Sačuvati sebe u sebi

Razgovaramo sa prof. dr Tiodorom Rosićem, doktorom književnih nauka, profesorom Metodike srpskog jezika i književnosti, profesorom Metodike razvoja govora na Pedagoškom fakultetu u Jagodini, umetničkim direktorom „Raških duhovnih svečanosti”, glavnim i odgovornim urednikom časopisa „Uzdanica” i autorom monografija, brojnih naučnih, književno-kritičkih i esejističkih radova, knjiga pesama, pripovedaka, romana, drama kao i brojnih knjiga za decu.

Takođe su značajne antologije iz raznih književnih oblasti koje je priredio prof. dr Tiodor Rosić: Savremena poezija jugoslovenskih naroda i narodnosti (antologija, 1984), Poetika savremene srpske poezije (zbornik, 1998), Najlepše priče za svaki dan/365 priča iz celog sveta ( antologija, 2002) itd.
Dobitnik ste brojnih nagrada i priznanja: „Miloš Crnjanski”, „Neven”, „Risto Ratković”, „Dositejevo pero”, „Zlatnog beočuga”, a nedavno ste primili ste nagradu „Kapetan Miša Anastasijević”, recite nam koliko Vam znači nagrada „Kapetan Miša Anastasijević”, Vama, umetničkom direktoru „Raških duhovnih svečanosti”?
– Raške duhovne svečanosti, jedna od naših najznačajnijih manifestacija kulture. Na njoj se svakoga jula i avgusta, već osamnaest godina, u Raški okupljaju najznačajniji domaći i strani slikari, pisci, muzičari. Pokrovitelj te manifestacije je SO Raška, a organizatori Centar kulture „Gradac” iz Raške i Turistička organizacija iz Raške.
Raške duhovne svečanosti odvijaju se u dva dela. U okviru prvog dela, od 22-30 jula, radi međunarodna likovna kolonija Akademija „Jelena Anžujska”. Njen predsednik je Milorad Bata Mihailović, jedan od naših najvećih živih slikara. U drugom delu – uz vrhunski književni, pozorišni, likovni i naučni program – dodeljuje se visoko priznanje „Stefan Prvovenčani”. Nagrada „Kapetan Miša Anastasijević” je godišnja nagrada koja se dodeljuje najuspešnijim kompanijama u Srbiji. Ova nagrada se dodeljuje u Novom Sadu tokom manifestacije „Put ka vrhu”, čiji je cilj da podstiče i afirmiše preduzetništvo i stvaralaštvo u Srbiji. Nagrada nosi ime Kapetan-Miše Anastasijevića, velikog preduzetnika i zadužbinara. Sastoji se iz povelje i statuete „Kapetan Miša Anastasijević”, rad akademskog vajara Ljubiše Mančića.
Nju realizuju agencija za tržišne komunikacije „Medija Invent”, Privredna komora Vojvodine, Radio-televizija Vojvodine i Fakultet tehničkih nauka Novi Sad. Nagrađeno je zalaganje za policentričnost srpske kulture, borba protiv kiča, glamura, oslanjanje na istinske vrednosti nacionalne duhovne vertikale.
„Raške duhovne svečanosti” iz godine u godinu prerastaju u veliku manifestaciju malene Raške, jer okupljaju veliki broj umetnika i javnih ličnosti Srbije i iz inostranstva. Šta je pokretač ovog molitvenog sabranja i okupljanja?
– Mala Raška, grad velikog imena, svakog jula i avgusta postaje duhovna prestonica Srbije. „Raške duhovne svečanosti”, vrhunskim umetničkim programima, svetkovina su kulture, pamćenja, nacionalnog dostojanstva. Programi su odžavaju u Dolini srpske istorije, u Dolini Vekova. Tu je manastir do manastira, grad do grada, zaveštanje do zaveštanja. Tu je rođen Sveti Sava. Tu su živeli i zemljom išli Sveti Sava i njegov otac, prepodobni Simeon – Stefan Nemanja, rodonačelnih zlatonosne dinastije Nemanjića. Tu umetnici, i iz zemlje i iz inostranstva, imaju posebno nadahnuće. Vekovi obavezuju.
Sastavni deo pomenutih duhovnih svečanosti od 2002. godine jeste i Međunarodna likovna kolonija „Akademija Jelena Anžujska”, koja okuplja umetnike iz Srbije i čitavog sveta. Kakva su Vaša očekivanja za ovu godinu, ima li potvrđenih dolazaka iz inostranstva?
– „Učenje o svemiru”, tema ovogodišnje likovne kolonije Akademije „Jelena Anžujska”, je likovno-kosmogonijska. Predmet likovne inspiracije može da počne od arhaičnih, preko savremenih mitova o stvaranju sveta, likovne teogonije, do ovovremene kosmopoetike. Kosmičko je važan segment u fresko-predstavama, i može da bude delotvoran podsticaj u stvaranju vrednih likovnih dela. Kolonija je usmerena na razmenu stvaralačkih iskustava na tematsko-motivskom i oblikovno-stilskom nivou. To vodi ka uspostavljanju produktivnih međunarodnih stvaralačkih veza. Njeni učesnici su Karla Storch, Alejandro Voordiun (Meksiko), Nataša Kupova, Dejvid Hudojnići (Bugarska), Branko Miljuš (Srbija), jedan rumunski slikar, Vesna Milunović (Srbija), Ostoja Balkanski (Srbija), Danica Basta (Srbija), Božidar Damjanovski (Srbija). Dolazak meksičkih slikara omogućio je Uroš Ušćebrka, izuzetni srpski vajar koji živi i radi u Meksiku. Početak kolonije (23. jul 2010) biće obeležen otvaranjem izložbe radova vajara Ljubiše Mančića.
Prestižna nagrada koja se dodeljuje od 2000. godine, povodom ove manifestacije, jeste „Stefan Prvovenčani”, koja se, u obliku povelje i medalje, dodeljuje izuzetnim stvaraocima u oblasti umetnosti i nauke, koji su svojom delatnošću afirmisali srpsku kulturu i stvorili delo od nacionalnog značaja. Recite nam imena dosadašnjih dobitnika.
– Dosadašnji dobitnici ove ugledne nagrade su: kompozitor Svetislav Božić, slikar Milorad-Bata Mihailović, filozof Mihailo Đurić, pesnik Miodrag Pavlović, reditelj Emir Kusturica, slikar Sava Rakočević, pesnik Slobodan Rakitić, književnici Danko Popović i Dragoslav Mihailović, muzički umetnik Bora Dugić. Veće priznanja „Stefan Prvovenčani” dodeliće i ove godine ovo visoko priznanje. Ta dodela naići će na odobravanje, uveren sam, i kod čitalaca Pravoslavlja, i u najširoj kulturnoj javnosti. Često ne vidimo najbolje među nama. To ove godine neće biti slučaj.
Autor ste teksta himne „Raških duhovnih svečanosti”, pod nazivom „Raški uranak”, za koju je muziku komponovao Svetislav Božić. Šta je uticalo na Vas da napišete tekst himne?
– Muzikom Svetislav Božić priziva sećanje vekova. Sabira pokidano. Sa svoje stranje nastojao sam da kroz evokaciju prošlosti, nacionalne snage i moći, ohrabrim neverne, osiromašene, utučene i ponižene. Bili smo nekada i uvažavani i dostojni nacionalnog imena, zašto to ne bismo postali opet! Imam veru u narodne moći, u obnovu države. Crkveno jedinstvo zalog je te obnove.
Koja je Vaša poruka čitaocima Pravoslavlja na pitanje kako sačuvati sebe i svoj sistem vrednosti od kiča i glamura?
– Država je kuća naroda. Otadžbina srpskog naroda nestala je u poslednjim decenijama dvadesetog veka, pod naletom okupacionog globalističkog jednoumnog totalitarizma. Srpski narod je prognan i iz jezika i sa svojih vekovnih teritorija – od Kosova, do Knina. Dužnost vrline je to sagledala. Naložila mi je da se, kroz kritičko razmatranje večnih vrednosti prošlosti, suprotstavim manipulacijama pozitivizma, racionalizma i agnosticizma, da ukažem na zamke ljubičastog revolucionizma i parlamentarizma. Najvažnije je sačuvati sebe u sebi. Predačka vera, učenje Ave Justina, Svetog Nikolaja, kategorički je imperativ današnjih i budućih vremena. Moramo se suočiti sa globalističko-pozitivističkim, racionalističkim i agnostističkim stranputicama na koje je nas upućuju neverni. Vera i kultura su nas čuvali, vera i kultura će nas i sačuvati.