Kroz hrišćanski svet

Novosti iz hrišćanskog sveta:

FRANCUSKA
Seminar o Septuaginti
U sastavu programa Višeg Instituta za ekumenske studije (ISEO) – zajedničkog projekta Fakulteta za bogoslovlje i verske studije, zatim Protestantskog bogoslovskog instituta i pravoslavnog Instituta Sv. Sergija –  na pravoslavnom Institutu Sv. Sergija će biti održan seminar o Septuaginti, drevnom grčkom prevodu Starog Zaveta.

Na seminaru će govoriti predstavnici sve tri crkve: Valeri Duval-Pužol (protestant, predaje na rimokatoličkom Institutu u Parizu), Kristof Rembo (rimokatolički sveštenik i predavač na rimokatoličkom Institutu u Parizu) i gospodin Stefan Munteanu (pravoslavan, predavač na pravoslavnom Institutu Sv. Sergija). Seminar je namenjen prvenstveno studentima bogoslovskih fakulteta.
Grčki prevod Starog Zaveta (koji je napisan na jevrejskom jeziku), dugo je bio Biblija Jevreja i hrišćana. Na seminaru će biti obrađeni nasleđe, doprinos i aktuelnost Septuaginte među rimokatolicima, protestantima i pravoslavnima. Zamišljeno je da se na ovom skupu smenjuju predavanja i razmatranja različitih, za tu temu značajnih, biblijskih, svetootačkih i liturgijskih tekstova.
RUSIJA
Sedmi bogoslovski dijalog
Sedmi po redu bogoslovski dijalog između Ruske Pravoslavne Crkve i Konferencije nemačkih biskupa (Rimokatolička crkva) održan je 7. i 8. decembra u Odeljenju za spoljne crkvene odnose u Moskovskoj Patrijaršiji. Tema ovogodišnjeg dijaloga je bilo hrišćansko shvatanje ljudskih prava.
Kao predstavnici Ruske crkve učestvovali su Arhiepiskop berlinski i nemački Teofan, Arhiepiskop poltavski i mirgorodski Filip, Arhiepiskop babrujski i bihovski Serafim, protojerej Dimitrij Sizonenko, sekretar odeljenja i sveštenici Aleksandar Vasiutin i Aleksij Dikarev. U ime Konferencije nemačkih biskupa u dijalogu su učestvovali dr Gerard Ludvig Miler, biskup Regensburga, dr Gerard Fajge, biskup Magdeburga, dr Nikolaus Švertfeger, pomoćni biskup u Hildeshajmu, dr Johanes Oldeman, profesori dr Albert-Peter Rethman, dr Jozef Frajtag, dr Eberhard Šokenhof i dr Hajnc-Gerard Justenhofen.
Na početku ovog bogoslovskog dijaloga Arhiepiskop babrujski i bihovski Serafim je izneo svoj rad o ljudskim pravima u predanju Ruske Pravoslavne Crkve, nakon čega je usledila živa diskusija. Biskup dr Nikolaus Švertfeger je govorio o stavu Drugog vatikanskog koncila po pitanju ljudskog dostojanstva: Deklaracija Dignitatis Humanae i njen istorijski kontekst.
Moskovska Patrijaršija je 1986. godine inicirala bogoslovski dijalog između Ruske Pravoslavne Crkve i Konferencije nemačkih biskupa i on se od tada održava naizmenično u Nemačkoj i u Rusiji na svake dve ili četiri godine.
Izvor: http://www.bogoslov.ru/
GRČKA
Konferencija o Sv. Grigoriju Palami
Velika međunarodna konferencija na temu „Sv. Grigorije Palama: Bogoslovski i filosofski značaj njegovog dela“ biće održana na Bogoslovskoj Akademiji u Solunu od 7. do 15. marta 2012. godine.

Ovu konferenciju će organizovati Bogoslovska Akademija u Solunu u saradnji sa Patrijaršijskim Institutom za Patrističke studije (manastir Vlatadon), Institutom za pravoslavne hrišćanske studije (Kembridž), Solunskom Mitropolijom i prijateljima Svete Gore (Velika Britanija i SAD), kao i u saradnji sa drugim pravoslavnim hrišćanskim institucijama i organizacijama u Grčkoj.
Na konferenciji će se prvenstveno obratiti pažnja na značajan doprinos Sv. Grigorija Palame bogoslovskim i filosofskim debatama od 14. veka do danas. Učesnici konferencije će biti u prilici da posete manastire koji se dovode u vezu sa Sv. Grigorijem Palamom u Solunu, Veriji i Svetu Goru, uz alternativan program za žene učesnice konferencije. Sva zasedanja će biti simultano prevođena na engleski i na grčki jezik.
VELIKA BRITANIJA
Konferencija na Oksfordu
Kako se navodi na sajtu Univerziteta u Oksfordu, od 13. do 14. januara 2012. godine, na fakultetu Kebl koji se i nalazi u sastavu Univerziteta u Oksfordu, biće održana konferencija o savremenim bogoslovskim istraživanjima zapadnog hrišćanskog misticizma. Na konferenciji će učestvovati brojni profesori sa različitih univerziteta i fakulteta iz cele Velike Britanije. Biće obrađivane teme kao što su: misticizam i hristologija, misticizam kao proročanstvo, misticizam i svakodnevnica, misticizam i materijalno, itd.
Izvor: http://www.theology.ox.ac.uk/
ITALIJA
Pravoslavne freske u bazilici Santa Kroče
Stalna postavka kopija fresaka iz manastira Mileševe, Sopoćana i Gračanice postavljena je u Firenci, u bazilici Santa Kroče, najvećoj franjevačkoj bazilici na svetu.
Ovo je prvi put da su dela, koja ne pripadaju italijanskoj umetnosti, u ovom prostoru izložena kao stalna postavka. Ministarstvo kulture je za izradu ove postavke angažovalo Galeriju fresaka. Povod za ovaj događaj bilo je gostovanje izložbe „Srbija, zemlja fresaka“, sačinjene od 32 eksponata. Ona je bila predstavljena firentinskoj publici u aprilu ove godine, a usled velikog interesovanja izložba je produžena za celih mesec dana. Za ta dva meseca, izložba je ostvarila rekordnu posećenost – videlo ju je preko 30 hiljada ljudi. Time je oboren rekord posećenosti izložbi u toj crkvi.
Na inicijativu Paole Vojnović, istoričarke umetnosti sa univerziteta „Sirakuza“ u Firenci, franjevačko bratstvo predložilo je da sedam kopija najvrednijih srpskih fresaka dobiju stalnu postavku u gradu koji vrvi od turista tokom čitave godine. Samo Santa Kroče, u kojoj se nalaze freske čuvenog Đota a u kojoj su sahranjeni Mikelanđelo, Galilej, Makijaveli i Rosini, godišnje obiđe više od milion posetilaca.
Stalno izložbeno mesto, u specijalno izabranom prostoru, u sali pored unutrašnjeg dvorišta, imaće kopije „Bogorodice iz Blagovesti“, „Mironosica na grobu Hristovom“ („Beli anđeo“) iz Mileševe, dva motiva sa freske „Rođenje Hristovo“ („Pastiri“ i „Kupanje Mladenca“) i „Oplakivanje Ane Dondolo“ iz Sopoćana, kao i portreti kralja Milutina i kraljice Simonide iz Gračanice.
PALESTINA
Obnova Crkve Rođenja Hristovog
Drevna Crkva Rođenja Hristovog, koja se nalazi u središtu Vitlejema, na delu trga Manger, konačno će biti obnovljena. Tri hrišćanske crkve – rimokatolička, pravoslavna i jermenska, koje zajedno upravljaju ovom crkvom starom više od 1500 godina, već duže vreme ne uspevaju da se dogovore oko restauriranja i obnavljanja crkve, te je palestinska vlada preuzela taj projekat na sebe, izjavio je palestinski ministar turizma.

„Naš predsednik je izdao dekret da tri crkve u čijoj je nadležnosti ova crkva zajedno obnove krov i da se cela građevina pripremi za obnavljanje, ali s obzirom da to nije sprovedeno, sada će palestinska vlada to učiniti“, dodao je on.
Popravke koje je potrebno hitno izvesti – jer drveni krov prokišnjava a grede svakog trenutka mogu pasti na turiste – iznosiće oko dva miliona američkih dolara i trebalo bi da budu izvedene već nakon Vaskrsa iduće godine. Oko 15 miliona dolara je potrebno da bi cela crkva bila sasvim obnovljena. Palestinska vlada je obezbedila deo sredstava a nadaju se da će ostatak novca dobiti od međunarodnih organizacija.
Palestinske vlasti već dugo pokušavaju da se izbore da Crkva Rođenja Hristovog bude uvrštena na Uneskovu listu svetsku baštine. Fond Svetskih Spomenika svrstava ovu crkvu među 100 najugroženijih spomenika na svetu. Ona se nalazi na samo pet kilometara od Jerusalima. Palestinske vlasti su preuzele kontrolu nad Vitlejemom 1995. godine.
Izgradnju Crkve Rođenja Hristovog je završio Sv. car Konstantin 333. godine, ali je crkva bila uništena početkom šestog veka a zatim između 527. i 565. godine ponovo izgrađena.
ITALIJA
Dogovor o saradnji
Početkom decembra meseca, predstavnici Fonda pape Jovana XXIII za religijsku nauku (Fondazione per le Scienze Religiose Giovanni XXIII) pregovarali su sa predstavnicima Ruske Pravoslavne Crkve među kojima su bili Arhimandrit Kiril (Govorun), zamenik predsednika Odbora za obrazovanje RPC i prorektor škole Sv. Kirila i Metodija za postdiplomske i doktorske studije, i o. Jovan (Guaita) iz Odeljenja za spoljne crkvene odnose Moskovske Patrijaršije. U ime Fondacije pregovore je vodio prof. Alberto Meloni, generalni sekretar Fondacije.
Ova Fondacija spaja doktorante i naučnike koji proučavaju različite aspekte crkvene istorije. To je nezavisna istraživačka institucija.
Dogovor koji je tom prilikom postignut pruža mogućnost doktorantima da zajedno pišu svoje doktorske teze i omogućava saradnju između naučnika iz Italije i iz Ruske Pravoslavne Crkve.
VATIKAN
Pripreme za Božić
Kako prenosi Asošijeted Pres, papa Benedikt XVI  se prilikom posete jednoj parohiji u predgrađu Rima 11. decembra obratio vernima ističući da zna da će ove godine Božić biti izuzetno težak i pozvao ih je da se sete da praznik nije samo kupovina poklona.
Italijani se susreću sa novim i višim porezima dok se njihova država bori sa dugovima.
Papa je svima poželeo srećne praznike, a kasnije je, obraćajući se vernicima na Trgu Sv. Petra u Vatikanu, rekao da je istinska radost povezana sa nečim mnogo dubljim i uzvišenijim.
Nekoliko dana ranije, papa Benedikt XVI je iz Vatikana pritiskom na tipku na svom tablet-računaru upalio svetiljke na najvećoj novogodišnjoj jelci na svetu koja se nalazi u Umbriji, u centralnoj Italiji. 84-godišnji papa prihvata nove tehnologije. Ranije ove godine je napisao i svoj prvi „tvit“ na Tviteru (društvena internet mreža) i preko Ajpeda je pokrenuo vatikanski internet portal za vesti.
KIPAR
Potpisan sporazum
Prvojerarh Pravoslavne Crkve Kipra, Arhiepiskop Hrizostom II i vrhovni rabin Izraela, Jona Mecger, potpisali su početkom decembra, u glavnom gradu Kipra, sporazum koji za cilj ima ostvarivanje bolje saradnje između njihove dve države.
Arhiepiskop Hrizostom II je rekao da se obojica nadaju da će se potpisivanjem ovog sporazuma okončati „neprijateljska nastrojenost i sumnjičavost“ koji su u prošlosti narušavali odnose između ove dve države.
Rabin Macger je istakao da Kipar i Izrael dele zajedničku istoriju i da će se potpisivanjem ovog sporazuma znatno poboljšati međusobna saradnja.