Семинари о учешћу хришћана у решавању друштвених изазова

Ови семинари имају корене у „Школама за друштвено-политичко деловање“ које су активне у неколико дијецеза у Немачкој од педесетих година ХХ века, а које су дале добре резултате када је посреди укључење хришћана у решавање друштвених питања.

ПОРОДИЦА, ДРУШТВО И ЦРКВА

На првом скупу, одржаном у просторијама Надбискупије, тема је била Породица, друштво и Црква – дијалог наде. Говорили су надбискуп Станислав Хочевар, мр Зоран Деврња, влч. Андреј Ђуричек, фра Филип Караџа, проф. Маријана Ајзенкол и мр Јелена Јабланов Максимовић. Говорници су се сложили да је, у светлу резултата Пописа у Србији, ситуација тешка, али да може да буде и велико надахнуће за обављање мисије. Констатовано је да је основни проблем што је сама установа брака доведена у питање и релативизована. Потом је указано на значај који слика Свете Породице треба да има у животу и свести свих хришћанских генерација, као и да нарушеност супружничког односа у савременој породици онемогућава превазилажење кризе, али да ју је „могуће исцелити у у благодатним токовима Цркве“.

Учесници су се сагласили, и да велики проблем представља стално и агресивно пропагирање средстава за уништавање људског живота и наметање „контрацептивног менталитета“, те извлачење сексуалности из контекста љубави што доводи до злоупотреба које понижавају људска бића. У складу са таквим околностима, уочено је да је потребно да доносиоци одлука (политичари), који олако гласају за прописе супротне хришћанским начелима, схвате вредност живота. У том смислу, размењене су идеје о томе како пројавити етос Цркве у друштву у коме политичка пројава није хришћанска. У живој дискусији примећено је да се родио знатан број питања, али и да постоји велико занимање за њихово решавање. Такође је истакнуто, да одговорност лежи на верујућим људима и да је у ери преоптерећеној информацијама најделотворније – сведочење. Из тог разлога је наглашено да је важно да Цркве и верске заједнице покрену теме, јер је потребно да хришћанство буде „јак стуб у друштву“.

Закључено је, да је неопходно у контактима са државним органима подизати свест о значају породице, као и да, путем што већег броја различитих јавних наступа, младе људе треба упознавати са правом вредношћу брачне заједнице.

МЛАДИ И ЗДРАВЉЕ

Други сусрет, као својеврстан наставак, посвећен теми Млади и здравље, десио се у просторијама ХКЦ у Земуну. Говорили су здравствени радници, др Петар Милановић и Саша Совиљ, те Марија Вранешевић из Добротворног фонда СПЦ „Човекољубље“, као и теолози Марија Јосиповић, Антонио Арас и Никица Јакшић.

Разговарано је о проблемима и изазовима са којима се млади и њихове породице сусрећу када је у питању здравље уопште, а нарочито када је реч о болестима зависности и превентиви истих.  Посебно поучно било је предавање о проблемима са којим се суочавају особе са ХИВ-ом и сидом, проистекло из искустава у обављању милосрдног рада запослених и волонтера ДФ „Човекољубље“.

Разговарало се о могућностима унапређења положаја и бољем укључивању у друштво ових потпуно дискриминисаних појединаца, са освртом на тешкоће које они имају због недовољне бриге државе. Такође је било речи о подизању свести о изазовима који се јављају у сусрету са тешко оболелим људима, те о ангажовању у оквиру Црвеног крста као врсти милосрдног рада и важности добровољног давања крви.

РЕЛИГИЈА И ЉУДСКА ПРАВА

Последњи, у овом низу семинара одржан у Земуну, бавио се темом Религија и људска права. О овој теми се разговарало са нагласком на погледе из православне, римокатоличке, протестантске и исламске перспективе. Говорили су др Драган Ђукановић, др Марко Николић, фра Филип Караџа, др Раде Кисић и г. Елдин Ашћерић.

У динамичној расправи учешће су узели теолози, вероучитељи, студенти и гимназијалци. Позитивно је сагледан савремени концепт о људским правима у погледу потребе за ограничавањем апсолутизма и самовоље државе, и посебно афирмације међурелигијског и међукултурног суживота и недискриминације. Изнет је и став да је недостатак савремене концепције о људским правима апсолутни секуларизам који онемогућава препознавање целовитости „истинских људских права“. Као проблематична наведена је и инструментализација људских права од стране Запада зарад остваривања појединачних интереса који саму идеју компромитују. Такође се говорило о присутности верских заједница у друштвеном животу и притом је поменут принцип јавне дужности који постоји у Немачкој, а који значи да су оне позване да јавно реагују.

Организатори су, обзиром на неисцрпност тема и чињеницу да су учесници млади људи, најавили још семинара у будућности, како би се разговарало о различитим питањима.