Tajna života leži u moći Krsta

Meni je danas velika čast, i radost, što imam priliku da učestvujem u velikom, znamenitom danu, u danu kada slavimo jednog od velikih svetih velikomučenika – svetog Prokopija, čije mošti, na našu veliku radost, počivaju u gradu Prokuplju, po kome grad i nosi svoje ime.

O ovom svetom Velikomučeniku možemo mnogo govoriti, on je sličan njegovom prethodniku Savlu iz Tarsa, prošao je jedan put, ne Božji i neblagosloven – ali je Gospod učinio da nastavak tog puta bude blagosloven, tako što mu se Gospod javio, pokazao silu i znak Časnoga krsta, i rekao mu: „Ovim pobeđuj!“. Onako kao što je i sveti car Konstantin čuo reči, tamo negde ispred Rima. I blagoslov Božji nad tim znakom pobeđuje neprijatelje.To nije bio samo običan znak, ni za svetog Prokopija, ni za svetog Konstantina, nego posebno blagosloveni znak – sila i blagodat Božja, koja se izliva preko Krsta, tog čudesnog božanskog znamenja na kojem je Gospod pokazo vrhunac svoje ljubavi prema rodu ljudskome; na kome je stradanjem svojim, krvlju svojom Bogočovečanskom, iskupio rod ljudski. I primio sva ljudska prokletstva, od Adama do danas...
Mene raduje što ste taj čudesni znak podigli na ovome putu, pored kojega mnogi prolaze, da imaju priliku da pogledaju Krst ovaj, da se prekrste, da se Bogu pomole, da Gospod blagoslovi put njihov, da se vrate, bez obzira gde su namislili da idu, da ih blagoslov Božji prati na tome putu.
Danas je ovo toliko potrebno nama, i čitavome svetu, jer danas saobraćaj uzima tako veliki danak, da je svima nama velika pouka, da bez blagoslova Božjeg nikuda ne krećemo i ništa ne počinjemo u svome životu. Znao je taj naš narod da pre svakoga posla, pre svakoga dela, pre svega što je počinjao i zamišljao, da treba Bogu da se pomoli, i da na sebi silu i znak krsta učini.
Ja verujem da će mnogi koji budu prošli ovim putem to i učiniti, i blagoslov Božji ih neće mimoići.
Raduje me što je ovaj znak, čudesni i božanski, podignut ovde, u srcu Šumadije. On simvolizuje da je ovaj kraj i Kragujevac - hrišćanski grad, i da je ovo sveta, hrišćanska, pravoslavna zemlja.
Ovaj simvol treba da nagovesti i da stradalništvo u Kragujevcu nije bilo malo; ovo je znak grada koji je raspet na Krst Hristov, i da su mnogi pod ovim znakom Božjim stradali, kao i naš Učitelj, Spasitelj, Gospod Isus Hristos: On bez svoje krivice, a oni zato što su bili pravoslavni, zato što su bili Srbi.
Puno opravdanje ima postavljanje i ovo svečano osvećenje krsnog znaka na kojem vidimo lik Hrista raspetoga, koji je pokazao najveću ljubav prema rodu ljudskome u svome stradanju.
Sve što je Bog stvorio, stvorio je po sili moći svoje, ali i sastradao je sa svima nama, prema rodu ljudskome; i to je najveće delo koje je Bog mogao da učini za rod ljudski, za sve nas.
Znamenje je suština proroka i apostola, suština Crkve, suština Jevanđelja i srž apostolske propovedi kojom su svet osvojili, i prosvetili, i oblagodatili silom časnoga krsta Hristovog.
Tajna leži u sili znaka Krsta, on je uspeh apostola u svetu, njihovo učvršćivanje mnogih Crkava, još za vreme života na zemlji, a i onih koji su nastavili put njihov, osnivajući mnogobrojne Crkve – i tako brojne narode, još u to vreme priveli Hristu.
Koliko ja znam, vrlo malo ovih svetih znakova ima na javnim mestima. Poznat je grad Rio de Žaneiro, sa bistom Hristovom. Kako lepo deluje kada se prođe pored Skoplja, i vidi se na onom brdu krst koji blista i pokriva, osenjuje grad i pravoslavni narod koji živi u Skoplju. I ovaj će Krst ući u ustoriju pravoslavne Crkve, hrišćanskih naroda, i naroda koji živi ovde, u srcu Šumadije.
Krst svetli da obasjava, da preporađa, da čini svoju moć, svoju silu, i znamenje.
I u Nišu se pripremamo za veliki jubilej, za dve hiljade trinaestu godinu, da podignemo veliki krst, i da našim građanima i mnogobrojnim prolaznicima damo do znanja da je Niš hrišćanski grad, grad pravoslavnoga naroda, grad cara Konstantina, prvoga hrišćanskog cara.
Neka bi dao Gospod da sila i blagodat ovog krsnog znamenja obasja sve nas svetlošću i ljubavlju Hrstovom, da nas pogled naš prema Krstu podseti na Onoga koji je bio uzdignut na Krst, Onoga koji je tada raširio ruke i sve nas prigrlio da nas privede Ocu svome i Ocu našem. To je bio smisao prvog Krsta, Krsta na Golgoti, a to će biti misija i ovoga Krsta, ovde postavljenog. Neka vas, braćo i sestre, Krst Hristov blagosilja blagoslovom svojim!
Čestitam i zahvaljujem onima koji su započeli ideju da se ovde podigne krst, ideju koju su razradili i učinili je ostvarljivom, da je Krst postao realni znak.
Neka oni, i grad ovaj, i narod ovoga kraja, narod zemlje Srbije, i Srbi van granica, koji su se silom prilika danas našli u svetu – na kraju, i čitav svet – budu blagosloveni i osenjeni znakom svetog, časnog, životvornog Krsta. Neka nas Gospod, koji gleda sa Krsta, blagoslovi, a mi da se potrudimo da budemo i ostanemo narod Njegov, narod Krsta, narod blagodati Božje, narod zahvalnosti Spasitelju svome, za sve što je učinio i čini za nas.
Neka je blagosloven današnji dan, neka je blagosloveno ovo osvećenje Časnog krsta, i neka on bude riznica i izvor blagodati Božje za sve one koji svojim pogledom smeste Krst Hristov u dušu svoju i u srce svoje, i neka ih od njega greje i osvetljava svetlost Hrista, svetlost Krsta i svetlost istine Hristovog Jevanđelja.
Neka ste blagosloveni, i neka se blagoslov Božji preko Krsta ovoga prenese na sve ovde prisutne, i na čitav naš narod pravoslavni!