Kroz hrišćanski svet:

Novosti iz hrišćanskog sveta:

SVETA ZEMLjA
Izraelsko ministarstvo zdravlja objavilo je izveštaj o stanju voda Sredozemlja, Mrtvog mora i reke Jordan. Ujedno, zabranjuje se kupanje u Jordanu, jer mogu nastati „teška zdravstvena oštećenja“.
Zanemarivanje stanja reke Jordan uznemirilo je sve građane Izraela, posebno hrišćane, zbog njenog biblijskog značaja. Gotovo svi poklonici koji dolaze u Svetu Zemlju, u svom programu imaju odlazak na mesto na reci gde je kršten Gospod Isus Hristos. Za njih je izuzetno neprijatno kada na obali ugledaju tablu „Zabranjeno kupanje“.
Veći broj organizacija već godinama ukazuje na to da je Jordan veoma zagađen, a da se ništa ne preduzima da se vode zaštite. Čak 98% vodene mase se pumpama izvlači za navodnjavanje i vodosnabdevanje, pa ostatak, pri ušću, ne deluje kao reka, već kao zagađen potočić.
POSETA UKRAJINI
Na početku svoje posete Ukrajini, patrijarh Kiril se susreo sa predsednikom Viktorom Janukovičem u njegovoj rezidenciji na Krimu i uručio mu najviše crkveno odlikovanje, Orden svetoga kneza Vladimira prvog stepena, za „ukrepljenje Pravoslavlja“ i povodom 60. rođendana.
Tokom boravka u Ukrajini nije došlo do kontakata sa dvema raskolničkim Crkvama. U patrijaršiji je rečeno da se ovim pitanjem bave posebne komisije. Ukrajinska Pravoslavna Crkva, koja je u jedinstvu sa Moskovskom patrijaršijom, ima daleko najveći broj vernika. Ona ima 11.500 parohija, oko 10.000 sveštenika, 650 đakona, 22 duhovnih škola, dve akademije, skoro 200 manastira, 5.200 monaha i monahinja.
Treća poseta patrijarha Kirila Ukrajini od njegovog ustoličenja, nije imala politički, već isključivo pastirski karakter. Moskovski patrijarh nije patrijarh „Ruske Federacije“, već svih delova bivšeg Sovjetskog Saveza. To je prostor, kako je istaknuto, koji se podrazumeva kao „kanonska teritorija“. On je prvojerarh vernika u 15 zemalja, a Ukrajini, posle Rusije pripada „prvo mesto“, iza koga slede Belorusija i Moldavija. Tu poziciju Kijeva u ruskom Pravoslavlju potvrđuje i činjenica da se u njemu bar jednom godišnje održava jedno od šest zasedanja Svetoga Sinoda. Prema najnovijoj odluci, u Odesi će biti jedna od rezidencija ruskih patrijaraha.
Više stotina hiljada vernika pozdravilo je patrijarha u Odesi, Dnjepropetrovsku i Kijevu. On je razgovarao sa kulturnim i javnim radnicima, odgovarajući na brojna pitanja koja su se posebno odnosila na moralne teme današnjice.
„PROZOR ŽIVOTA“
Arhimandrit Pantelejmon (Šatov), predsednik Sinodalnog odeljenja za crkveno dobročiniteljsko i socijalno služenje Moskovske patrijaršije, izneo je predlog da se u Rusiji otvaraju „prozori života“ (okno žizni), gde bi majke tek rođene neželjene dece mogle anonimno da ih predaju.
Takozvanih „bebiboksova“ ima u više zemalja u svetu, posebno u Italiji, Poljskoj, u Nemačkoj ih je 80 (bebiklape), a u Mađarskoj 12. Najviše ih je nastalo poslednjih desetak godina. Većinom se majkama dopušta kasnije, ako žele, da povrate dete, ili imaju kontakt s njim. Smatra se da se u istoriji prvi „boks“ pojavio u Rimu u 12. veku. Neke zemlje, kao što je Engleska, zabranjuju ih.
Arhimandrit smatra da abortus treba zabraniti u potpunosti. Važnije je spasavati decu, nego graditi hramove tamo gde ih već ima. Ima preduzimača i dobrostojećih vernika koji bi bili spremni da finansiraju ovaj projekat.
 POŽAR KOD RESTAURATORA
U čuvenom Sveruskom naučno-restauratorskom centru Grabar, u središtu Moskve (kod Kurske metro-stanice), izbio je 15. jula, po najvećoj vrućini, veliki požar. U gašenju je učestvovalo dvadeset ekipa, a dvojica vatrogasaca izgubila su život. U centru je pohranjeno 1300 ikona, slika, antiminsa, plaštanica, raznih vrednih predmeta. Vatra je izbila na trećem spratu. Uništeno je ono što se nalazilo na radnim stolovima restauratora, a najvrednije se nalazilo u „bunkeru“ koji je ostao neoštećen.
Kako je izjavio direktor Aleksej Vladimirov, uništeno je 10% dobara, što od vatre, što od dima, vode pri gašenju, ili drugih antipožarnih supstanci.
Centar je osnovan 1918. godine. Iz pedesetak muzeja, zbirki i hramova slate su ikone na restauraciju. Tu je rađeno na čuvenoj Rubljovljevoj ikoni Svete Trojice. Ovde dolaze restauratori iz cele Rusije na sticanje obuke ili na usavršavanje.
ZAHTEV TUŽILAŠTVA
Državno tužilaštvo moskovskog rejona Ljublino (jugoistočni prestonički administrativni okrug) zatražilo je od suda da se crne majice na kojima na ruskom i grčkom piše „Pravoslavlje ili smrt“, uz lobanju i kosti, uvrste u „ekstremistički materijal“ koji se ne sme koristiti. Zatraženo je mišljenje Federalnog centra za sudske ekspertize, kako bi se ustanovilo da li takve majice izazivaju mržnju, i da li se tekst i crtež uopšte smeju smatrati „pravoslavnom simvolikom“.
 Između ostalih, i vođa poznate rok-grupe „Alisa“ Konstantin Kinčev nosi takvu majicu kad nastupa na koncertima. Proizvodnju i distribuciju, kako se navodi, obavljaju neke organizacije koje žele da ostave utisak da su bliske Crkvi.
U Moskvi se konstatuje da se pomenuta „parola“ u Pravoslavlju retko koristi, obično od krugova koji sebe označavaju „revniteljskim“, koji se suprotstavljaju kanonskoj jerarhiji, poput manastira Esfigmen. Podseća se da je patrijarh Kiril marta prošle godine, u Nedelju Pravoslavlja, osudio motive korišćenja ove „parole“, propovedajući u hramu Hrista Spasitelja, o čemu su izvestili svi mediji.
Prvojerarh je objasnio da se Crkva u prvim vekovima borila protiv jeresi a da su njeni zastupnici, poput Arija ili Nestorija, imali „dobre namere“ i imali „lične kvalitete“. Nekima nije bilo lako da razlikuju šta je kod njih krivoverje. Ima ljudi koji se bore za „čistotu vere“, a u očima im je „oganj gneva“, takvi su gotovi da idu u boj, u deljenje Crkve. To je prvi znak sklonosti jeresi. Čujemo slogan „Pravoslavlje ili smrt“, pri tome treba biti „nužno oprezan“. Nikada Gospod Isus Hristos nije rekao „moje učenje ili smrt“, niti su sveti apostoli slično govorili. Pravoslavlje je život večni, radost u Duhu Svetome, krasota življenja. Smrt – to je propadanje, rezultat grehopada i đavolskog dejstva. Otuda je pomenuta parola „opasna, lažna, protivrečna“.
GODIŠNjICA RPCZ
Sv. Sinod Ruske zagranične Crkve (RPCZ) doneo je odluku da se 10. decembra svečano obeleži 90. godišnjica osnivanja. Detalji ove proslave za sada nisu objavljeni.
Kako se ističe, RPCZ svoj početak vezuje za 1919. u Carigradu. Potom je doneta odluka da se pređe u Kraljevinu Jugoslaviju, u Sremske Karlovce, gde je osnovan Arhijerejski Sinod, uz saglasnost patrijarha Tihona i patrijarha srpskog Dimitrija. U vreme patrijarha Sergija, 1927. godine, dolazi do prekida kontakata sa Moskvom. U Nemačku se Crkva premešta 1944, a potom u Njujork, gde joj je danas sedište. Ona doživljava raskol 2002. godine. Sa Moskovskom patrijaršijom potpisan je „Akt o kanonskim odnosima“ 2007. kojim dolazi do jedinstva uz zadržavanje široke autonomije.
RPCZ ima danas 13 arhijereja, 320 parohija u Severnoj i Južnoj Americi, Australiji i Evropi, kao i 350 sveštenika.
ZAJEDNIČKE TEME
Carigradski patrijarh Vartolomej uputio je poruku generalnoj skupštini Svetskog luteranskog saveza (LBV), koja je zasedala u Štutgartu krajem jula. Poruku je preneo mitropolit sosimski Genadije, kopredsednik pravoslavno-luteranske komisije za dijalog, osnovane pre 29 godina. Patrijarh je nabrojao „duhovne i socijalne izazove za sve hrišćane“ današnjice, koji su „nehumani i neprihvatljivi“: glad, nedostatak vode, siromaštvo, SIDA, nepravda, nepoštovanje verskih sloboda, međureligijski konflikti i ratovi. „Poštovanje ljudskog dostojanstva izgubilo se iz glava mnogih ljudi“. Mnoga tehnološka dostignuća koja olakšavaju život zapadne civilizacije, nisu pristupačna siromašnim delovima sveta. Međuhrišćanski odnosi moraju imati „novu eru“ saradnje, put ka jedinstvu, koji je pred nama, „dug je i težak“.
LVB skupština imala je hiljadu učesnika, od čega 418 delegata iz 140 crkava iz 80 zemalja. Molitveno i na kolenima luterani su zatražili oproštaj od menonita i ostalih anabaptista zato što su ih progonili i osuđivali na smrt u 16. veku. Od katolika i luterana tada je pogubljeno oko 2.500 onih koji su zastupali krštenje odraslih, a ne dece.
Za predsednika LBV sledećih šest godina izabran je Palestinac iz Izraela, biskup Munib Junan (59). On je zatražio da u Svetoj Zemlji paralelno postoje kako Izrael, tako i palestinska država, a da Jerusalim ima poseban, međunarodno priznat status. Izrael je oštro kritikovao njegov izbor.
METRO ATINE
U Atini je osvećena potpuno dovršena 28. metro-stanica. Za samo devet minuta će se od ovog perifernog dela Atine stići do trga Sintagma. Smatra se da će dnevno ovu stanicu, koja je 22 metra ispod zemlje, koristiti 20.000 stanovnika. Uprava (Atiko Metro) se izvinila zbog znatnog kašnjenja radova, pošto je bilo arheoloških istraživanja na terenu. Do oktobra će biti kompletirana i sledeća stanica iste linije, „Agija Paraskevi“. Kada se linija 3 kompletira, povezivaće Egaleo sa aerodromom „Venizelos“. Od Evropske investicione banke dobijen je kredit od 150 miliona evra.
Atinska arhiepiskopija pozdravlja poboljšanje „uslova i kvaliteta“ života i pokretljivosti Atinjana.
BRISELSKI SUSRET
Najviši zvaničnici Evropske unije susreli su se sa dvadeset predstavnika religijskih zajednica, kako bi sa njima razmotrili načine suzbijanja siromaštva.
Od pravoslavnih, između ostalih, pozvani su bili atinski arhiepiskop i poglavar Grčke Pravoslavne Crkve Jeronim, rumunski mitropolit Josif i carigradski mitropolit Emanuil, kao predsednik KEK. Od katolika, prisutan je bio mađarski kardinal Erde, biskup roterdamski Adrijanus van Lijn i drugi, od anglikanaca biskup Hristofer Hil, a protestante je predstavljao danski biskup Skov-Jakobsen. Islam EU zastupao je imam velike džamije Pariza Dalil Bukakur, jevrejstvo vrhovni rabin Francuske Žil Bernhem a prisustvovali su i predstavnici evropskih Sika i Indusa.
Sastanak je vodio Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, zajedno sa Hermanom van Rompejem, predsednikom Evropskog saveta i Jiržijem Bizekom, predsednikom Evropskog parlamenta. Barozo je istakao da, ukoliko se želi suprotstaviti siromaštvu, ne može se zaobići mnogovekovno iskustvo religija na tom planu. Po Busekovim rečima, „crkve imaju odlučujuću ulogu u suzbijanju siromaštva“, i sa njima treba graditi odnos partnerstva, na mesnom, nacionalnom i evropskom nivou.
Lisabonski sporazum između 27 država članica, potpisan 13. decembra 2007, u svojoj 17. tački obavezuje EU institucije na dijalog sa verskim zajednicama.
Radi se o šestom godišnjem susretu ove vrste. Želelo se čuti mišljenje verskih vođa, pošto religijske zajednice imaju pozitivna iskustva u radu sa siromašnima. Cilj EU je da se do 2020. siromaštvo smanji za 25%, za 20 miliona stanovnika. Prema proceni, sada 80 miliona (po nekima i 120 miliona) živi u bedi.
Na ovom sastanku, predstavnici religija zatražili su da se, u većoj meri nego do sada, pomogne Africi, koju je Evropa dugo „kolonijalizovala i izrabljivala“. Tamo su obično na vlasti korumpirane vlade, vode se ratovi, rasprostranjena je SIDA, a česte su suše. Potrebno je da Evropa pomogne da se u afričkim zemljama izmene uslovi življenja, Evropa ne sme da se pretvori u tvrđavu.
Atinski arhiepiskop je izneo iskustvo grčke Crkve koja ima organizaciju „Misija“ za pomoć siromašnima. Svojim petogodišnjim planom rada, ona će u društvu biti izuzetno prisutna. Crkva ima sedam prioriteta u ovom radu. Ona samo u Atini hrani dnevno 6.000 siromašnih, što će se povećati na 10.000. Pomaže se i ilegalnim useljenicima. Rad sa umirućima je veoma unapređen, kao i sa starima. Mladi su na prvom mestu liste prioriteta. Arhiepiskop je istakao da se evropska civilizacija zasniva na staroj grčkoj kulturi, rimskom pravu i hrišćanskoj tradiciji.
Prošlogodišnji sličan susret vrha EU sa verskim zajednicama bio je posvećen privrednoj i finansijskoj krizi i njenoj etičkoj dimenziji.
VERSKA STATISTIKA NEMAČKE
U Hanoveru su objavljeni podaci o verskoj pripadnosti stanovnika SR Nemačke. Prema njima, od ravno 82 miliona stanovnika, rimokatolika ima 25,5 miliona, protestanata 24,8 a pravoslavnih 1,5 miliona. „Drugih hrišćana“ ima 33.000. Statistika se odnosi na stanje pre petnaest meseci, a sada je, posle obrađivanja, objavljena. Zaključuje se da se kao pripadnik neke od crkava deklariše 62,8 posto stanovnika. Na zapadu zemlje taj procenat dostiže 72, a na istoku (bivši DDR) samo 25%.
Među protestantima, pet posto ih nedeljom odlazi na bogosluženje, isto toliko ih redovno gleda prenos preko televizije, a na Božić je devet miliona vernika bilo u hramovima. Odnos krštenja i sahrana je 2:3, zbog znatnog pada stope rađanja.