Kroz hrišćanski svet

Novosti iz hrišćanskog sveta:

KONSTANTINOPOLj
Kako je u Carigradu saopšteno, patrijarh Vartolomej je ponovo, „na jasan i nedvosmislen način“, odbacio ideju da se sedište vaseljenske patrijaršije premesti sa Fanara i iz Turske „u neku drugu zemlju“. Predloga je bilo da to bude Grčka, Švajcarska ili Amerika.
Posle Svete Liturgije na Petrovdan, obraćajući se brojnim gostima, patrijarh je izjavio da „Velika Crkva Konstantina Grada“ ne može svoje nasleđe da seli. „Nekima spolja čini se da je bolje da odemo odavde, ali mi to nećemo činiti do kraja vremena“. Dobronamerne strane diplomate mu takođe preporučuju da izabere za patrijaršiju neko „mirno mesto“, da će to pre ili kasnije morati da uradi.
Patrijarh ističe da nekada problemi dugo izgledaju nerešivi. Treba izdržati, Turska se, približavajući se Evropi, menja, želi da pristupi evropskoj porodici. „Naša poruka je biti optimista“. Još je patrijarh Atinagora govorio da ne treba kukati i plakati, Gospod daje uvek bolje dane.
DODEKANEZ
Carigradska patrijaršija priprema osnivanje arhiepiskopije za grčku ostrvsku grupu Dodekanez (Δωδεκάνησος), koja obuhvata 160 ostrva, od kojih je 25 naseljeno, a najveća su Rodos, Kos, Patmos, Karpatos, Kalinos i Tilos. Ona obuhvataju istoimenu grčku prefekturu (nomos), sa sedištem na Rodosu. Na većini ostrva su mitropolijska sedišta. Arhiepiskopija bi imala svoj sinod od desetak članova. Naziv još nije utvrđen, postoji više predloga, između ostalog „Ostrvska“ ili „egejska“ arhiepiskopija, a i datum osnivanja nije preciziran.
Ova ostrva su naseljena još od antike. Posle Vizantije, preko dva veka upravu preuzima Malteški red, nakon toga Turci 450 godina. Od 1912. se smenjuju Italijani, Nemci i Britanci, a od 1947. su u sastavu Grčke.
Obližnje ostrvo Krit, u okviru Carigradske patrijaršije, ima poluautonoman status i svoj odvojeni sinod.
SVEPRAVOSLAVNI SABOR
Mitropolit volokolamski Ilarion, zadužen za spoljne poslove Moskovske patrijaršije, izjavio je da se bliži trenutak sazivanja Velikog i Svetog Sabora na kome bi učestvovale sve pomesne pravoslavne Crkve. O tome je bilo reči prilikom nedavne posete vaseljenskog patrijarha Vartolomeja Rusiji. Sabor bi bio „za godinu, dve, maksimalno za tri“. To će imati „ogroman značaj za ceo pravoslavni svet“.
Podsećeno je na to da se ovaj Sabor priprema već pedeset godina, održani su brojni predsaborski sastanci i zasedanja komisija, većinom u Šambeziju. Susret prvojeraraha 2008. godine u Carigradu ubrzao je ove pripreme. Mitropolit naglašava da Sabor saziva carigradski patrijarh kome pripada prvo mesto među jednakima.
SVETA GORA
Protoepistat Svete Gore, jeromonah Simeon, tokom posete Moskvi početkom jula, saopštio je da sada na Atosu živi 1800 monaha. Upoređujući stanje 1975. kada je sa 16 godina došao u manastir Dionisijata. i sada, istakao je da se ne ignorišu savremena tehnička dostignuća. Nekada nigde nije bilo struje, sada je gotovo svuda ograničeno uvedena, kao i centralno grejanje. Sada se koristi sve više sunčana energija za potrebe manastira i skita. Svakako, monaška misija se nije ni u čemu izmenila.
Atonska delegacija donela je u Rusiju čudotvornu ikonu Bogorodice „Prodromitisa“. Nedavno je moskovski gradonačelnik posetio Svetu Goru. U pripremi je obeležavanje hiljadugodinjice ruskog prisustva. Tim povodom se obnavlja skit Gornji Rusik Restauratori će doći i u manastir svetog Pantelejmona. Svi radovi treba da potraju 18 meseci, uz angažovanje arhitekata, arheologa i umetnika.
„PODARI MI ŽIVOT“
Širom Rusije, od 9. do 15. jula, održana je „Nedelja borbe protiv abortusa“, u organizaciji „Fonda socijalno-kulturnih inicijativa“ (FSKI), kojim rukovodi supruga predsednika Dmitrija Medvedeva, Svetlana. Centar nacionalnog obeležavanja je bio u Muromu, u Vladimirskoj oblasti, 280 kilometara istočno od prestonice. Tu su nekada živeli sveti supružnici Petar i Fevronija, koji su se prestavili u istom danu 1228. godine, 25. juna, a slave se kao simvol porodice, ljubavi i vernosti.
Patrijarh Kiril je ovim povodom služio u ženskom Svetotrojickom manastiru u Muromu. Istakao je da je Rusija „slabo naseljena zemlja“. Naučnici su proračunali da je ona mogla početkom 21. veka da ima 300 miliona stanovnika, a ima ih upola manje. Roditelji sada žele samo jedno dete, iako je abortus „strašan greh“.
U Rusiji ima 52 miliona porodica. Sa više od jednog deteta ih je 28%, od njih samo 6% ima tri deteta. Broj rađanja je ponovo u porastu, za oko tri posto. Raste broj sklopljenih brakova, a u blagom padu je broj razvoda.
U Moskvi je FSKI održao okrugli sto pod motom „Podari mi život“, kako bi se prvenstveno ukazalo na pogubnost pobačaja. Iznet je podatak da petina porodica u Rusiji nema dece, neretko kao posledica pobačaja. Na 100 rođene dece ima 66,7 pobačaja, ukupno 2009. godine – 1,16 miliona. Žene koje nisu sigurne da li da sačuvaju plod, mogu besplatno da se posavetuju telefonom (8–800–200–05–07), gde ih ohrabruju da istraju i porode se.
Povodom praznika Svetog Petra i Fevronije, 30.000 ruskih porodica je dobilo „Medalju za ljubav i vernost“. Mnogi regioni i gradovi uveli su svoja priznanja i novčane premije za majke sa većim brojem dece.
Patrijarh Kiril je nedavno u Kareliji abortus, razvod i homoseksualizam označio grehom.
U Petrogradu je, pred Kazanskim hramom, održan krajem maja „Miting protiv abortusa“, povodom Međunarodnog dana zaštite dece. Služen je moleban „Vitlejemskim mladencima-mučenicima“. Na transparentima je pisalo: „Rusijo, hapsi ubice dece“, „Deca – dar nebesa“, „Nerođenom detetu – pravo na život“.
POSETA UKRAJINI
Moskovski patrijarh Kiril od 20. do 28. jula posećuje Ukrajinu. Poseta počinje u Odesi, nastavlja se u Dnjepropetrovsku i Sevastopolju a završava u Kijevu, gde će biti održano letnje zasedanje Svetog Sinoda.
U gradu Dnjepropetrovsku, trećem po veličini u zemlji, koji ima ravno milion stanovnika, patrijarh će posetiti veliku kompaniju „Južni mašinski zavod“, koja proizvodi delove za ruske raketne sisteme. Tu je sada izrađena najveća bronzana skulptura Svetog Jovana Krstitelja, visoka 4,7 metara, sa postoljem 7,5m.
Od svog ustoličenja pre godinu i po dana, patrijarh Kiril je već dva puta boravio u Ukrajini.
U Kijevu je saopšteno da će UNESKO 3. avgusta odlučiti da li će se dva hrama, biseri ukrajinskog baroka 17. veka, uvrstiti u svetsku kulturnu baštinu. Radi se o Andrejevskoj i Kirilovskoj crkvi u prestonici.
KOMISIJA ZA MONAŠTVO
Moskovski patrijarh Kiril je, pred posetu Petrogradu za Petrovdan, boravio jedan dan u drevnom stavropigijalnom Valaamskom manastiru. Predsedavao je zasedanju Komisije međusaborskog tela za pitanja manastira i monaštva. Međusaborske komisije osnovane su odlukom Svetog Sinoda prošle, a konstituisane početkom ove godine. Za sada ih ima trinaest za razne oblasti crkvenog života. Tada je određeno da se jedna od njih ima baviti pitanjima „organizacije i života manastira i monaštva“. Njome rukovodi namesnik Trojice-Sergijeve lavre, arhiepiskop Teognost, a sekretar je igumanija Julijana (Kaleda). Članova ima ukupno 19 (pet arhiepiskopa, jedan mitropolit, 4 episkopa, 4 arhimandrita, 4 igumanije i jedna monahinja).
Još u leto 2008. godine je na Arhijerejskom Saboru ukazano na to da se stanje monaštva poslednjih petnaestak godina znatno izmenilo. Predsednik Sinodalne komisije za manastire, arhiepiskop orehovski Aleksije, ukazao je i na probleme koji su tada zapaženi. Crkva smatra da su prisutni i danas. Još kao iskušenici, neki dolaze sa „slabostima i strastima“. Primećeno je da među monasima ima onih koji žele raskoš, opremaju svoje kelije svakakvim uređajima. Nivo obrazovanosti monaha, čak fundamentalni, nedovoljan je i nizak. Takođe, u nekim manastirima se prevelika pažnja pridaje materijalnoj strani i sticanju novca.
Umesto smirenosti i poslušanja, neki u monaštvu „protivreče stavovima arhijereja i patrijarha“. Protiv takvih se moraju preduzimati mere, takođe kanonske, kako se drugi u monaštvu ne bi sablaznili jer „rđavo društvo kvari dobre običaje“ (1Kor.15,33). Monasi nemaju pravo da komentarišu mišljenja patrijarha, svog arhijereja, ili nastojatelja obitelji. U protivnom, nije pravi monah koji prebiva u ljubavi Božjoj, već čovek zaražen duhom strasti, neprijateljstva i sporenja ovoga sveta.
Prvojerarh je zimus zatražio od monaštva da akcent prenese sa graditeljstva na duhovnu obnovu. Zatražio je da se klone „duha hedonizma i prakticizma“, autonomizacije, da svoje kelije ne pretvaraju u „apartmane sa pet zvezdica“, kao i da upotpune svoje znanje o kanonima.
U nekim manastirima je bilo zastranjivanja. Tako se posebna patrijaršijska komisija, kao i državno tužilaštvo, morala mesecima baviti prošle godine stanjem u Bogoljupskom manastiru Vladimirske oblasti, postupcima i stavovima arhimandrita Petra (Kučere).
Zbog svih tih okolnosti, patrijarh Kiril je smatrao da je takođe i za pitanja monaštva potrebna posebna komisija koja će razmatrati stanje između sabora.
Patrijarh je ovom prilikom istakao želju da monaštvo bude „glavna duhovna snaga Pravoslavlja“, uz nameru da se ojača „efektivnost njegovog služenja“.
BUGARSKA PATRIJARŠIJA
Svetom Liturgijom i blagodarstvenim molebanom, u sofijskoj katedrali Svetog Aleksandra Nevskog obeležena je 39. godišnjica izbora i intronizacije bugarskog patrijarha Maksima. Prisutan je bio i predsednik zemlje, Georgi Prvanov.
Tokom čestitanja rečeno da je u istoriji Pravoslavlja poznato da je jedan jerusalimski patrijarh bio na tronu 42 godine, želja u Bugarskoj je da patrijarh Maksim bude još duže. Podsećeno je da je mitropolit Varne i Preslava, Simeon, bio arhijerej 65 godina (1872–1937), a patrijarhu je ovo 54. godina arhijerejstva.
Bugarski prvojerarh služi u smanjenom obimu, ali bez dužih prekida. Na Petrovdan je u hramu svete Nedelje osvetio 20 antiminsa.
Crkva je potvrdila da mnogim sveštenicima i „civilnim crkvenim služiteljima“ godinama nije uplaćivano penziono osiguranje, zbog teškog finansijskog stanja. Oni primaju plate, veoma niske, iz eparhijskog budžeta. Sveštenici imaju prihod i od treba koje obave van hrama. Rečeno je da prestonički sveštenik tako ima veći prihod i od episkopa.
Međutim, seoski sveštenici žive izuzetno skromno, zarađuju „deset puta manje od gradskih“. Doskorašnji direktor vladine Direkcije za vere, poznati teolog Ivan Želev, zatražio je da se pokaže solidarnost i veća briga za siromašno sveštenstvo.
Finansijski problemi Crkve posebno pogađaju sveštenike u inostranstvu. Njima plate nisu isplaćene mesecima.
FINSKA CRKVA
Arhiepiskop Karelije i cele Finske i poglavar Finske Pravoslavne Crkve do 2001, Jovan (Jan Rine), umro je 1. jula. Posle penzionisanja, od patrijarha Vartolomeja dobio je titulu mitropolita nikejskog. Kratko pre smrti posetio je Carigrad i bio srdačno primljen od patrijarha.
Arhiepiskop Jovan je rođen 1923. godine u luteranskoj porodici, Pravoslavlje je primio 1966. Zamonašen je na Patmosu, episkop postaje tri godine kasnije, a 1987. prvojerarh.
Sahrana je obavljena u gradu Turku, u najužem krugu, u prisustvu, po želji počivšeg, petnaest lica.
NOVI PREDSTOJATELj
U Vatikanu je saopšteno da je papa Benedikt Šesnaesti za novog predstojatelja Pontifikalnog saveta za unapređenje jedinstva hrišćana postavio biskupa švajcarskog grada Bazela, Kurta Koha. Biskup je na novu dužnost stupio 1. jula. On nasleđuje na ovoj funkciji kardinala Valtera Kaspera, koji je ovu službu obavljao jedanaest godina. On se povukao iz starosnih razloga, napunivši 77 godina života.
Koh je rođen 1950. u kantonu Lucern. Sveštenik je od 1982. Potom je predavao dogmatiku, liturgiku i moralno bogoslovlje. Biskup je postao 1995. godine. Učesnik je u bogoslovskom pravoslavno-katoličkom dijalogu, u kom svojstvu je boravio u Beogradu 2006. Neko vreme je bio i predsednik Biskupske konferencije Švajcarske.
Carigradska i Moskovska patrijaršija u svojim čestitkama izražavaju nadu da će doći do unapređenja međuhrišćanskog dijaloga i „otvaranja novih mogućnosti saradnje među Crkvama“, želeći Kohu „dobro zdravlje i pomoć Božju u novom služenju“.
Papski savet (Pontificium Consilium ad Unitatem Christianorum Fovendam) je osnovan u rangu sekreterijata 1960, radi negovanja odnosa i dijaloga sa drugim hrišćanskim crkvama, u okviru priprema za Drugi vatikanski sabor. Do sada je imao četiri rukovodioca, svi u rangu kardinala, što bi i biskup Koh uskoro trebalo da postane. Savet ima i sekretara, podsekretara, istočnu sekciju za Pravoslavlje i zapadnu za protestante, anglikance, metodiste i druge denominacije.