Литургијско сабрање у манастиру Лепавини

У Митрополију загребачко-љубљанску стигао је још један Часни Kрст из Јерусалима. Донели су га учесници Божићно-богојављенских сретања из Архиепископије београдско-карловачке, група од седамдесет поклоника коју чине деца са наше свете земље Косова и Метохије, ђаци веронауке из београдских школа и питомци Војне гимназије са својим вероучитељем. Дакле, Крст Христов донели су управо носиоци духовног препорода и васкрсења српског народа.

На путовања поводом даривања Часног Крста са Гроба Господњег у Јерусалиму, у организацији Издавачког фонда СПЦ Архиепископије београдско-карловачке, поклоници су кренули са благословом блаженопочившег Патријарха Павла. До сада је Часни Крст дарован манастирима Рмањ, Крка, Гомирје и Великој Хочи. Овај пети, са благословом Патријарха српског Иринеја, а на позив и уз благослов Митрополита загребачко-љубљанског и целе Италије Јована, своје место је пронашао у манастиру Св. Петке у Загребу.
Велико свеправославно литургијско сабрање, обојено дирљивим сусретом и загрљајима Срба из разних крајева, ширило је осећање радосне туге манастиром Лепавина и другим светињама у Хрватској. Вековни благослов наше распете Свете земље подарила су нам управо деца са Косова и Метохије, из Велике Хоче и Ораховца. Међу њима су била и деца из школа веронауке при београдским храмовима, три монахиње из манастира Ваведење у Београду, протојереј Богдан Васиљевић, парох у цркви Св. Георгија на Новом Београду, јереј Михајло Вукчевић, духовник при цркви Св. апостола Томе у Београду, а питомце Војне гимназије у Београду предводио је њихов вероучитељ, отац Јован Бабић. Ученике Филолошке гимназије водили су директор школе проф. др Душко Бабић и вероучитељица Ана Новаковић. Са полазницима школе веронауке при цркви Св. Георгија на Новом Београду била је вероучитељица др Невенка Пјевач, а чланове дечјег ансамбла КУД „Лазар Хребељановић“ водила је Александра Митровић, директор и кореограф.
Сусрет са манастиром Лепавина, чија је црква посвећена Ваведењу Пресвете Богородице, почео је Светом архијерејском Литургијом коју је, на празник Преподобног Висариона и преподобног Илариона Новог служио владика Јован, уз саслужење архимандрита Гаврила (Вучковића), настојатеља манастира, и свештенства Загребачке митрополије и Београдске архиепископије.
У светој Тајни Евхаристије литургијског сабрања молитвено су учестовале поклоничке групе из Србије, Републике Српске, Аустрије и Немачке. Високопреосвећени се обратио верницима речју беседе, у којој је говорио о животу и раду светих апостола Петра и Павла, и о достојној припреми током поста за завршну празничну прославу ових дивних светитеља. Мученичким страдањем, сети Апостоли су заправо запечатили истинитост јеванђељске науке својом крвљу, својим животом, и као такву оставили је нама у наслеђе. Стога ми, као хришћани, треба стално да се питамо како живимо и јесмо ли достојни следбеници Христових ученика. На крају Свете Литургије причестио се велики број деце и верног народа. Уследило је послужење у манастирској порти, после чега је игуман о. Гаврило пред чудотворном иконом Пресвете Богородице Лепавинске служио молебан за здравље присутних и њихових ближњих. Литургијско сабрање је молитвено настављено заједничком Трпезом љубави за око двеста педесет верника, а ова раскошна духовна ризница крунисана је поново драгоценом речју митрополита Јована.
Потом смо се упутили у обилазак српских црквених општина у околним местима. У Копривници и Дугој Ријеци цркве су посвећене Св Тројици, а у Великом Поганцу православна црква је посвећена Св. Георгију. Свештенство и верни српски народ ових села дочекивали су нас срдачно и са љубављу. Уз молитвено сабрање у православним храмовима, имали смо времена и да се мало боље упознамо, да разменимо мисли и осећања, али и да се почастимо. Током читавог боравка у Митрополији загребачко-љубљанској о нама је бринуо ђакон Бранимир Јокић из Загреба. Поклоничко путешествије се првог дана завршило у Великом Поганцу, где су деца из Србије са својим вероучитељима извела културно-уметнички програм, који је водила Светлана Стевић, извођач изворне српске песме. Уз заједничко осећање љубави, утврђено у нашој светој вери, чинило се да је ово православно српско сабрање пригрило само Небо. И сви смо из Великог Поганца понели исти утисак јединства у љубави Христовој!
У недељу четврту по Духовима, стигли смо у Саборни храм Преображења Господњег у Загребу, где је митрополит Јован служио Свету архијерејску Литургију уз саслужење загребачког свештенства. У својој беседи, митрополит је представио присутнима своје госте из Србије, посебно поздравио децу из Ораховца и Велике Хоче и надовезао се на проповед о светим Апостолима и актуелном Петровском посту.
Посетили смо и Mузеј СПЦ Епархије загребачко-љубљанске, у коме се налазе бројни црквени експонати, међу којима се посебно истиче Четворојеванђеље из 1500. године, исписано ћирилицом Мирослављевог Јеванђеља, специфично по томе што су сва почетна слова златна. Од вредних експоната, ту је и копија Есфигменске Богородице са мачем. Икона је позната по томе што је Турчин забио нож у лице Пресвете Мајке Божје, одакле је одмах потекла крв. Овај се Турчин касније замонашио у манастиру Св. Пантелејмона на Светој Гори. Међу крстовима посебну важност поседује крст патријарха Јосифа Рајачића. Њиме је патријарх Рајачић устоличио првог хрватског бана, Јосипа Јелачића. Треба споменути и Црквени зборник, или Записник о покушају унијаћења Срба на овим просторима. Међу списима су и привилегије Леополда Јосипа Карала Шестог и Марије Терезије у којима стоји да Срби могу живети на њиховим територијама и упражњавати своју веру. У Музеју се, дакле, налазе многи ретки примерци црквенослужбених предмета који уједно представљају и важне делове српске историје.
После Музеја СПЦ Епархије загребачке, посетили смо Српску православну општу гимназију Кантакузине Катарине Бранковић, званично признату од државе Хрватске. Пре пет година, у центру Загреба, митрополит Јован је основао ову важну образовну установу у намери да се негују вера православна, српски језик, култура и традиција. Зграда гимназије у скоријој будућности налазиће се крај манастира Свете Петке, где је започета градња велелепног здања Гимназије и духовног центра са капелом посвећеном Светом Сави. Управо манастир Свете Петке, који је основао свети Доситеј Загребачки, био је крајња одредница нашег пута, где је манастиру свечано поклоњен Часни Крст из Јерусалима. Са благословом Његове Светости патријарха Иринеја, испред Архиепископије београдско-карловачке њен Издавачки фонд даровао је Часни Крст у име учесника Божићно-Богојављенских сретања. Акт о даривању Часног Крста потписао је Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански Атанасије, а предао га је директор Издавачког фонда, господин Зоран Вучић. О Васкрсу ове године, Крст је био положен на Плочи миропомазања Христовог Гроба у Јерусалиму. Пут Свете Земље носила га је породица Пурић: хаџи Ристо, жена Јелена у благословеном стању, трогодишњи син Василије, и ћерка Јована, стара седамнаест месеци. Осликао га је иконописац Зоран Маслић из Борче, а дрво и постоље израдио је мајстор хаџи Ненад Милетић из Старчева.
Митрополит Јован је срдачно захвалио следећим речима: „Нека благослов са Гроба Господњег из Јерусалима помогне да у манастриру Св. Петке васкрсава свака духовна снага на добро наше Цркве и свих верника који буду долазили овој светињи. Молимо се Богу и да нам пошаље монахиње за овај манастир“. Митрополит је затим деци са Космета уручио новчани прилог као дар подршке свештенства загребачке епархије. После званичног дела пријема, били смо у прилици да видимо здање будуће Православне гимназије у изградњи, и да своје молитве уградимо у њене сводове у очувању Цркве Христове. То су били Богом благословени тренуци, када смо могли да се обратимо нашем митрополиту, и да сећање на ова наша сретања уоквиримо фотографијама и његовим благословом.
У вечерњим часовима, у просторијама црквене сале у Загребу, наша деца су поново извела богат културно-уметнички програм, на радост свих присутних. Било је времена и да се са браћом из Загреба мало дружимо, запевамо, али и да заиграмо српско коло са нашим усрдним домаћинима из Друштва православне омладине „Свети Доситеј Загребачки“. Ни Београђани нису дошли у Загреб без дарова. Тако је господин Зоран Вучић, у име Издавачког фонда СПЦ Аргиепископије београдско-карловачке, поклонио књиге и иконе намењене загребачкој Епархији и њиховим парохијанима.
Овако су учесници Божићно-Богојављенских сретања походили наше православне српске земље. Пут Часног Крста изнедрио је благодатне плодове нових братских сусрета. Благословом Свете Земље освештали су православно сабрање српског народа у Хрватској. Даривали Крст Часни из Јерусалима манастиру Свете Петке у Загребу, а донели у Београд благослов пресвете Богородице Лепавинске, уз благослов нашег страдалног народа који нам тамо чува образ православни и земљу српску.