Тајна живота лежи у моћи Крста

Мени је данас велика част, и радост, што имам прилику да учествујем у великом, знаменитом дану, у дану када славимо једног од великих светих великомученика – светог Прокопија, чије мошти, на нашу велику радост, почивају у граду Прокупљу, по коме град и носи своје име.

О овом светом Великомученику можемо много говорити, он је сличан његовом претходнику Савлу из Тарса, прошао је један пут, не Божји и неблагословен – али је Господ учинио да наставак тог пута буде благословен, тако што му се Господ јавио, показао силу и знак Часнога крста, и рекао му: „Овим побеђуј!“. Онако као што је и свети цар Константин чуо речи, тамо негде испред Рима. И благослов Божји над тим знаком побеђује непријатеље.То није био само обичан знак, ни за светог Прокопија, ни за светог Константина, него посебно благословени знак – сила и благодат Божја, која се излива преко Крста, тог чудесног божанског знамења на којем је Господ показо врхунац своје љубави према роду људскоме; на коме је страдањем својим, крвљу својом Богочовечанском, искупио род људски. И примио сва људска проклетства, од Адама до данас...
Мене радује што сте тај чудесни знак подигли на овоме путу, поред којега многи пролазе, да имају прилику да погледају Крст овај, да се прекрсте, да се Богу помоле, да Господ благослови пут њихов, да се врате, без обзира где су намислили да иду, да их благослов Божји прати на томе путу.
Данас је ово толико потребно нама, и читавоме свету, јер данас саобраћај узима тако велики данак, да је свима нама велика поука, да без благослова Божјег никуда не крећемо и ништа не почињемо у своме животу. Знао је тај наш народ да пре свакога посла, пре свакога дела, пре свега што је почињао и замишљао, да треба Богу да се помоли, и да на себи силу и знак крста учини.
Ја верујем да ће многи који буду прошли овим путем то и учинити, и благослов Божји их неће мимоићи.
Радује ме што је овај знак, чудесни и божански, подигнут овде, у срцу Шумадије. Он символизује да је овај крај и Крагујевац - хришћански град, и да је ово света, хришћанска, православна земља.
Овај символ треба да наговести и да страдалништво у Крагујевцу није било мало; ово је знак града који је распет на Крст Христов, и да су многи под овим знаком Божјим страдали, као и наш Учитељ, Спаситељ, Господ Исус Христос: Он без своје кривице, а они зато што су били православни, зато што су били Срби.
Пуно оправдање има постављање и ово свечано освећење крсног знака на којем видимо лик Христа распетога, који је показао највећу љубав према роду људскоме у своме страдању.
Све што је Бог створио, створио је по сили моћи своје, али и састрадао је са свима нама, према роду људскоме; и то је највеће дело које је Бог могао да учини за род људски, за све нас.
Знамење је суштина пророка и апостола, суштина Цркве, суштина Јеванђеља и срж апостолске проповеди којом су свет освојили, и просветили, и облагодатили силом часнога крста Христовог.
Тајна лежи у сили знака Крста, он је успех апостола у свету, њихово учвршћивање многих Цркава, још за време живота на земљи, а и оних који су наставили пут њихов, оснивајући многобројне Цркве – и тако бројне народе, још у то време привели Христу.
Колико ја знам, врло мало ових светих знакова има на јавним местима. Познат је град Рио де Жанеиро, са бистом Христовом. Како лепо делује када се прође поред Скопља, и види се на оном брду крст који блиста и покрива, осењује град и православни народ који живи у Скопљу. И овај ће Крст ући у усторију православне Цркве, хришћанских народа, и народа који живи овде, у срцу Шумадије.
Крст светли да обасјава, да препорађа, да чини своју моћ, своју силу, и знамење.
И у Нишу се припремамо за велики јубилеј, за две хиљаде тринаесту годину, да подигнемо велики крст, и да нашим грађанима и многобројним пролазницима дамо до знања да је Ниш хришћански град, град православнога народа, град цара Константина, првога хришћанског цара.
Нека би дао Господ да сила и благодат овог крсног знамења обасја све нас светлошћу и љубављу Хрстовом, да нас поглед наш према Крсту подсети на Онога који је био уздигнут на Крст, Онога који је тада раширио руке и све нас пригрлио да нас приведе Оцу своме и Оцу нашем. То је био смисао првог Крста, Крста на Голготи, а то ће бити мисија и овога Крста, овде постављеног. Нека вас, браћо и сестре, Крст Христов благосиља благословом својим!
Честитам и захваљујем онима који су започели идеју да се овде подигне крст, идеју коју су разрадили и учинили је остварљивом, да је Крст постао реални знак.
Нека они, и град овај, и народ овога краја, народ земље Србије, и Срби ван граница, који су се силом прилика данас нашли у свету – на крају, и читав свет – буду благословени и осењени знаком светог, часног, животворног Крста. Нека нас Господ, који гледа са Крста, благослови, а ми да се потрудимо да будемо и останемо народ Његов, народ Крста, народ благодати Божје, народ захвалности Спаситељу своме, за све што је учинио и чини за нас.
Нека је благословен данашњи дан, нека је благословено ово освећење Часног крста, и нека он буде ризница и извор благодати Божје за све оне који својим погледом сместе Крст Христов у душу своју и у срце своје, и нека их од њега греје и осветљава светлост Христа, светлост Крста и светлост истине Христовог Јеванђеља.
Нека сте благословени, и нека се благослов Божји преко Крста овога пренесе на све овде присутне, и на читав наш народ православни!