U Eparhiji zapadnoameričkoj

Sa velikom radošću vernici Eparhije zapadnoameričke, bogoljubivo sveštenstvo, prepodobno monaštvo i svi naši sunarodnici, dočekali su Svjatjejšeg Patrijarha srpskog Gospodina Irineja u gradu Finiksu, država Arizona.

Njegova Svetost je tokom svoje posete o Vavedenju, u nedelju 4. decembra 2011. godine, posetio parohiju Svetog Save u Finiksu, i tom prilikom služio Svetu Arhijerejsku Liturgiju u našem hramu. Tokom boravka u Eparhiji zapadnoameričkoj, Patrijarh je posetio grčki Manastir Svetog Antonija i srpski Manastir Svetog Pajsija u Arizoni.
Blagočestivom narodu je ova poseta i predsedavanje Svetim evharistijskim sabranjem donela izobilje duhovnih blagoslova.
Patrijarh Srpski je stigao u Finiks u subotu, 3. decembra 2011. g. popodne, letom iz Čikaga, zajedno sa Njegovim Preosveštenstvom Episkopom novogračaničkim G. Longinom, a u pratnji đakona Nikolaja Kostura. Na aerodromu je organizovan specijalan doček pa je svoga prvostojatelja dočekao domaćin Episkop Maksim sa preko šezdeset vernika. Osim iz Finiksa mnogi su došli iz drugih gradova: Los Anđelesa, San Markosa, San Franciska, Portlanda, Solt Lejk Sitija, Orandž Kauntija, Platine, Las Vegasa i drugih mesta kako bi svojim prisustvom, pažnjom i ljubavlju dočekali Srpskog Patrijarha kako i priliči, u ovaj značajan dan i praznik za sve u Zapadnoj Americi. Ispred same crkve čekalo je još više vernika tako da je već na večernjoj, koja je služena u 18 časova, crkva bila puna. Na kraju večernje Episkop Maksim je u pozdravnom slovu najdražem gostu poželeo dobrodošlicu i istakao značaj ove posete. Patrijarh je u otpozdravu rekao da je ovu parohiju u Finiksu posetio ranije a da je sada video znatnu razliku u kvalitetu duhovnosti, umetnosti i crkvenosti parohijana. Među prioritetnim zadacima Srpske Pravoslavne Crkve Patrijarh Irinej je izdvojio „jedinstvo u samoj našoj Crkvi, pa onda jedinstvo Crkve u dijaspori.“ Probleme kojih uvek i svuda ima, Crkva treba da rešava na najbolji način, „da svaka naša crkva u inostranstvu, u dijaspori, postane odraz i slika Crkve u matici.“ Patrijarh je zaključio „da treba učiniti sve kako bi narod koji živi rasejan po svetu bio ambasador, slika ovdašnjeg naroda i tako doprineo da svet o nama ne stvara neke izmišljene, veštačke slike, nego onakve kakvi mi zapravo jesmo“.
U ponedeljak, 5. decembra je služeno jutrenje u 9 časova, dok je Sveta Liturgija otpočela u 10 časova. Služio je Patrijarh Srpski sa dvojicom episkopa i dvadesetak sveštenika. Na samom početku Patrijarh je blagoslovio novooslikani hram. Ovom činu je prisustvovao glavni ikonopisac iz Beograda Aleksandar Živadinović.
Bilo je krasno videti kako cela crkvena zajednica prima pričešće rukom Njegove Svetosti, koji je, na kraju službe, besedio o značaju ikona u životu vernika.
U pozdravu, Vladika Maksim je Svjatjejšem poklonio ikonu Hrista, rad eparhijske ikonopisačke radionice, a ocu Janku, nadležnom parohu, ikonu Presvete Bogorodice.
Svečanom banketu prisustvovalo je preko 350 zvanica. Dečija folklorna grupa je igrala zavičajne igre, dok je o. Janko Trbović u svom pozdravu istakao značaj ove posete. Eparhijski potpredsednik Ron Radaković je govorio o „Projektu Hilandar 100“. Na kraju je mesni episkop uzeo reč i pozvao Njegovu Svetost da rečima mudrosti pozdravi prisutne.
Posle svečanog gala banketa Patrijarh je u pratnji dvojice episkopa i više sveštenika otputovao za srpski Manastir Svetoga Pajsija Veličkovskog u Safordu, gde je na večernju izvršio monaški postrig triju iskušenica ovog manastira davši im imena: Serafina, Katarina i Makrina. U svojoj pouci Srpski Prvojerarh je istakao značaj monaških zaveta i sledovanja Hristu.
U utorak, 6. decembra 2011. g., u ranim časovima Njegova Svetost je služio Svetu Liturgiju na kojoj su sestre pojale na srpskom i crkvenoslovenskom jeziku, što je posebno dirnulo Patrijarha. Posle Liturgije je usledio obed u trpezariji na kome su dečica iz manastirske škole Patrijarhu otpevala nekoliko prelepih duhovnih pesmica. Patrijarh je posle pozdrava mati Igumanije govorio o značaju ovog manastira za okolinu i šire pravoslavno svedočenje na američkom kontinentu. Posle toga je igumanija Mihaila sa sestrama pokazala Svjatjejšem manastirsko imanje, školu za devojčice, voćnjake, maslinjak.

Iz Saforda je povorka krenula severozapadno ka Florensu, u blizini koga se nalazi grčki Manastir Svetog Antonija. Iguman i bratija sa starcem Jefremom su Patrijarha Srpskog sačekali na ulazu u manastir odakle se krenulo u crkvu gde je služena doksologija. Iguman Pajsije je biranim rečima pozdravio Njegovu Svetost koji je na grčkom jeziku otpozdravio i govorio o značaju monaškog predanja u savremenom svetu. Potom je usledilo posluženje i obilazak manastirskog imanja.
Na kraju posete, Patrijarh Srpski je rekao: „Učinio bih veliki greh da nisam došao u posetu Crkvi i manastirima Arizone“.
Odlazeći, Patrijarh je Crkvi Božijoj na zapadnoameričkoj obali ostavio u zavet jedinstvo, veru i nadu u Božije prisustvo i pomoć posredničkim molitvama Svetoga Save i svih Svetih. Ovo je poseta koja utvrđuje u veri „izabrane koji stranstvuju u rasejanju, po predznanju Boga Oca, osvećenjem Duha za poslušanje Isusa Hrista, radi umnoženja blagodati i mira... Koji nas po velikoj milosti svojoj preporodi za živu nadu vaskrsenjem Isusa Hrista iz mrtvih, za nasledstvo nepropadivo i neokaljano i neuvenljivo, koje je sačuvano na nebesima za nas“ (1Petr 1,1-4).   
Izvor: Eparhija zapadnoamerička, www.westsrbdio.org