Црква увек уз народ

Налазимо се у овом дивном храму и граду, једно време центру наше Цркве, културном центру нашег народа, у који су биле упрте очи свих Срба, како у тадашњој Аустроугарској, тако и читаве Србије, јер се очекивала реч, очекивала се помоћ, све оно што је тада било потребно нашем народу, а што је долазило из овог великог духовног центра, који и данас сија својом лепотом и значајем.

Када видим овај храм подигнут у том времену када смо били без слободе, то нам је велика поуку и данас, да знамо шта нам је највредније у животу, да ономе што је вредно, непролазно и вечно дамо своје место и да учинимо оно што Господ и Црква наша од нас очекују, а све ради добра и користи нас и нашег народа. Нека би дао Господ да овакве светиње израстају и у нашем времену, да и данас народ наш погледе срца свог Цркви својој упућује, одакле једино долази спас и добро, јер га Црква никада није изневерила, јер је увек је била са својим народом, страдала кад је народ страдао, радовала се кад је народ био у добрим и повољним приликама. Тако је то било у прошлости, а тако ће остати за сва времена. Драго ми је да видим нашу православну децу из суседних земаља, што осећају потребу да се нађу у духовном центру нашег народа и да то што виде пренесу својима. Да тиме учвршћујемо наше везе, сродство духовно, национално да бисмо остварили јединство народа који има своју историју и културу, а она није мала и безначајна, да то што смо наследили сачувамо и обогаћено оставимо онима који долазе иза нас. Нека је благословен данашњи дан, благослов Божији и оних који су овде делали за добро своје Цркве, нека нас њихове молитве и благослови прате и данас у тешким временима, да изађемо из њих у славу Божију“.