Crkva uvek uz narod

Nalazimo se u ovom divnom hramu i gradu, jedno vreme centru naše Crkve, kulturnom centru našeg naroda, u koji su bile uprte oči svih Srba, kako u tadašnjoj Austrougarskoj, tako i čitave Srbije, jer se očekivala reč, očekivala se pomoć, sve ono što je tada bilo potrebno našem narodu, a što je dolazilo iz ovog velikog duhovnog centra, koji i danas sija svojom lepotom i značajem.

Kada vidim ovaj hram podignut u tom vremenu kada smo bili bez slobode, to nam je velika pouku i danas, da znamo šta nam je najvrednije u životu, da onome što je vredno, neprolazno i večno damo svoje mesto i da učinimo ono što Gospod i Crkva naša od nas očekuju, a sve radi dobra i koristi nas i našeg naroda. Neka bi dao Gospod da ovakve svetinje izrastaju i u našem vremenu, da i danas narod naš poglede srca svog Crkvi svojoj upućuje, odakle jedino dolazi spas i dobro, jer ga Crkva nikada nije izneverila, jer je uvek je bila sa svojim narodom, stradala kad je narod stradao, radovala se kad je narod bio u dobrim i povoljnim prilikama. Tako je to bilo u prošlosti, a tako će ostati za sva vremena. Drago mi je da vidim našu pravoslavnu decu iz susednih zemalja, što osećaju potrebu da se nađu u duhovnom centru našeg naroda i da to što vide prenesu svojima. Da time učvršćujemo naše veze, srodstvo duhovno, nacionalno da bismo ostvarili jedinstvo naroda koji ima svoju istoriju i kulturu, a ona nije mala i beznačajna, da to što smo nasledili sačuvamo i obogaćeno ostavimo onima koji dolaze iza nas. Neka je blagosloven današnji dan, blagoslov Božiji i onih koji su ovde delali za dobro svoje Crkve, neka nas njihove molitve i blagoslovi prate i danas u teškim vremenima, da izađemo iz njih u slavu Božiju“.