Seminari o učešću hrišćana u rešavanju društvenih izazova

U organizaciji Hrišćanskog kulturnog centra i Beogradske Nadbiskupije, uz podršku Zadužbine Konrad Adenauer u Beogradu su 19. i 26. novembra i 3. decembra 2011. g. organizovana tri skupa, pod okvirnim nazivom „Socijalni seminar“.

Ovi seminari imaju korene u „Školama za društveno-političko delovanje“ koje su aktivne u nekoliko dijeceza u Nemačkoj od pedesetih godina HH veka, a koje su dale dobre rezultate kada je posredi uključenje hrišćana u rešavanje društvenih pitanja.
PORODICA, DRUŠTVO I CRKVA
Na prvom skupu, održanom u prostorijama Nadbiskupije, tema je bila Porodica, društvo i Crkva – dijalog nade. Govorili su nadbiskup Stanislav Hočevar, mr Zoran Devrnja, vlč. Andrej Đuriček, fra Filip Karadža, prof. Marijana Ajzenkol i mr Jelena Jablanov Maksimović. Govornici su se složili da je, u svetlu rezultata Popisa u Srbiji, situacija teška, ali da može da bude i veliko nadahnuće za obavljanje misije. Konstatovano je da je osnovni problem što je sama ustanova braka dovedena u pitanje i relativizovana. Potom je ukazano na značaj koji slika Svete Porodice treba da ima u životu i svesti svih hrišćanskih generacija, kao i da narušenost supružničkog odnosa u savremenoj porodici onemogućava prevazilaženje krize, ali da ju je „moguće isceliti u u blagodatnim tokovima Crkve“.
Učesnici su se saglasili, i da veliki problem predstavlja stalno i agresivno propagiranje sredstava za uništavanje ljudskog života i nametanje „kontraceptivnog mentaliteta“, te izvlačenje seksualnosti iz konteksta ljubavi što dovodi do zloupotreba koje ponižavaju ljudska bića. U skladu sa takvim okolnostima, uočeno je da je potrebno da donosioci odluka (političari), koji olako glasaju za propise suprotne hrišćanskim načelima, shvate vrednost života. U tom smislu, razmenjene su ideje o tome kako projaviti etos Crkve u društvu u kome politička projava nije hrišćanska. U živoj diskusiji primećeno je da se rodio znatan broj pitanja, ali i da postoji veliko zanimanje za njihovo rešavanje. Takođe je istaknuto, da odgovornost leži na verujućim ljudima i da je u eri preopterećenoj informacijama najdelotvornije – svedočenje. Iz tog razloga je naglašeno da je važno da Crkve i verske zajednice pokrenu teme, jer je potrebno da hrišćanstvo bude „jak stub u društvu“.
Zaključeno je, da je neophodno u kontaktima sa državnim organima podizati svest o značaju porodice, kao i da, putem što većeg broja različitih javnih nastupa, mlade ljude treba upoznavati sa pravom vrednošću bračne zajednice.
MLADI I ZDRAVLjE
Drugi susret, kao svojevrstan nastavak, posvećen temi Mladi i zdravlje, desio se u prostorijama HKC u Zemunu. Govorili su zdravstveni radnici, dr Petar Milanović i Saša Sovilj, te Marija Vranešević iz Dobrotvornog fonda SPC „Čovekoljublje“, kao i teolozi Marija Josipović, Antonio Aras i Nikica Jakšić.
Razgovarano je o problemima i izazovima sa kojima se mladi i njihove porodice susreću kada je u pitanju zdravlje uopšte, a naročito kada je reč o bolestima zavisnosti i preventivi istih.  Posebno poučno bilo je predavanje o problemima sa kojim se suočavaju osobe sa HIV-om i sidom, proisteklo iz iskustava u obavljanju milosrdnog rada zaposlenih i volontera DF „Čovekoljublje“.
Razgovaralo se o mogućnostima unapređenja položaja i boljem uključivanju u društvo ovih potpuno diskriminisanih pojedinaca, sa osvrtom na teškoće koje oni imaju zbog nedovoljne brige države. Takođe je bilo reči o podizanju svesti o izazovima koji se javljaju u susretu sa teško obolelim ljudima, te o angažovanju u okviru Crvenog krsta kao vrsti milosrdnog rada i važnosti dobrovoljnog davanja krvi.
RELIGIJA I LjUDSKA PRAVA
Poslednji, u ovom nizu seminara održan u Zemunu, bavio se temom Religija i ljudska prava. O ovoj temi se razgovaralo sa naglaskom na poglede iz pravoslavne, rimokatoličke, protestantske i islamske perspektive. Govorili su dr Dragan Đukanović, dr Marko Nikolić, fra Filip Karadža, dr Rade Kisić i g. Eldin Ašćerić.
U dinamičnoj raspravi učešće su uzeli teolozi, veroučitelji, studenti i gimnazijalci. Pozitivno je sagledan savremeni koncept o ljudskim pravima u pogledu potrebe za ograničavanjem apsolutizma i samovolje države, i posebno afirmacije međureligijskog i međukulturnog suživota i nediskriminacije. Iznet je i stav da je nedostatak savremene koncepcije o ljudskim pravima apsolutni sekularizam koji onemogućava prepoznavanje celovitosti „istinskih ljudskih prava“. Kao problematična navedena je i instrumentalizacija ljudskih prava od strane Zapada zarad ostvarivanja pojedinačnih interesa koji samu ideju kompromituju. Takođe se govorilo o prisutnosti verskih zajednica u društvenom životu i pritom je pomenut princip javne dužnosti koji postoji u Nemačkoj, a koji znači da su one pozvane da javno reaguju.
Organizatori su, obzirom na neiscrpnost tema i činjenicu da su učesnici mladi ljudi, najavili još seminara u budućnosti, kako bi se razgovaralo o različitim pitanjima.