Svet knjige

Novosti iz sveta knjige:

SRPSKE SLAVE I PRAZNICI
Miladin Bojić, Zavod za
udžbenike, Beograd 2009,
str. 352, 23 cm.
Istorijsko trajanje srpskog naroda sadrži u sebi nekoliko vremenskih slojeva prepoznavajućih duhovnih kvaliteta. Istoričari u njima uočavaju posebne uticaje i civilizacijske vrednosti. „Krštena istorija” Srba, već od vizantijskih istoričara označavana kao prekretnica, prostire se i kroz 21. vek, tj. naše vreme materijalne krize i duhovne gladi. Tragajući za iskonskim korenima, zaglavljen u blatu polovičnog povraćaja na staro, uznemiren činjenicom da je „staro bolje”, prosečan Srbin tranzicije želi, na primer, samo da sazna kada koja Slava „pada”, ili: da li treba izneti koljivo za „Svetog Aranđela”?
Mnoge nedoumice koje proističu iz neobaveštenosti, razrešava knjiga Miladina Bojića. Ovaj priručnik leksikografskom metodom pruža obaveštenja o kultovima svetitelja, ali i o narodnim verovanjima, proisteklim iz liturgijskog doživljavanja dana praznovanja pojedinačnog svetitelja, ali i narodnog psihologizma, koje se oseća u svetom predanju Srpske Pravoslavne Crkve. I dok je u srpskoj istoriji „diskontinuitet jedini kontinuitet”, s obzirom da su jaki potresi utkani u istorijsku genezu, narodno doživljavanje Hrišćanstva, kontrolisano od jerarhije u kanonu pravoslavnosti rodilo je ono što mnoge naučne discipline prepoznaju kao Svetosavlje, istočno Hrišćanstvo srpskog stila i načina.
Karakteristična srpska „rabota” jeste da u epskoj pesmi čuva jevanđeljsku etiku, da u dogmatici vidi praktični putokaz, a ne zbir spekulativne gordosti, samodovoljnosti informacija koje spasavaju po filosofskoj nužnosti. Jedna od lozinki i usklika modernog vremena kako Srbin ima svoju Krsnu slavu ponavlja ideju romantičnog zanosa 19. veka: „Gde je Slava, tu je Srbin”! Fenomenom Slave se bavila istorija religije kroz svoj komparativni metod, ali i saplitala. Krsna slava je istorisjki i fenomenološki bila za mnoge autore „kamen pretikanija”. Istraživanja su davala rezultate kako je ovaj običaj proistekao iz kulta „lara” i poštovanja predaka, ali kako je pravoslavna Crkva uspela svetosavski da ga sublimira i pomiri sa crkvenošću.
Knjiga „Srpske Slave i praznici” Miladina Bojića predstavlja leksikon ne jednostranog pristupa, već mnogostrukog uvida u problematiku. Njegove preteče su knjige „Srpski rječnik” i „Život i običaji ukupnog naroda srpskog” od Vuka Stefanovića Karadžića, i „Život Srba seljaka” od Milana Đ. Milićevića. I po tome ovo delo staje u red srpskih svetosavskih klasika.
Rad je snabdeven probranom, neobaveznom, ali uputnom i značajnom bibliografijom koja navodi radove etnologa, sveštenika, istoričara, istoričara umetnosti, što samo svedoči da srpski hrišćanski duh zaprema mnoge struke.
Knjiga Miladina Bojića „Srpske Slave i praznici”, bez suvišne pohvale, zaista predstavlja praznik za srpsko izdavaštvo i knjigoljubivu javnost, koja će moći iz nje da se naslađuje sokovima pouke i tačne informacije.
Radovan Pilipović
SVETI NIKOLAJ SRPSKI U AZBUCI SVOG UČENjA
Protojerej-stavrofor
Milan D. Janković
Nedavno se, u izdanju manastira Lelić, pojavila nova knjiga protojereja-stavrofora Milana Jankovića, posvećena 130-godišnjici rođenja Svetog Nikolaja Srpskog.
Otac Milan Janković, jedan od najvažnijih i najtemeljnijih poznavalaca i istraživača dela Vladike Nikolaja Velimirovića, knjigu je priredio u formi analekti složenih azbučnim redom tema i pojmova. To je novina i ustupak onima kojima je obimno i duboko delo ovog Svetitelja nepristupačno iz bilo kog razloga, i predstavlja propedevtički pristup njegovim mislima i iskazu vere koji bi mogao biti veoma plodotvoran. Akademik Vladeta Jerotić u Predgovoru knjige veli da je ovo „istinski dar srpskom narodu”, i – zaista – tako ga valja i prihvatiti. Iz mnogih razloga.
Analekta, kao model pristupa bezvremenim mislima, definicijama i učenju ljudi prosvetljenog duha, jasnih misli i pogleda na ustrojstvo sveta koji nam je zadat, imaju dugu i veličanstvenu tradiciju u razvoju ljudske misli, u poimanju postojanja, istorije i odnosa između večnog i trivijalnog. Knjiga Propovednikova, Solomonove mudrosti, učenje Konfučija, samo su neki od poznatih i nezaobilaznih primera. Analekta daju jasnu ilustraciju sistema razmišljanja i verovanja autora, hijerarhiju njegovih vrednosti i ključ za razumevanje njegovog života i dela. Analekta sa čitaocem komuniciraju kratkim i suštinskim definicijama pojedinih tema i sintagmi, ali kao celina jesu i predstavljaju majstorski i nadahnuti kroki svog autora.
Tematski okvir preko šest stotina odrednica veoma je širok. Naravno, ličnost i značaj autora nisu sporni, ali je zasluga prote Jankovića što je u okeanu mudrosti Svetog Nikolaja Srpskog svojom mrežom izlovio one koje savremenom čoveku, pogotovu Srbinu u Srbiji, ali i onom izvan današnjih granica Srbije, mogu da donesu mir duši i utehu razumu, da ojačaju veru i okrepe sposobnost da se veruje bližnjem i u bližnjeg. To nije mali podvig!
Od „logike” do „vlade zastrašivanja”, od „duha vremena” do „uzroka stradanja”, od „vododelnice” do „zluradosti”, misao jasna i precizna, stavovi čvrsti i ubedljivi, karakterišu izreke Svetog. U vremenima koje obeležavju lipsandrija i duhovno uninije, Nikolaj Velimirović nam s one strane groba i dalje služi. I ljudima, i narodu, i Hristovoj reči! To što prota Milan Janković ne dozvoljava da ovi biseri padnu tamo gde ne treba, deo je njegove službe. Udeo čitalaca je da se, kada se već jednom nađu pred tim biserima, sami prepoznaju i opredele!
Dragomir M. Acović