je sasvim drugačija i ona glasi: „Što god tražite u čoveku – to ćete i naći. Ako tražite zlo, naći ćete zlo. Ako tražite dobro, blagosloveni ste i naći ćete dobro i ono će vam se vratiti.“
MOGUĆI PUT DO HULjENjA
Tendenciozno sagledavanje sveta sa negativne strane može da ošteti  i izopači nečiji um do te mere da čovek ne bude u stanju da na bilo šta gleda drugačije, vedrije, nego da u svemu traži zlo. Posledica ovoga je život u muci, grču, očajanju i roptanju. Onaj ko je zainteresovan samo za istraživanje zla počeće prvo da zaobilazi dobro koje ga ne zanima, počeće da propušta i ispušta dobro, da bi kasnije takvo traženje zamenio maštovitim izvrtanjem i preoblikovanjem svega u nešto negativno. Njegov um će sve što ima dobroga u sebi prikazivati u negativnom svetlu. Ne želimo ovakvo umovanje nikome. Ko zlo bude tražio svuda, tražiće ga i u samoj Crkvi, koju će svojim zlim okom (vidi: Mt.20,15) želeti da vidi po svojim nezdravim i nečistim željama. To je siguran put kojim se može doći do bogohuljenja, sličnog onom koje su činili fariseji kojima niko nije valjao, kojima niko nije bio po (zlo)volji, pa ni sam Gospod. Njih On sam izobličava rečima: „Dođe Jovan, koji niti jede niti pije, a oni kažu: Đavo je u njemu. Dođe Sin Čovječiji, koji i jede i pije, a oni kažu: Gle čovjeka izjelice i vinopije, druga carinicima i grješnicima.“ (Mt.11,18–19). Vrhunac negativnog sagledavanja svega je duhovna obolelost – bogohuljenje.
KRAJ U SLEDEĆEM BROJU...