Новости из хришћанског света:
КОНСТАНТИНОПОЉ
Како је у Цариграду саопштено, патријарх Вартоломеј је поново, „на јасан и недвосмислен начин“, одбацио идеју да се седиште васељенске патријаршије премести са Фанара и из Турске „у неку другу земљу“. Предлога је било да то буде Грчка, Швајцарска или Америка.
После Свете Литургије на Петровдан, обраћајући се бројним гостима, патријарх је изјавио да „Велика Црква Константина Града“ не може своје наслеђе да сели. „Некима споља чини се да је боље да одемо одавде, али ми то нећемо чинити до краја времена“. Добронамерне стране дипломате му такође препоручују да изабере за патријаршију неко „мирно место“, да ће то пре или касније морати да уради.
Патријарх истиче да некада проблеми дуго изгледају нерешиви. Треба издржати, Турска се, приближавајући се Европи, мења, жели да приступи европској породици. „Наша порука је бити оптимиста“. Још је патријарх Атинагора говорио да не треба кукати и плакати, Господ даје увек боље дане.
ДОДЕКАНЕЗ
Цариградска патријаршија припрема оснивање архиепископије за грчку острвску групу Додеканез (Δωδεκάνησος), која обухвата 160 острва, од којих је 25 насељено, а највећа су Родос, Кос, Патмос, Карпатос, Калинос и Тилос. Она обухватају истоимену грчку префектуру (номос), са седиштем на Родосу. На већини острва су митрополијска седишта. Архиепископија би имала свој синод од десетак чланова. Назив још није утврђен, постоји више предлога, између осталог „Острвска“ или „егејска“ архиепископија, а и датум оснивања није прецизиран.
Ова острва су насељена још од антике. После Византије, преко два века управу преузима Малтешки ред, након тога Турци 450 година. Од 1912. се смењују Италијани, Немци и Британци, а од 1947. су у саставу Грчке.
Оближње острво Крит, у оквиру Цариградске патријаршије, има полуаутономан статус и свој одвојени синод.
СВЕПРАВОСЛАВНИ САБОР
Митрополит волоколамски Иларион, задужен за спољне послове Московске патријаршије, изјавио је да се ближи тренутак сазивања Великог и Светог Сабора на коме би учествовале све помесне православне Цркве. О томе је било речи приликом недавне посете васељенског патријарха Вартоломеја Русији. Сабор би био „за годину, две, максимално за три“. То ће имати „огроман значај за цео православни свет“.
Подсећено је на то да се овај Сабор припрема већ педесет година, одржани су бројни предсаборски састанци и заседања комисија, већином у Шамбезију. Сусрет првојерараха 2008. године у Цариграду убрзао је ове припреме. Митрополит наглашава да Сабор сазива цариградски патријарх коме припада прво место међу једнакима.
СВЕТА ГОРА
Протоепистат Свете Горе, јеромонах Симеон, током посете Москви почетком јула, саопштио је да сада на Атосу живи 1800 монаха. Упоређујући стање 1975. када је са 16 година дошао у манастир Дионисијата. и сада, истакао је да се не игноришу савремена техничка достигнућа. Некада нигде није било струје, сада је готово свуда ограничено уведена, као и централно грејање. Сада се користи све више сунчана енергија за потребе манастира и скита. Свакако, монашка мисија се није ни у чему изменила.
Атонска делегација донела је у Русију чудотворну икону Богородице „Продромитиса“. Недавно је московски градоначелник посетио Свету Гору. У припреми је обележавање хиљадугодињице руског присуства. Тим поводом се обнавља скит Горњи Русик Рестауратори ће доћи и у манастир светог Пантелејмона. Сви радови треба да потрају 18 месеци, уз ангажовање архитеката, археолога и уметника.
„ПОДАРИ МИ ЖИВОТ“
Широм Русије, од 9. до 15. јула, одржана је „Недеља борбе против абортуса“, у организацији „Фонда социјално-културних иницијатива“ (ФСКИ), којим руководи супруга председника Дмитрија Медведева, Светлана. Центар националног обележавања је био у Мурому, у Владимирској области, 280 километара источно од престонице. Ту су некада живели свети супружници Петар и Февронија, који су се преставили у истом дану 1228. године, 25. јуна, а славе се као символ породице, љубави и верности.
Патријарх Кирил је овим поводом служио у женском Светотројицком манастиру у Мурому. Истакао је да је Русија „слабо насељена земља“. Научници су прорачунали да је она могла почетком 21. века да има 300 милиона становника, а има их упола мање. Родитељи сада желе само једно дете, иако је абортус „страшан грех“.
У Русији има 52 милиона породица. Са више од једног детета их је 28%, од њих само 6% има три детета. Број рађања је поново у порасту, за око три посто. Расте број склопљених бракова, а у благом паду је број развода.
У Москви је ФСКИ одржао округли сто под мотом „Подари ми живот“, како би се првенствено указало на погубност побачаја. Изнет је податак да петина породица у Русији нема деце, неретко као последица побачаја. На 100 рођене деце има 66,7 побачаја, укупно 2009. године – 1,16 милиона. Жене које нису сигурне да ли да сачувају плод, могу бесплатно да се посаветују телефоном (8–800–200–05–07), где их охрабрују да истрају и породе се.
Поводом празника Светог Петра и Февроније, 30.000 руских породица је добило „Медаљу за љубав и верност“. Многи региони и градови увели су своја признања и новчане премије за мајке са већим бројем деце.
Патријарх Кирил је недавно у Карелији абортус, развод и хомосексуализам означио грехом.
У Петрограду је, пред Казанским храмом, одржан крајем маја „Митинг против абортуса“, поводом Међународног дана заштите деце. Служен је молебан „Витлејемским младенцима-мученицима“. На транспарентима је писало: „Русијо, хапси убице деце“, „Деца – дар небеса“, „Нерођеном детету – право на живот“.
ПОСЕТА УКРАЈИНИ
Московски патријарх Кирил од 20. до 28. јула посећује Украјину. Посета почиње у Одеси, наставља се у Дњепропетровску и Севастопољу а завршава у Кијеву, где ће бити одржано летње заседање Светог Синода.
У граду Дњепропетровску, трећем по величини у земљи, који има равно милион становника, патријарх ће посетити велику компанију „Јужни машински завод“, која производи делове за руске ракетне системе. Ту је сада израђена највећа бронзана скулптура Светог Јована Крститеља, висока 4,7 метара, са постољем 7,5м.
Од свог устоличења пре годину и по дана, патријарх Кирил је већ два пута боравио у Украјини.
У Кијеву је саопштено да ће УНЕСКО 3. августа одлучити да ли ће се два храма, бисери украјинског барока 17. века, уврстити у светску културну баштину. Ради се о Андрејевској и Кириловској цркви у престоници.
КОМИСИЈА ЗА МОНАШТВО
Московски патријарх Кирил је, пред посету Петрограду за Петровдан, боравио један дан у древном ставропигијалном Валаамском манастиру. Председавао је заседању Комисије међусаборског тела за питања манастира и монаштва. Међусаборске комисије основане су одлуком Светог Синода прошле, а конституисане почетком ове године. За сада их има тринаест за разне области црквеног живота. Тада је одређено да се једна од њих има бавити питањима „организације и живота манастира и монаштва“. Њоме руководи намесник Тројице-Сергијеве лавре, архиепископ Теогност, а секретар је игуманија Јулијана (Каледа). Чланова има укупно 19 (пет архиепископа, један митрополит, 4 епископа, 4 архимандрита, 4 игуманије и једна монахиња).
Још у лето 2008. године је на Архијерејском Сабору указано на то да се стање монаштва последњих петнаестак година знатно изменило. Председник Синодалне комисије за манастире, архиепископ ореховски Алексије, указао је и на проблеме који су тада запажени. Црква сматра да су присутни и данас. Још као искушеници, неки долазе са „слабостима и страстима“. Примећено је да међу монасима има оних који желе раскош, опремају своје келије свакаквим уређајима. Ниво образованости монаха, чак фундаментални, недовољан је и низак. Такође, у неким манастирима се превелика пажња придаје материјалној страни и стицању новца.
Уместо смирености и послушања, неки у монаштву „противрече ставовима архијереја и патријарха“. Против таквих се морају предузимати мере, такође канонске, како се други у монаштву не би саблазнили јер „рђаво друштво квари добре обичаје“ (1Кор.15,33). Монаси немају право да коментаришу мишљења патријарха, свог архијереја, или настојатеља обитељи. У противном, није прави монах који пребива у љубави Божјој, већ човек заражен духом страсти, непријатељства и спорења овога света.
Првојерарх је зимус затражио од монаштва да акцент пренесе са градитељства на духовну обнову. Затражио је да се клоне „духа хедонизма и практицизма“, аутономизације, да своје келије не претварају у „апартмане са пет звездица“, као и да употпуне своје знање о канонима.
У неким манастирима је било застрањивања. Тако се посебна патријаршијска комисија, као и државно тужилаштво, морала месецима бавити прошле године стањем у Богољупском манастиру Владимирске области, поступцима и ставовима архимандрита Петра (Кучере).
Због свих тих околности, патријарх Кирил је сматрао да је такође и за питања монаштва потребна посебна комисија која ће разматрати стање између сабора.
Патријарх је овом приликом истакао жељу да монаштво буде „главна духовна снага Православља“, уз намеру да се ојача „ефективност његовог служења“.
БУГАРСКА ПАТРИЈАРШИЈА
Светом Литургијом и благодарственим молебаном, у софијској катедрали Светог Александра Невског обележена је 39. годишњица избора и интронизације бугарског патријарха Максима. Присутан је био и председник земље, Георги Прванов.
Током честитања речено да је у историји Православља познато да је један јерусалимски патријарх био на трону 42 године, жеља у Бугарској је да патријарх Максим буде још дуже. Подсећено је да је митрополит Варне и Преслава, Симеон, био архијереј 65 година (1872–1937), а патријарху је ово 54. година архијерејства.
Бугарски првојерарх служи у смањеном обиму, али без дужих прекида. На Петровдан је у храму свете Недеље осветио 20 антиминса.
Црква је потврдила да многим свештеницима и „цивилним црквеним служитељима“ годинама није уплаћивано пензионо осигурање, због тешког финансијског стања. Они примају плате, веома ниске, из епархијског буџета. Свештеници имају приход и од треба које обаве ван храма. Речено је да престонички свештеник тако има већи приход и од епископа.
Међутим, сеоски свештеници живе изузетно скромно, зарађују „десет пута мање од градских“. Доскорашњи директор владине Дирекције за вере, познати теолог Иван Желев, затражио је да се покаже солидарност и већа брига за сиромашно свештенство.
Финансијски проблеми Цркве посебно погађају свештенике у иностранству. Њима плате нису исплаћене месецима.
ФИНСКА ЦРКВА
Архиепископ Карелије и целе Финске и поглавар Финске Православне Цркве до 2001, Јован (Јан Рине), умро је 1. јула. После пензионисања, од патријарха Вартоломеја добио је титулу митрополита никејског. Кратко пре смрти посетио је Цариград и био срдачно примљен од патријарха.
Архиепископ Јован је рођен 1923. године у лутеранској породици, Православље је примио 1966. Замонашен је на Патмосу, епископ постаје три године касније, а 1987. првојерарх.
Сахрана је обављена у граду Турку, у најужем кругу, у присуству, по жељи почившег, петнаест лица.
НОВИ ПРЕДСТОЈАТЕЉ
У Ватикану је саопштено да је папа Бенедикт Шеснаести за новог предстојатеља Понтификалног савета за унапређење јединства хришћана поставио бискупа швајцарског града Базела, Курта Коха. Бискуп је на нову дужност ступио 1. јула. Он наслеђује на овој функцији кардинала Валтера Каспера, који је ову службу обављао једанаест година. Он се повукао из старосних разлога, напунивши 77 година живота.
Кох је рођен 1950. у кантону Луцерн. Свештеник је од 1982. Потом је предавао догматику, литургику и морално богословље. Бискуп је постао 1995. године. Учесник је у богословском православно-католичком дијалогу, у ком својству је боравио у Београду 2006. Неко време је био и председник Бискупске конференције Швајцарске.
Цариградска и Московска патријаршија у својим честиткама изражавају наду да ће доћи до унапређења међухришћанског дијалога и „отварања нових могућности сарадње међу Црквама“, желећи Коху „добро здравље и помоћ Божју у новом служењу“.
Папски савет (Pontificium Consilium ad Unitatem Christianorum Fovendam) је основан у рангу секретеријата 1960, ради неговања односа и дијалога са другим хришћанским црквама, у оквиру припрема за Други ватикански сабор. До сада је имао четири руководиоца, сви у рангу кардинала, што би и бискуп Кох ускоро требало да постане. Савет има и секретара, подсекретара, источну секцију за Православље и западну за протестанте, англиканце, методисте и друге деноминације. |
