Његова Светост Патријарх српски Иринеј, уз саслужење Епископа шумадијског Јована, освештао је 21. јула 2010. године у Крагујевцу Ђурђевдански крст. Свечаном чину освећења присуствовало је неколико стотина Крагујевчана, на челу са градоначелником Крагујевца Верољубом Стевановићем. опширније »

Ђорђе Викадиновић је рођен 1962.године. Дипломирао је на београдском Филозофском факултету 1987, а до 1990. предавао је логику у Карловачкој гимназији. Од тада ради на Филозофском факултету, где предаје Увод у теорију друштва и Филозофију политике. Објавио је више књига, више десетина стручних чланака, а као полиотички аналитичар редовни је колумниста „Политике“, НИН-а и коментатор РТС-а. Члан је редакције „Нова српска политичка мисао“. опширније »

Српска богословска јавност се на почетку XXI века сусреће са тротомним издањем Епископа др Јована (Пурића) о теологији и педагогији Светог Јована Златоуста. Овај својеврсни и, у Срба, оригинални трослов Епископ Јован је замислио тако да заинтересује не само богослове и вернике Цркве Христове, већ и философе, педагоге, социологе, културологе, комуникологе, историчаре и остале научнике који би ишчитавањем поменутог дела могли да сагледају своје научно поље интересовања на нови душекористан начин. Игуман манастира Острога својим континуираним вишегодишњим изучавањем богословско-катихетског, али и философско-социолошког наслеђа једног од највећих православних теолога свих времена, Светог Јована Златоустог, отвара нову етапу у савременом богословљу код Срба. опширније »

Српска револуција, започета под вождом Карађорђем, 1804. године бацала је своје зраке и на јужне српске области. Ослободилачки напори две српске династије, Карађорђевића и Обреновића, тек 1878. године су припојили Ниш Кнежевини Србији. Новине из тога времена објавиле су слику на којој епископ нишки Виктор дочекује на прилазима граду кнеза Милана и српске ослободиоце. Град Ниш је по попису 1877/1878. године имао близу 13.000 становника и тек завршену Саборну цркву (1872) која је као здање доминирала градом. опширније »

Најбољи људи препознају се по узвишеном моралном развоју и по узвишеном моралном утицају. Ф. М. Достојевски опширније »

Која је тајна речи? Да ли је, и када је, језик жив? Могу ли учени људи и људи од пера открити, или бар досегнути до тајне средства споразумевања којим се служе у ове или оне сврхе, са часним или нечасним намерама, да некоме нешто приближе и речима да оживе? опширније »

О пројекту „Земља живих“, који има за циљ помоћ оболелима од болести зависности, о улози и значају Цркве у животу савременог човека, за Светигору, часопис Митрополије црногорско-приморске, говорио је Епископ шумадијски Јован. Преносимо део интервјуа. опширније »

Поводом најновијих покушаја да се икона Богородице Филеримос опет „валоризује“, а у ствари, без имало претјеривања речено, оскрнави њена духовна, историјска и културна вриједност, дужни смо опет се огласити и указати, као једини легитимни ималац, на неколико важних проблема у вези са најављиваним плановима за постављање иконе у један небогослужбени, нелитургијски и нецрквени простор, неподобан њеној основној намјени – богослужењу. опширније »

Вести о Вожду стижу и са мање очекиване стране. Шеснаестог августа настаје писмо Јевтимија Кристића, драгоцено по томе што сведочи како су знања људи онога времена о Црном Ђорђу недовољна и да је он већ „недоступан” за обичне људе: „Разни разно говоре, но више веле да је код Михаљевића на нашој страни капларом био; али знаћу, с временом. За сада, питати га, малени смо”. опширније »