www.pravoslavlje.rs


Iz riznice pravoslavnog predanja

Veliki post – vežbanje u vrlini



Post rađa Proroke. Ojačava moćne. Umudruje zakonodavce. Naoružava junake. Vežba borce. Odbija iskušenja. Stanuje zajedno sa trezvenošću i čistotom. U ratovima čini podvige a u vreme mira uči tihovanju. Osvećuje posvećene i usavršava sveštenike. Niko ne može da se približi Žrtveniku i da završi božansku Liturgiju, a da prethodno nije postio.


Posle posta od četrdeset dana udostojio se prorok Ilija da se sretne sa Gospodom licem u lice. Posle posta vaskrsao je umrlo dete i pokazao se jačim od smrti. Posle posta zatvorio je nebo da ne pada kiša za tri i po godine. To je učinio da bi omekšao tvrdokornost srca Izrailjaca koji su se bili predali razvratu i bezakonju. Tako je izazvao prinudni post u celom narodu, dok se ne pokaju i isprave svoje grehe, koji su proistekli od udobnog i razneženog života.
Prorok Danilo, koji za dvadeset dana nije okusio hleba niti pio vode, poučio je čak i lavove da poste. Gladni lavovi nisu ga rastrgli, kao da je imao telo od kamena ili bakra ili nekog drugog tvrdog materijala. Post je ojačao telo Proroka i učinio ga nepovredivim za zube zveri, kao što boja čini gvožđe nepovredivim za rđu.
Sv. Vasilije Veliki, , O postu
U zakonu je Bog zapovedio sinovima Izrailjevim da svake godine daju desetak od svega što steknu. Čineći tako, oni su primali blagoslov na svaku svoju delatnost. Znajući to, sveti apostoli su ushteli da nam, radi pomoći i blagočinstva našim dušama, predaju nešto veće i uzvišenije, naime da podamo desetak od dana našeg života, da ih posvetimo Bogu, kako bi se blagoslovila sva dela naša i kako bismo svake godine bili pomilovani za sve grehe u toku cele godine. I odlučiše da osvete ovih sedam sedmica posta... Vremenom su rasudili da dodaju još jednu sedmicu, naime, da bi se oni kojima predstoji da stupe u podvig posta uhodali i privikli, i da bi ukazali počast broju posne svete četrdesetnice koju je postio Gospod naš...
Ava Dorotej, Pouka XIX (O svetim postovima)
Razrastaju se slavoslovlja i pesmopjenija, milostinje i molitve kojima se blagi Bog naš umilostivljava i priklanja ka milosrđu umirujući duše naše i darujući nam otpuštanje grehova u onoj meri u kojoj se mi iskreno obraćamo Njemu. Pripadnimo k Njemu sa strahom i trepetom uz obećanje da ćemo ostaviti svoje loše navike... Budimo usrdni u psalmopevanju i službama crkvenim, pažljivo se trudeći da upoznamo Slovo Božije. Jer kako se telo hrani hlebom, jača i raste, tako se i duša hrani Slovom Božijim. Činimo stalno kolenopreklonjenja (metanije), svako po svojoj sili i koliko mu je određeno... Jedni drugima pomažimo jer neko je nemoćan, a drugi je pak silan. Ne budimo nepokorni, budimo dobri, poslušni, bogoglagoljivi, mirni, snishodljivi, milosrdni, krotki, blagopokorni, ispunjeni milosti i blagih plodova.
Sv. Teodor Studit,
Pouka u sredu prve sedmice posta
Mada je postio dva dana u sedmici, onaj evanđelski farisej nije od toga imao nikakve koristi, jer je njegov post bio pomešan sa gordošću i osuđivanjem bližnjeg. Znači li to da post ne donosi nikakvu korist? Međutim, koliko je post koristan onima koji ga savršavaju bogougodno i kako dolikuje, pokazali su Mojsej, Ilija i Sam Gospod.
Mojsej je savršavao četrdesetodnevni post na gori (razbudite, molim vas, svoje umove, i uspnite se, kad vam je dato vreme za to, zajedno sa Mojsejem na goru, kod Boga, da biste se posredstvom toga, kao po putu, uzašli do Hrista Koji, međutim, ne obitava na gori nego na nebesima i polazi zajedno sa nama). Mojsej je, dakle, savršavao četrdesetodnevni post na gori, i prema Pismu, video Boga, ali ne u zagonetkama nego u otkrivenju, besedio je s Njim i razgovarao kao što se razgovara sa prijateljem. Bog ga je poučio, pa je i sam Mojsej druge poučavao o Njemu...
Sv. Grigorije Palama, 6. Beseda
(koja pobuđuje na post, koja je bila izgovorena
u prvu nedelju Velikog posta)
Cilj je bogočovečanske kulture: preobraziti ne samo čoveka i čovečanstvo, već kroz njih i svu prirodu. No, kako se postiže taj cilj? Jedino bogočovečanskim sredstvima. A to su evanđelske vrline: vera i ljubav, nada i molitva, post i smernost, krotost i žalostivost, bogoljublje i bratoljublje. Praktikovanjem ovih vrlina izgrađuje se bogočovečanska, svetosavska kultura. Upražnjavajući ove vrline, čovek prerađuje dušu svoju iz ružne u lepu, iz mračne u svetlu, iz grešne u svetu, iz tamolike u hristoliku. I telo svoje pretvara u ram, u koji uramljuje hristoliku dušu svoju.
Sv. Ava Justin Popović,
Svetosavlje kao filosofija života
Post je izraz našeg stvarnog smirenja, odsustva uverenosti u same sebe i sopstvene vrline, i istovremeno, svedočanstvo naše istinske slobode da se otvorimo pre svega za razumevanje sopstvenih nemoći i osećanje grehovnosti pred blagodaću koja nam je data i pred dugotrajnim trpljenjem Božijim. Tako post zadobija duhovne razmere i njegovi plodovi jesu duhovna postignuća (Mt. 4, 4). On je suprotnost stomakougađanju i pijanstvu, koji se oslanjaju na samozadovoljstvo i apsolutizam prirode i na njeno otuđenje kroz čulno uživanje i telesno mudrovanje.
Protoprezviter Mihail Kardamakis,
Podvig i post (Pravoslavna duhovnost)
Iako post u početku uzrokuje slabost, kasnije će se ispostaviti da nam omogućuje da manje spavamo, da bistrije razmišljamo, da delotvornije radimo. Mnogi lekari potvrđuju da periodično upražnjavanje posta doprinosi telesnoj higijeni. I mada zahteva istinsko samoodricanje, post ne podrazumeva nasilje nad našim telom – naprotiv, on doprinosi njegovom zdravlju i uravnoteženosti. Većina ljudi, koji žive na Zapadu, obično jede više nego što je potrebno. Post oslobađa naša tela od bremena prekomerne težine i čini da ona budu naši satrudnici u molitvi, bdenju i odgovaranju na poziv Duha.
Mati Marija i Episkop Kalist Ver,
Smisao Velikog posta
Ako je Veliki post čovekovo ponovno pronalaženje vlastite vere, on je takođe njegovo otkrivanje života i njegovog božanskog smisla, njegove svete dubine. Uzdržavanjem od hrane ponovo otkrivamo njenu slast i ponovo se učimo kako da je primamo od Boga sa radošću i zahvalnošću. Skraćujući muziku, zabavu, razgovor i površnu „društvenost” ponovo pronalazimo krajnju vrednost ljudskih odnosa, ljudskog rada, ljudske umetnosti. I sve ovo ponovo otkrivamo jednostavno stoga što pronalazimo samoga Boga — što My se vraćamo, a kroz Njega vraćamo se svemu onom što nam je On dao u svojoj ljubavi i milosti. I tako, na Vaskrs uveče pevamo:
„Sve je danas ispunjeno svetlošću, Nebo i zemlja i podzemlje. Zato cela tvorevina neka svetkuje Hristovo vaskrsenje; U njemu se utvrđujemo.
He liši nas ovog očekivanja, Čovekoljupče!“
Protojerej Aleksandar Šmeman, Veliki post
MOLITVA POSTA
Od svih himni i molitava za vreme posta, jedna kratka molitva može da se označi kao molitva posta. Predanje je pripisuje jednom od velikih učitelja duhovnog života – Sv. Jefremu Sirinu... Ova se molitva čita dva puta na kraju svake službe u postu od ponedeljka do petka (ne subotom i nedeljom, jer službe u ove dane nisu po obrascu posnih službi)...
Zašto ova kratka i jednostavna molitva zauzima tako važno mesto u celokupnom bogosluženju za vreme posta? Zato što na jedinstven način nabraja sve negativne i pozitivne elemente pokajanja, obrazuje, da se tako izrazimo, „podsetnik“ za naš individualni podvig u postu. Podvig je usmeren najpre u pravcu oslobođenja od nekih osnovnih duhovnih bolesti, koje se nam formiraju život i onemogućavaju nas čak i da počnemo da se okrećemo Bogu...
Protojerej Aleksandar Šmeman
UBLAŽAVANjE POSTA
Crkva je odredila teškim bolesnicima – od tuberkuloze, šećerne bolesti i drugih teških hroničnih bolesti –  da mogu držati onaj najblaži post, na ribi i zejtinu čitavo vreme, isto tako žene trudne i koje doje, takođe teški radnici i prestareli. Zato ne preterivati, ako je nemoćan čovek da drži suviše strog post i da na taj način onemoća još više...
Patrijarh srpski Pavle,
Put u život
VELIKOPOSNA MOLITVA SV. JEFREMA SIRINA
Gospode i Vladiko života moga, duh lenjosti, mrzovolje, vlastoljublja i praznoslovlja ne daj mi.
Duh celomudrenosti, smirenoumlja, trpljenja i ljubavi – daruj meni, sluzi Tvome.
Da, Gospode Care, daruj mi da sagledam svoje grehove, i da ne osuđujem brata svoga, jer si blagosloven u vekove vekova. Amin.


© Православље, Сва права задржана. Адреса овог текста на интернету је http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1056/tekst/veliki-post-vezbanje-u-vrlini/