Orden Svetog Save protojereju-stavroforu Ljubodragu Petroviću

Odlukom Svetog arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve od 22. jula 2010. godine, a na predlog Sekretara Verskog dobrotvornog starateljstva, visokoprečasni protojerej-stavrofor Ljubodrag Petrović, paroh beogradski u penziji, odlikovan je Ordenom Svetog Save SPC „za iskazanu ljubav Svetoj Majci Crkvi, izraženu višedecenijskom plodotvornom svešteničkom službom i misionarsko-pastirskim radom na Njivi Gospodnjoj". Njegova Svetost Patrijarh srpski Irinej lično je ovo visoko odlikovanje uručio ocu Ljubodragu, posetivši ga u njegovom rodnom selu Kaoniku pokraj Kruševca, gde se prota trenutno nalazi na kućnom lečenju.

Sam momenat odlikovanja, koji je zračio skromnošću, neizmernom ljubavlju i dostojanstvom, bio je duhovno uzvišen čin blagodarnosti Crkve svom, celoga života, požrtvovanom sinu, proti Ljubodragu. Prizor odlikovanja, koji se gotovo odvijao na rodnom pragu o. Ljubodraga, bio je najbolji svedok smislenosti ovakvih visokih crkvenih priznanja. Toga dana, u licu Njegove Svetosti patrijarha, orden su na grudi o. Ljube stavili svi oni znani i neznani svedoci vere Hristove koji su se trudom i ljubavlju našeg prote rađali i sabirali tokom njegovog pedesetogodišnjeg uzvišenog poslanstva. To su svi oni, koji danas od Vašingtona do Tokija, proslavljaju ime Božje, zadojeni pitkom verom svete Crkve Pravoslavne u okviru misionarske delatnosti o. Ljube, koja je sa blaženopočivšim ep. Danilom, ostavila traga i u stalnoj postavci muzeja Nobelove nagrade za mir u Oslu.
Na srcu o. Ljube nalazi se ne bilo koji orden, nego orden Svetoga Save, svetosavskog pravoživlja, koga je o. Ljuba oduvek u molitvama i svom radu prizivao, radosno svedočeći ime Hristovo u Srbiji, Nemačkoj, Rusiji, Japanu, Malti i ostalim brojnim mestima njegovog misonarskoga delokruga rada. To je orden čistote vere Pravoslavne i čestitosti naroda srpskog.
Ne zna se kada je prota Ljuba bio potrebniji u sažrtvovanju krstonosne sudbine našeg naroda: da li u periodu kada je ateizam bio proglašen za religiju, a o. Ljuba zastrašivan, hapšen i kidnapovan zbog svoje svete službe, ili u vreme perfidne postmoderne realnosti, kada je, opet zbog svoje službe, nailazio na još teže prepreke. Ali, bivajući sa Hristom i u Hristu, koji je govorio „ne boj se, malo stado, jer ja pobedih svet", neustrašivost o. Ljube postala je Gospodnji dar, koji su mnogi prepoznali.
Gde god da je vršio službu Božju, kao paroh po mnogim mestima širom Srbije, o. Ljuba je osnivao škole veronauke. S takvim, za to vreme hrabrim i retkim pristupom, prota Ljuba je još snažnije nastavio od momenta postavljenja za starešinu hrama Svetog Save na Vračaru 1969. godine.
Po prelasku za starešinu pri hramu Svetog Aleksandra Nevskog o. Ljuba 1985. godine osniva prvu misonarsku školu, koju je do dana današnjeg pohađalo preko deset hiljada polaznika, iz čijih su redova mnogi kasnije postali monasi i monahinje, misionari, publicisti, pravnici, profesori, naučnici. U tim godinama održan je veliki broj tribina širom Srbije, za čije vreme se vezuje i početak duhovne obnove srpskog naroda.
O. Ljuba je bio i jedan od osnivača poznatog lista „Beogradski dijalog". Zbog njegovih iskazanih darova, Njegova Svetost blaženopočivši patrijarh Pavle ga postavlja za sekretara Verskog dobrotvornog starateljstva ABK, koje je o. Ljuba u potpunosti reorganizovao, otvorivši mnoga savetovališta za duhovnu, medicinsku, pravnu pomoć, pomoć izbeglicama i raseljenim licima, osposobivši Učionicu za Pravoslavlje i pravoživlje, školu srpskog, matematike i stranih jezika, domaće radinosti, pokrenuvši Pravoslavni narodni univerzitet i ugledni crkveni časopis „Crkveni život”. Sve pomenute aktivnosti, koje su okupljale veliki broj stručnjaka, obavljane su na dobrovoljnoj bazi, potpuno besplatno.

Ministarstvo prosvete Vlade Republike Srbije odlikovalo je 2006. godine protu Ljubodraga Svetosavskom nagradom za životno delo u oblasti prosvete i kulture. Značajna priznanja za misinoarski rad o. Ljuba je dobio u vidu gramate Njegove Svetosti blaženopočivšeg patrijarha ruskog Aleksija, kao i naprsnog krsta od sadašnjeg patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila. Pored toga, vredno je napomenuti i aktivnosti o. Ljube u odborima Ministarstva zdravlja i Crvenog krsta, kao i duhovno-misionarskog rada na Onkološkom institutu u Beogradu, gde je ispovedao, savetovao i pričešćivao najteže bolesnike.
Mnogo više od svih ovih delatnosti i rada, najveće priznanje proti Ljubi jesu njegova duhovna deca kao i njegova porodica.
Nije Orden Svetoga Save radi o. Ljube, nego radi svih nas, da imamo na koga da se ugledamo u svešteničkoj, misionarskoj, prosvetnoj, očinskoj službi. Takvih je malo, jer oduševiti za Hrista, po rečima o. Ljube, uvek je pitanje spremnosti predaje i požrvovanosti, u ljubavi, duhovnom optimizmu i vaskrsloj radosti. Neka Gospod Svesilni, molitvama Svetog Save, podari svako istinsko dobro o. Ljubi na mnogo godina!