Proslava 50 godina mature prizrenskih bogoslova

Na dan Svetog apostola Pavla, 13 jula, u manastiru Sv. Arhangela u Rakovici nadomak prestonice, okupilo se na Svetoj Liturgiji svega 10 članova generacije prizrenskih bogoslova koji su sa uspehom maturirali 1960. godine u Dušanovoj prestonici.

Sve je pokrenuto na inicijativu protojereja-stavrofora Jovana Spasojevića i protojereja Jova Ratkovića. Oni su se brzo dogovorili i pozvali sve iz te generacije da se pridruže proslavi. Dat je oglas u Pravoslavlju, i zaista došli su svi koji su mogli i kojima je zdravstvena situacija to dozvolila. Pojedini su došli samo na jedan dan čak iz Republike Srpske, u pratnji svojih članova porodice.

Pred početak Svete Liturgije, u manastiru je bilo dirljivo gledati kako su se jedva prepoznavali između sebe. Bilo je i komentara: „A ko nam je ovo”? Zbog svojih obaveza, na ovu proslavu nije došao Njegova Svetost patrijarh Irinej koji je, inače, ovoj generaciji Božjih trudbenika predavao u čuvenoj Prizrenskoj bogosloviji. Pored patrijarha, na proslavi se nije pojavio ni razredni starešina (inače jedini preživeli profesor) uvaženi dugogodišnji rektor Karlovačke bogoslovije, protojerej-stavrofor Mladomir Todorović, čije je prisustvo bilo i najavljeno.
Posle Svete Liturgije, koju su služili: protojerej-stavrofor Jovan Spasojević kao glavnonačalstvujući, protojerej-satvrofor hadži Jovan Lukić i protojerej Jovo Ratković, prisutni su se sa članovima svojih porodica uputili do groba blaženopočivšeg Patrijarha Pavla, gde su odslužili pomen Njegovoj Svetosti, episkopima Domentijanu, Metodiju i Milutinu, svojim profesorima, kao i svojim u Gospodu preminulim školskim drugovima i protinicama koji, nažalost, više nisu među živima.
NA PROZIVCI SAMO DESETORICA
Posle molitvenog čina, svi prisutni su se uputili u malu trpezariju manastira (ovim putem koristimo priliku da i na ovaj način zahvalimo predobroj mati igumaniji ove obitelji Evgeniji i njenom sestrinstvu što su nam dozvolili da se ovde okupimo i proslavimo svoj jubilej).
Ulogu razrednog starešine na sebe je preuzeo protojejerej- stavrofor Radomir Mandić, inače cenzor ove generacije još iz đačkih dana, koji je po azbučnom redu prozivao sve članove te sjajne generacije. O nekima iz te generacije nema nikakvih podataka, a pojedini su se, pismeno ili usmeno, javili da neće doći. Šteta.
Svi prisutni su bez izuzetka kratkim izlaganjima ispričali svoje životne priče, koje su obilovale teškim trenucima. Jer ipak je ova generacija bila jedna od retkih koje su u ona, ideološki teška vremena, uspele da sačuvaju veru svetosavsku. Svi su sazidali bar po jedan, a bilo je i onih koji su uspeli da sazidaju i više hramova širom bivše Jugoslavije. A za sve te njihove napore i samoodricanja, Gospod će ih nagraditi kada za to dođe vreme. Ostavili su iza sebe mlađim naraštajima izgrađene velelepne hramove i parohijske domove, a oni koji dolaze iza nas, treba da te bogomolje ispune vernim narodom i tako izgrade „žive Crkve”.
Slušajući ta, ponekad potresna svedočenja, vidi se jasno koliko je bio težak i trnovit njihov životni put, i koliki teret su ti, tada mladi ljudi preuzeli na svoja pleća.
ŽIVOTNE SAPUTNICE
Među ovim čestitim i napaćenim poslenicima na njivi Gospodnjoj, pojavila se i protinica Savka Janković, udova prote Srboljuba Jankovića iz Vrnjačke Banje, sa svoja dva sina. Ova divna protinica i majka prvo je zahvalila svima prisutnima što su je pozvali na ovu proslavu, a u nastavku svoga izlaganja je, biranim i toplim rečima, svim okupljenima ispričala samo mali deo svoga života pored prote Srbe koji je, kako je protinica Savka podsetila, bio iz čuvene svešteničke porodice. Pored ove uvažene protinice, bile su prisutne još njih tri. A bilo je i svešteničke dece, među njima čak i jedna monahinja. To nam govori da su sveštenici, pored sebe, i svoju decu Bogu u službu darivali. Velika su njihova srca i njihove duše.
NASTAVAK DRUŽENjA
Svečani ručak za sve koji su bili u manastiru, bio je priređen u restoranu „Milošev konak”. Posle ručka, druženje se nastavilo u porodičnom okruženju prote Jova Ratkovića.
I kao što sve ima svoj početak i kraj, tako se završilo još jedno lepo druženje, uz obećanje da se novi sastanak održi na istom mestu 2012 godine.
Neka nas Gospod poživi još mnogo godina i na mnogaja ljeta, i da se na sledećem sastanku, ako Bog da, okupi nas još više, i da taj sastanak traje duže nego ovaj.