У редовима који следе биће речи о орденима Српске Православне Цркве које заслужним лицима додељује, а на предлог надлежних епархијских архијереја, Свети Архијерејски Сабор, односно Свети Архијерејски Синод.
Дакле, још 1985. године, а поводом прославе 800-годишњице рођења Светог Саве установљен је Орден који носи име овог Светитеља, којим се одликују духовна и световна лица за нарочите заслуге за Српску Православну Цркву.
Орден је установљен у три степена: први степен је беле, други, црвене и трећи плаве боје. Истом одлуком је стављено у дужност Светом Архијерејском Синоду да изради овај Орден, као и да напише Уредбу о његовом додељивању. Свети Архијерејски Синод је приступио послу и већ наредне године за прво редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Орден је био искован, а Уредба написана што је, на основу члана 69. тач. 25. Устава Српске Православне Цркве, Свети Архијерејски Сабор, својом одлуком, АСБр. 13/зап. 59 од 22. маја и усвојио.
У поменутој Уредби о одликовању овим Орденом, поред осталог, стоји: одлуком Светог Архијерејског Сабора одликују се, а на предлог једног или више чланова Светог Архијерејског Сабора, Патријарх и архијереји Српске Православне Цркве, а сва остала духовна и световна лица, као и установе, одликују се одлуком Светог Архијерејског Синода, а на предлог надлежног архијереја. Иста Уредба предвиђа да се сва духовна и световна лица из реда других цркава и земаља одликују одлуком Светог Архијерејског Синода.
Орден се додељује декретом и граматом Светог Архијерејског Сабора, односно Светог Архијерејског Синода, а у грамати се најкраће новоде заслуге оних лица којима се исти додељује. Ове грамате потписује Патријарх, односно његов заменик – члан Светог Архијерејског Синода.
Односна Уредба је предвидела да лице које је примило Орден, рецимо трећег степена, може за своје веће заслуге примити и Орден другог, као и првог степена, али под условом да су прошле најмање три године од ранијег одликовања.
Године 2009. у свом мајском заседању Свети Архијерејски Сабор је донео одлуку, под АСбр. 75/зап. 139, о установљењу још пет ордена: Светог Симеона Мироточивог, Светог Краља Милутина, Светог Петра Цетињског, Свете Царице Милице – Преподобне Евгеније и Светог Деспота Стефана Лазаревића, и ставио у дужност Светом Архијерејском Синоду да исте изради и напише Уредбу о њиховом додељивању.
Годину дана је трајао рад на дизајну и изради пробних модела ордена, с тим да су први примерци урађени 2010. године када их је Свети Архијерејски Сабор прихватио и одобрио Уредбу о њиховом додељивању. На истом заседању, а поводом предстојећег обележавања 1700 година од проглашења Миланског едикта 313. године, Свети Архијерејски Сабор је донео одлуку, под АСбр. 5/зап. 87 од 29/16. априла, о установљењу Ордена Светог Цара Константина, којом приликом су допуњени чланови 4. и 5. односне Уредбе, и овако допуњен текст одобрен.
Поменута Уредба предвиђа да се Орден Светог Цара Константина додељује оним лицима која су допринела слободи вере и уопште унапређењу људских права и слобода.
Орден Светог Симеона Мироточивог додељује се домаћим и страним државницима за посебан допринос поспешивању добрих односа између Цркве и Државе.
Орден Светог Краља Милутина додељује се оним лицима која су се доказала као ктитори и добротвори, с обзиром на то да је и сâм Краљ Милутин био велики добротвор и задужбинар.
Орден Светог Петра Цетињског додељује се за мисионарство, евангелизацију, миротворство, као и лични подвиг жртвовања.
Орден Свете Царице Милице – Преподобне Евгеније додељује се за истакнути рад у помагању сиромашнима, болеснима, немоћнима и у свему ономе што се сматра као хуманитарна активност или харитативна делатност.
Орден Светог Деспота Стефана Лазаревића додељује се лицима за допринос у области културе, књижевности, песништва, преводилаштва и уопште за постигнути успех у хуманистичким наукама.
Као и Орден Светог Саве, тако се и ови ордени додељују декретом и граматом Светог Архијерејског Сабора, односно Синода. У грамати се најкраће наводи заслуга лица које Орден прима, а саме грамате потписује Патријарх српски, односно његов заменик – члан Светог Архијерејског Синода. Одлуке о додељивању свих напред речених ордена обавезно се објављују у Гласнику, службеном листу Српске Православне Цркве.
Сматрам да је овде потребно нагласити да поменута Уредба предвиђа да Свети Архијерејски Сабор, или Синод, може одлуку о додељивању ордена поништити, а Орден одузети лицу које би се у току доцнијег свог живота огрешило о Српску Православну Цркву, па потом било кажњено неком црквеном казном. И на крају треба знати да било који Орден, сâм по себи, не спасава онога који га је добио, али га обавезује да остане делатан на Христовом путу и буде добар пример другима како би и они видевши његова добра дела прославили Оца нашега Који је на небесима (Мт 5,16).
|
