У сусрет Рођењу Христовом

Ишчекивање празника Рођења Христовог прожима радошћу и ове дане испуњене уздржањем, трудом и постом, дајући им пун смисао и садржај.

Хришћански пост представља потпуно уздржавање од хране или од појединих врста хране, као и  од лоших мисли и дела. По хришћанском схватању, тело није тамница душе нити непријатељ кога би требало уништити, већ заједно са душом чини јединствену целину којој је Оваплоћењем Христовим отворен пут ка обожењу. Душа делује на тело и тело на душу. Њихов склад је, на жалост, падом у грех нарушен, па је потребно поново успоставити њихово хармонично јединство. Оваплоћење Христово је пружило могућност човеку за потпуно обновљење и исцељење, а на том путу очишћења, обожења и спасења неопходно је заједничко деловање и душе и тела. Отуда је телесни пост неизбежни пратилац  духовног, и духовни пост телесног. Пост је моћно оружје у борби са злим помислима, а зла помисао је она која рађа грех. Телесни пост јача вољу, прочишћује ум, расветљава осећања и помаже нам, да као у огледалу, сагледамо себе реалније и трезвеније. Циљ телесног поста није мучење тела, већ држање тела у приправности, на стражи, његово учествовање у врлини, у подвигу обожења. Телесно је неодвојиво од духовног и само у синергији духа и тела може се остварити циљ хришћанског живота.
ПОСТ ДУШЕ И ТЕЛА И ОЧИШЋЕЊЕ ОДНОСА
Свети Јован Златоусти пише: „Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измири се са њим. Видиш ли на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама и свим удовима тела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што неће ходити путевима греха. Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лепа лица нити у зависти гледати на добра других људи. Кажеш да не једеш месо. Али, чувај се да не гуташ похотљиво очима оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних речи и шала. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње.“
Пост, телесни и духовни, представља наше одрицање од егоизма, одбијање да творевину и друге људе употребљавамо зарад испуњења сопствених жеља и потреба. Уздржавање је чин чојства. Пост би требало, пре свега, да очисти и преобрази наше односе према ближњима. Свети Василије Велики каже: „Не ограничавај врлину поста само на исхрану. Истински пост није само одрицање од различите хране, него одрицање од страсти и грехова: да никоме не учиниш неправду, да опростиш ближњему своме за увреду коју ти је нанео, за зло што ти је учинио, за дуг што ти је дужан. Иначе, не једеш месо, али једеш самога брата свога. Не пијеш пиће, али унижаваш другога човека.“ Пост је време продубљивања љубави и саосећања, време појачаног напора ка разумевању и остваривању врлина, време усмеравања посебне пажње ка сопственим исклизнућима и промашајима. Све то зарад узрастања у љубави Христовој.
ПРИМЕРИ ПОСТА У СВЕТОМ ПИСМУ
Примери поста у Светом Писму су многи. Мојсије је постио на Синајској гори четрдесет дана и ноћи ишчекујући плоче завета (5Мој 9). Давид је постио у покајању када му се разболео син кога је добио из прељубничке везе са Витсавејом чијег мужа Урију Хетејина је претходно послао у смрт (2Сам 12). Пророк Јоил је позивао народ на пост да би избегао гнев Божији (Јоил 1,14; 2,12). Након Јонине проповеди, становници Ниневије су постом задобили милост Божију (Јона 3). Јестира је наложила тродневни пост пре него што се упутила цару Асвиру ризикујући свој живот (Јест 4). Пророк Илија је након поста затворио небо  да не пада киша три и по године и васкрсао удовичиног сина (1Цар 17). Пророк Данило, бачен лавовима, није двадесет дана окусио ни хлеба ни воде (Дан 6). Свети Јован Крститељ је, живећи у пустињи, постио непрекидно. Сам Господ Исус Христос је постио четрдесет дана у пустињи (Мат 4), а јеванђеља бележе његове речи о роду који се изгони само постом и молитвом, као и да ће и његови ученици постити кад Женик не буде више с њима. Из Дела апостолских и Дидахија видимо да су апостоли и први хришћани постили, а након њих и сви угодници Божији.
БОЖИЋНИ ПОСТ
Пост средом и петком посведочен је најдубљом хришћанском старином и Светим Оцима, а наређен 69. Апостолским правилом.  Исти канон прописује и држање Свете четрдесетнице. Када је реч о Божићном посту, помињу га у четвртом веку Свети Амвросије Милански и блажени Августин, а у петом веку о њему пише Свети Лав Велики. У почетку, дужина овог поста није била прецизно утврђена. Чувени канониста Валсамон, Патријарх антиохијски, на питање да ли треба држати пост пред празнике Светих Апостола, Рождества Христовог и Успенија, одговара да их треба држати по седам дана јер је „само један четрдесетодневни пост Свете и велике Пасхе“. На Сабору који је одржан 1166. године, у време византијског цара Мануила и цариградског Патријарха Луке, донета је одлука да сви хришћани држе четрдесетодневни пост уочи празника Рођења Христовог.
Према речима Св. Симеона Солунског „пост божићне четрдесетнице изображава Мојсијев пост који је постивши четрдесет дана и четрдесет ноћи добио на каменим таблицама Божије заповести. А ми, постећи четрдесет дана, созерцавамо и примамо живу Реч од Дјеве, не нацртану на камену, већ оваплоћену и рођену и присаједињујемо се Његовој божанској плоти“. Божићни пост нас припрема да у миру и покајању, измирени једни с другима и с обновљеним и прочишћеним односом према Богу, човеку и свету, дочекамо радосни празник Христовог рођења. Представља чишћење и украшавање наше пећине да би и у њој засјала светлост са Истока и да би и она примила богомладенца Христа. Пост увек треба посматрати као кретање и узлажење ка Празнику, као корачање ка радости и пуноћи, ка сусрету са Богом и ближњима.
---------------------
Божићни пост траје од 15. новембра до 25. децембра (по старом календару) и назива се још и Мала четрдесетница. Представља припрему за празник Рођења Христовог, да бисмо новорођеном младенцу Христу, попут мудраца са Истока, могли као најдрагоценији дар принети своје сопствено срце пуно љубави и вере.