Педесет година Археографског одељења Народне библиотеке Србије

Уз писану и живу реч која ће тећи ових дана на тему дечанских рукописа, као својеврсну илустрацију која их прати визуелно, Археографско одељење је у холу Народне библиотеке поставило изложбу под називом „Предање дечанских рукописа“.

У  Народној библиотеци Србије, на дан славе – Светог Стефана Дечанског, ове године, било је пуно разлога за славље. Обележен је значајан јубилеј – педесет година постојања Археографског одељења Народне библиотеке. Уз прославу годишњице обележене су и делатности овог Одељења везане за наш знаменити косовско-метохијски манастир: излазак из штампе књиге Опис ћирилских рукописних књига манастира Високи Дечани; излажење 32. броја часописа Археографски прилози; отварање Међународног научног скупа Дечани у светлу археографских истраживања и свечано отварање изложбе под називом: Предање дечанских рукописа. Свечарске дане отворили су управник Народне библиотеке, Сретен Угричић, државна секретарка Министарства културе, информисања и информационог друштва РС, Снежана Стојановић Плавшић и начелник Одељења Радоман Станковић, који је говорио о историјату Одељења.
Први радови на систематском опису јужнословенских ћирилских рукописа отпочели су 1959. године формирањем Археографске комисије при Савету за културу НР Србије. Развијањем послова и отварањем интердисциплинарног поља истраживања (кодиколошко, филолошко, палеографско, историјско, историјско-уметничко, филигранолошко, историјско-књижевно и теолошко) овај пројекат је те 1961. године преузела Народна библиотека Србије – и поверила га свом новооснованом „Одељењу за попис и опис ћирилских рукописа и српских у иностранству“. Из овог првог, доцније је израсло Археографско одељење. Оснивач и први руководилац Одељења био је академик Владимир Мошин. Он је дефинисао научно-истраживачки пројекат и назвао га: „Опис јужнословенских ћирилских рукописа у земљи и српских у иностранству“ чији је крајњи циљ издавање Корпуса (серије) Oписа јужнословенских ћирилских рукописа. Од 1965. године у финансирању ове делатности Народне библиотеке посебно учествује и Републички фонд за научни рад. Археографска обрада рукописа – као основна делатност овог Одељења, подразумева потпуно научно испитивање и опис свих старих ћирилских рукописа до XVIII века у фондовима ондашње Југославије, а српских и других ћирилских рукописа југословенских народа из истог периода у иностраним фондовима.
Из преданог вишедеценијског рада тима стручњака овог Одељења никли су бројни наслови монографија из Корпуса као што су:
Ћирилски рукописи у повијесном музеју Хрватске; Копитарева збирка словенских рукописа у Љубљани; Каталог ћирилских рукописа Манастира Хиландара са Палеографским албумом; Инвентар ћирилских рукописа у Југославији; Опис ћирилских рукописа Народне библиотеке Србије са Палеографским албумом; Опис рукописа и старих штампаних књига Епархије будимске у Сентандреји; Ћирилске рукописне књиге Цетињског манастира 14–18. век.
Осим наведених монографија издата је и едиција Водени знаци и датирање рукописних књига – Манастира Високи Дечани, Музеја Српске православне цркве у Београду, Свете Тројице код Пљеваља, Манастира Хиландар од 14 до 17. века, Манастира Кркa, Манастира Никољaц, Пећке патријаршије, Манастира Савина.
Затим: Филигранолошки опис и албум грчких рукописа од 14–19. века у Центру Дујчев у Софији; Водени знаци српских ћирилских рукописа у Црквеном историјско-археолошком музеју у Софији и српских рукописа у Народној библиотеци Иван Вазов у Пловдиву; Водени знаци рукописа Манастира Милешева, Бистрица, Подврх; Ново датирање српских рукописа у Румунској академији наука у Букурешту, као и у Ватиканској библиотеци, Универзитетској библиотеци у Одеси и у Шафариковој збирци Народног музеја у Прагу.
Из српске дипломатике објављена су два капитална дела: Повеље Кнеза Лазара и Повеље и писма деспота Стефана. Уз њих, ту је и неколико (од великог броја урађених) монографија и научних радова, сарадника Одељења, који представљају делимично завршена истраживања: Актуелни језички и текстолошки проблеми у старим ћирилским споменицима; Студије из историје српскохрватског језика; Историја српског језика; Српски рукописи у Библиотеци Епархије арадске; Старе српске ћириличке књиге у Архиву САНУ; Библиотека Манастира Студеница; Законоправило Св. Саве; Ресавски круг писара 1392–1427; Говор Пирота у 18. веку и већи број монографских дела и научних радова из српске археографије, објављених по многим домаћим и светским научним часописима.
Међу фототипским издањима су: Софијска илустрована Александрида и Хиландарска кондика из 18. века (заједничка издањa са Народном библиотеком из Софије), Београдско четворојеванђеље; Радослављево јеванђеље; Рујанско четворојеванђеље; Хиландарски медицински кодекс; Студенички типик Св. Саве и Издање Београдског паримејника са критичким апаратом. (Додајемо и податак да се још увек у рукопису налази и Опис ћирилских рукописа збирке Радослава Грујића у Музеју Српске православне цркве у Београду – који чека да угледа светло дана.)
Ових свечарских дана обележен је излазак из штампе најновијег капиталног дела српске писмености и историјског присуства на Балкану и српске археографије, књиге Опис српских средњовековних рукописа Манастира Високи Дечани, аутора Димитрија Богдановића, Љубице Штављанин Ђорђевић, Биљане Јовановић Стипчевић, Љупке Васиљев, Луције Цернић и Мирославе Гроздановић Пајић. У књизи је описано 157 кодекса и 8 фрагмената који су писани или преписивани од краја XIII до половине XIX века. Њима је прикључено још 10 кодекса из цркве у Црколезу – који су данас саставни део дечанске збирке.
У свечаним приликама, као што је овај јубилеј, обичај је да се подсетимо и на оне који су били на челу Одељења.
Академик Владимир Мошин, јереј, је оснивач и први руководилац Археографског одељења. Свестрани научник, теолог, византолог, слависта, текстолог, палеограф, филигранолог – једном речју потпуни археограф. Он је, заједно са Брикеом и Лихачовим, дао основу релативно новој историјско-филолошкој науци, филигранологији.
Академик Димитрије Богдановић, теолог, правник, један је од најпознатијих текстолога међу Јужним Словенима, писац, византолог, палеограф, историчар, историчар и теоретичар средњовековне књижевности, изузетан познавалац српске медиевистике, и писац патролошких студија.
Академик Ирена Грицкат Радуловић, филолог, археограф, писац и песникиња. У својим објављеним резултатима истраживања скренула је пажњу на море недоречених, или неоткривених места које нуде српски ћирилски споменици и којима је наша наука дужна да приступи што пре. Настојала је да се разоткрију многе тајне које крију наши средњовековни рукописи. Упућивала је на то да треба укључити научнике из неколико научних грана – филологе, историчаре књижевности, текстологе, историчаре уметности, филигранологе, познаваоце некадашње филозофске и богословске мисли – инсистирајући на мултидисциплинарном научном принципу.
Академик Александар Младеновић, недавно преминули руководилац – један је од најплоднијих и најзаслужнијих српских лингвиста нашега доба, за кога је Павле Ивић рекао да је „најзначајнији историчар нашег књижевног језика после Ђуре Даничића“. Био је одличан познавалац историје српског народног и књижевног језика, од најстаријих времена до друге половине 19. века. Након доласка у Народну библиотеку Србије, на место начелника Археографског одељења, покренуо је часопис Археографски прилози. Први број ове периодике изашао је априла 1979. године. Часопис карактерише специфична научна физиономија. Својом истраживачком усмереношћу постао је једини такав научни часопис, не само у бившој Југославији и Србији, већ и на Балкану, посебно међу Јужним Словенима. У њему се објављују резултати проучавања старих српских рукописа и штампаних књига између 1494. и 1638. године, која археографском методом осветљавају: језик, графију, правопис, палеографске црте, садржај, скрипторе, илуминације, водене знаке, записе, повезе, историју књиге. Научни резултати у овом часопису користе се не само у српској и јужнословенској, већ и у словенској археографији. На дан славе Светог Стефана Дечанског, ове године, промовисано је његово тридесетидруго издање.
Археографско одељење Народне библиотеке Србије наставља да ради на три основна пројекта – истраживање и опис јужнословенских ћирилских рукописа, текстолошко истраживање и публиковање старих српских ћирилских споменика, као и историја српскословенског књижевног језика у рукописним и штампаним споменицима средњег века. На овим темама, уз спољне сараднике, у самом Одељењу данас раде: начелник Радоман Станковић, др Јасмина Недељковић Ковачевић, др Драгана Новаков, мр Љиљана Пузовић, мр Миланка Убипарип, Јована Станојловић, Владан Тријић и Светлана Зграбљић.
Уз писану и живу реч која ће тећи ових дана на тему дечанских рукописа, као својеврсну илустрацију која их прати визуелно, Археографско одељење је у холу Народне библиотеке поставило изложбу под називом: „Предање дечанских рукописа“. На њој је изложено симболичних 33 рукописа – отворених на најлепшим страницама – са заставицама, иницијалима и сваковрсним писарским украсима. Ту су богослужбене, богословске и друге манастирске књиге, међу којима је и једини сачувани превод несталог грчког оригинала, као и Поменик манастира Дечана, дописиван три века.
 Обиласком изложбе „Предање дечанских рукописа“, посетиоцу се неминовно нижу слике из њихове историје. На том месту не можемо, а да не осетимо понос и пред собом и пред светом, што смо управо ми њихови баштиници.
Свесни колики је значај посла који обављају запослени у Археографском одељењу за српску културу и идентитет народа, уз сећање на све који су ту некада радили, и на оне који нису више међу нама, придружујемо се честиткама поводом јубилеја, са жељом да и убудуће несметано раде на свом светом послу!